среда, 13.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25

Докторатима се нико неће накнадно бавити

Доктори наука којима је Комисија за акредитацију оспорила дипломе вероватно ће моћи да раде као предавачи на високим школама, будући да за то звање није потребан докторат, каже генерални секретар КАПК-а др Шћепан Миљанић
Аутор: Бранислав Радивојшасреда, 06.12.2017. у 22:00
Књига по књига – докторат (Фото Пиксабеј)

Многе нејасноће појавиле су се поводом одлуке Комисије за акредитацију и проверу квалитета да оспори стотинак докторских диплома на нашим приватним и неким државним факултетима, али генерални секретар КАПК-а Шћепан Миљанић објашњава да је, кад је о комисији реч, све јасно. Факултети су овом телу подносили захтеве за акредитацију својих студијских програма и комисија је у поступку контроле утврдила да један број њихових професора, доцената и асистената има дипломе које нису издате на законит начин. Добијене су у установама које тада нису имале дозволу за акредитацију.

То је, каже професор, нешто попут дивље градње – немате дозволу, а градите. Установа није имала акредитацију или, ако је реч о периоду пре 2006. године, није имала одговарајуће решење за то. Дакле, без обзира на то како се сама дозвола звала, ови академци су докторирали у установама које нису имале потребне дозволе.

Људи с таквим докторатима сада раде претежно на приватним факултетима, али и на понеком државном, који имају обавезу да пријаве одређени студијски програм за акредитацију. На основу тога који наставници треба да раде на том програму комисија утврђује да ли је неко од њих стекао докторат на неакредитованом факултету. Миљанић примећује да се тешко може рећи да су ти људи докторирали, јер су добили диплому од установе која није имала право да им је изда.

– Један део проблема лежи у томе што су ови људи дошли до диплома у установама које нису за то биле акредитоване, а други што се с таквим дипломама запошљавају на неком од факултета на пословима за које је потребан докторат. И када таква установа затражи акредитацију и КАПК утврди да она запошљава људе са незаконито стеченом докторском дипломом, наша је обавеза да такву акредитацију зауставимо – додаје наш саговорник.

Ми смо установили да таквих доктората има стотинак, тако да није реч о драматично великом броју. То, рецимо, износи два-три наставника по факултету, или негде мало више. Ми смо факултетима скренули пажњу на ове наставнике, они се нису жалили на наше одлуке јер уместо ових наставника могу да изаберу друге и да наставе са радом.

На питање зашто је КАПК баш сад почела са овим проверама, др Миљанић објашњава да је Комисији требало времена да установи систем како се то ради.

– Формирали смо радну групу која је прикупила базу докумената и на основу њих могли смо да кажемо да нешто у овој процедури није у реду. Поред тога, ранијим сазивима комисије у фокусу су били други проблеми, а ми као чланица европске асоцијације акредитационих институција имамо обавезу да штитимо законитост рада високошколских установа и да инсистирамо на подизању квалитета наставе – додаје Миљанић.

Како секретар комисије коментарише изјаву министра просвете Шарчевића да нема ретроактивне примене закона и да докторати не могу бити оспорени? Он узвраћа да се комисија за акредитацију не бави оспоравањем докторских диплома, него само констатује да нека од њих не задовољава услове акредитације факултета. А да ли је она за некога валидна, то није у надлежности КАПК-а.

– Министар је то изјавио вероватно зато што су неки људи с таквим дипломама у претходном циклусу прошли акредитацију, али то је зато што је комисија тада направила пропуст. Међутим, ако су једном прошли акредитацију, не значи да ће је увек проћи – каже секретар КАПК-а, уз констатацију да број оспорених доктората није трагичан ни за ове наставнике јер они ће вероватно моћи да раде као предавачи на високим школама, будући да за то звање није потребан докторат.

Или ће радити у некој другој установи. То зависи од њиховог послодавца и њих самих, али није коректно да се као кривац за проблем помиње комисија која је оспорила докторат, а није крива институција која их је ангажовала са спорном дипломом.

У медијима је ових дана поменута и процена да ће у Србији на овај начин бити спорно око две хиљаде докторских диплома, али Миљанић то назива претеривањем. Спорних диплома је свакако више од стотину, јер нисмо прегледали све, али ја бих рекао да их можда има неколико стотина. Ми смо ових стотинак регистровали на основу докумената који су нам достављени, јер комисија не иде по универзитетима да би проверавала дипломе. За то су овлашћени министарство или саме институције које су их издале.

Циљ комисије је само да се супротставимо настојањима која иду у правцу снижавања квалитета високог образовања. Најновији закон о високом школству, у члану 136, наводи да ће бити кажњена новчано, у износу од 200.000 до два милиона динара, институција која издаје дипломе за неакредитоване студије. Закон је, дакле, утврдио да је то кажњиво, а ми смо само оспорили те докторате у процесу акредитације и због тога се дигла толика прашина.

КАПК се не бави плагијатима

Комисија за акредитацију не бави се плагираним докторатима, каже Шћепан Миљанић и објашњава да ово тело не оспорава саме докторате, нити му је у опису посла да утврђује да ли је реч о плагијату. Ми само гледамо да ли је установа била овлашћена да изда диплому, а садржином доктората се не бавимо. Тиме би требало да се баве универзитети и факултети који су дипломе издали. На примедбу да код нас није јасна процедура за утврђивање лажних доктората и плагијата и да се у другим земљама такве ствари ипак истерују на чистац, Миљанић слеже раменима.

У белом свету политичар или свака личност за коју се установи тако нешто тренутно губи положај и углед, бива скрајнута у друштву. Чини се да смо ми већ годинама далеко од тога, јер се плагијаторима и лажним докторима наука ништа не мења у животу и послу.

У уређеним земљама, каже Миљанић, и основана сумња је довољна за то.


Коментари24
e93ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

маја
А шта ћемо кад је кандидаткиња млада, а ментор признати стручњак који воли младост - ко је ту заиста написао докторат? Кандидаткињи неретко обијају да штампају радове у зборницима са научних скупова (анонимне рецензије) и онда она преко ноћи напише дисертацију којој се нема шта замерити??? Шта ћемо са таквим бројним случајевима, поготово кад такве кандидаткиње наслеђују предмете на факултету???
Olja
Zanimljivo je da neke činjenice bivaju prenebregnute. KAPK je radila po Internom uputstvu koje nikada niko nigde nije usvojio. U njemu je arbitrerno tumačila zakon i pogrešno citirala članove zakona. Član KAPK, profesor Danijel Cvjetićanin, bio je rektor BK univerziteta 2006, 2007. 2008. godine i potpisivao doktorske diplome koje sada, gle čuda, osporava. Kada je činio krivično delo - tada ili sada? A prof. Endre Pap - potpisao akreditacije osporenim fakultetima sa tim osporenim profesorima, tada kao predsednik KAPK, a sada ih osporava kao član Nacionalnog Saveta za visoko obrazovanje. Kada je činio krivično delo - tada ili sada? A šta je sa svim državnim fakultetima koji nikada nisu imali dokument koji traže od svih privatnih? Kažu da nije nikad bilo potrebno, alipredsednika KAPK baš briga za to, kako kaže: "zato što država stoji iza njih". Ko će prozvati veliki FON zbog plagiranih doktorata?
Mil
A, kakve doktorante ce izuciti ovi prevaranti i lopuze bez casti i morala. Ali, kada drzava bude zelela imati casne i moralne, koji se dokazuju znanjem i ucenjem bit ce drzava i narod srecniji, gde ce cast i znanje ceniti, a svi lazni doktoranti prezirati.
Stari Dr
Hiperprodukcija doktora nauka u Srbiji, kako na privatnim tako i na drzavnim fakultetima, dovela je do obesmisljavanja te titule. Uzrok svemu je pohlepa za novcem i shvatanje da se ucenjem cesto nepotrebnih sadrzaja, gubi vreme koje bi se pametnije moglo iskoristiti za neki "biznis" tj. za zgrtanje novca bez muke i nauke. Sada se neko setio da "cacka" ovu temu da bi zamajavao narod (birace!). Ali, oni koji trebaju da zavedu red u toj oblasti, neretko su i uprljali ruke bas istoj. Dakle, corava posla. Po doktoratskoj pameti spadamo u svetsku elitu, a, u praksi, u bedu. Milutin Milankovic, Mihailo Petrovic, Jovan Cvijic, Pavle Savic, Slobodan Jovanovic, Bogdan Gavrilovic i drugi nasi istinski doktori i velikani, prevrcu se u grobovima. I ne samo oni nego i sav normalan svet ne odobrava hiperprodukciju " mrsavih" i laznih doktorata.
Neša
Strani interesi su uništenje domaćih. Profit, i ništa drugo. KAPK je deo Četvrte grane vlasti, naddržavni subjekt.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља