среда, 13.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25

Почиње чишћење Бегеја

Измуљавању корита реке, после којег би оно било пловно, претходи изградња система за регулацију отпадних вода које га сада највише загађују
Аутор: Ђуро Ђукићсреда, 06.12.2017. у 21:31
(Фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Вишегодишњи планови да се ревитализује река Бегеј коначно су почели да се остварују. Њиховом реализацијом треба да се реши највећи еколошки проблем средњег Баната. Планирано је да се корито реке очисти од деценијских наслага нечистоћа које су настале кроз период индустријализације Румуније и Југославије после Другог светског рата, али и да се две земље повежу и водним саобраћајем који је некада овде функционисао.

Паралелно с овим послом у Зрењанину се припремају за још један велики еколошки подухват –да се изгради систем за пречишћавање свих отпадних вода које су до сада највише загађивале Бегеј.

Један од два уговора које су недавно потписали представници ЈВП „Воде Војводине”  из ИПА програма прекограничне сарадње, који ће донети вишемилионска додатна улагања у Хидросистем ДТД у 2018. години, односи се на   ревитализацију канала Бегеј на потезу од Клека до Српског Итебеја. Ту је планирано улагање око седам милиона евра.

Радови ће се одвијати наредне године. Овај пројекат подразумева ревитализацију хидрочворова Клек и Српски Итебеј – преводница, устава и пратећих објеката. Између два места, градиће се бициклистичка стаза поред канала, дуга 30 километара. У Зрењанину је планирана изградња плутајућег дока, привеза на Бегеју и набавка пловног багера и пловне косачице за одржавање његове пловности. Такође, биће израђена пројектна документација за измуљавање канала Бегеј. Вредност целог пројекта износи скоро 14 милиона евра, док је  буџет  „Вода Војводине” око седам милиона евра. Пројекат се финансира из средстава ЕУ, са 85 процената, док осталих 15 процената долази из сопствених средстава.                                                                                                  Након завршетка радова, очекује се поновно отварање пловидбе на каналу Бегеј, развој туризма, унапређење инфраструктуре и повезивање прекограничног региона кроз повећање транспорта.                                                                                                           За  град Зрењанин „опоравак” Бегеја има привредни и еколошки значај. Овај водоток уређиван је кроз историју више пута, пре свега да би се учинио погодним за саобраћај већих пловила, а последњи велики захват учињен је 1969. у самом  Зрењанину када је исправљена велика кривина ове реке, иза које су остала језера у центру града. Колико средњи Банат жали за јефтиним речним саобраћајем који је спречен и због замуљености целог тока, толико се сви с носталгијом сећају времена када се вода из Бегеја користила за спремање традиционалне недељне супе. Толико је била чиста.

Планираном ревитализацијом Бегеј би поново постао плован, а оптимисти се надају да би се грађани поново вратили својој реци бар да се у њој лети купају. Како је већ речено из међународне заједнице је обећана материјална помоћ и она почиње да се реализује, а као главни услов се помиње да овдашња индустрија и грађани престану да реку интензивно загађују. Зато је неопходна уградња пречистача отпадних вода, а то је урађено и у Румунији у којој се баш река Бегеј у горњем току више не загађује. Нашим суседима то је омогућио и улазак у ЕУ, а одатле су вољни да помогну уређивање и доњег тока.

Градоначелник Чедомир Јањић истиче изградњу пречистача за воду као главни и хитан домаћи задатак локалне самоуправе. Стога је и остварена посета делегација привредника из Данске који се превасходно баве водопривредом, али и прерадом отпадних вода. Они су спремни да учествују у изградњи система који би спречили испуштање загађених вода у Бегеј.


Коментари3
6f771
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan
Možda će za neki vek takvi radovi biti u planu i za Moravu bar do Čačka i Leskovca .
Jovan Milanovic
Visedecenijske naslage necistoca i povratak svojoj reci... vidimo koliko je bila svoja tj. nasa
Petar. Stanimirovic
Najlepši skok u vode Begeja,bio je onaj,pravo sa obale . Uopšte nije bilo važno kolika je dubina vode na tom mestu,gde skačeš.Moglo je da bude dovoljno i celih 5 /pet / centimetara vode.Zato je ispod tog minimalnog sloja vode /da se baš ne vidi dno / bilo,najmanje po metra blata.A to nije bilo obično blato. To je bilo najfinije blato na svetu. Bilo je crne boje,kao neki film na našoj koži. Recimo na stomaku. Tamo,na dnu,mogle se naći i parčadi ciglje i staklena flaša bez grla i točak od bicikla. Auto spoljna guma bila je velika retkost,pošto je jedini auto u gradu,onaj Taxi Sitroen,što vazdan stoji na trgu,retko menjao punjene gume. Špediteri još nisu postojali.E,kad tako,moj stari drug Boda naidje,pola pešice,pola plivajući,dobro se narazgovaramo i on onda krene na drugu obalu Begeja. Divnim,elegantnim skokom u mirne vode i mulj Begeja,ostaje samo neizvestan prvi trenutak skoka-da nije usput načinio i neki neželjeni hari kiri,klizeći kroz jedinstveno blato Begeja..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља