уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:58

Српско коло на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа

четвртак, 07.12.2017. у 10:33
Коло је најраспрострањенија игра на територији целе Србије (Фото А. Васиљевић)

Српска традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, преноси Танјуг. Одлуку о упису кола донео је Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа на свом 12. редовном заседању, које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји, а одлука је објављена и на сајту Унеска.

Тим поводом Министарство културе истиче да упис кола на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства представља велики успех за српску културу и допринеће у великој мери да овај сегмент културног наслеђа постане препознатљивији и видљивији у свету.

У наредном периоду интензивираће се активности на изради номинацијских досијеа како би се што више елемената нашег богатог културног наслеђа нашло на Унесковим листама и како би Србија била заступљена у истој мери као наши суседи, јер српска култура свакако има шта да понуди, наводи Министарство.

Процедура за упис традиционалне народне игре коло на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства започета је на основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године. Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је номинацијски досије који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања.

У саопштењу се наводи да је досије припремљен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности; Ансамблом традиционалних игара „Коло” и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије.

Као веома распрострањена игра у актуелној играчкој пракси Србије, чије су најстарије верзије (моравац и кукуњеш) забележене на територији централне Србије у другој половини 19. века, коло је елемент нематеријалног културног наслеђа изразито присутан у различитим сферама живота у Србији данас.

Изводе га ланчано повезани играчи уз музичку пратњу на приватним и јавним окупљањима, породичним и колективним прославама, уз учешће свих чланова заједнице, без обзира на етничку, религијску и генерацијску припадност.

На сајту Унеска у образложењу одлуке наводи се да коло има важну интегративну друштвену функцију, негује колективни идентитет на различитим нивоима у заједници и додаје да коло представља симбол националног јединства и носи обележје идентитета локалних и регионалних заједница.

„Упис елемента на Унескову листу значи да ће овај део нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, али и да ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностима, програмима и пројектима за очување и преношење елемента”, наводи се у саопштењу Етнографског музеја.

Министарство културе подсећа да је као први елемент из Србије, у новембру 2014. године, на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства уписана Породична слава. У процедури усвајања за 2018. годину налази се предлог за упис елемента Певање уз гусле.

 


Коментари6
08f01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Jarcevic
У вези с Крсним Славама код правосалвних Срба, да обавестим - те славе су описане у најстаријој песми света "Ргведи" - писаној 2000 година пре Хришћанства. Свака породица ју је посвећивала једном од богова и једном годишње.
katarina
nasa epska poezija?...ili nam i dalje ne veruju ovi iz UNESCO da je njen autor Radovan Karadzić?
Миљуш
А божићна чесница?
dipl. agronom
Kolaricu-panicu...kolo koje ce se jos dugo igrati,uz priznanje MMF-a...!!!
Teodor Šljivovički
Ovo je lepa vest. A kad pomislimo šta sve nismo upisali kao deo našeg identiteta? Da te duša zaboli. Pa ne što nismo upisali u Uneskovu listu, nego što se drugi hoće da okite tim perjem: glamoško nemo, ojkače, ......,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља