уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Више од половине Ромкиња уда се пре 18. године

Неки од кључних разлога за ступање у малолетнички брак су подређен положај жене, снажна улога социјалних норми попут култа невиности, сиромаштво и недостатак знања о браку и сексу
четвртак, 07.12.2017. у 15:25
Фото Пиксабеј

Више од 50 одсто Ромкиња у Србији се уда пре навршене 18 године а неки од кључних разлога за ступање у малолетнички брак су подређен положај жене, снажна улога социјалних норми попут култа невиности, сиромаштво и недостатак знања о браку и сексу, речено је данас на представљању истраживања о дечијим браковима у ромској популацији у Србији.

Представљајући налазе истраживања које је спровео Етнографски институт САНУ, научни сарадник те установе Иван Ђорђевић казао је да је истраживање требало да омогући увид у праксу малолетничких бракова из перспективе самих припадника ромске заједнице.

„Налази истраживања показују да је економски фактор чест мотив за малолетнички брак у ромској заједници, да се образовање посматра као начелно пожељно, али суштински непотребно а за девојчице и непрепоручљиво, док је удаја практично последица првог сексуалног односа „, казао је Ђорђевић на скупу у Београду.

Наводећи да је четири одсто Ромкиња родило дете пре навршене 15. године а да је 43 одсто девојчица из ромских насеља старих од 15 од 19 година већ удато, директорка Ромског женског центра Бибија Славица Васић казала је да су сиромаштво, неравномерна расподела моћи, стереотипи и контрола над женским телима главни узроци малолетничких бракова.

„Девојчице чине 73 одсто брачних партнера млађих од 14 година. Ступањем у брак, те девојчице одустају од школовања а и драстично се смањује могућност да се запосле”, навела је Славица Васић.

Она је оценила да ромска заједница показује отпор и да се затвара према покушајима са стране да се тема дечијих бракова отвори али је и додала да ни надлежне институције нису нарочито заинтересоване за решавање тог проблема.

Наводећи да су малолетнички бракови у Србији карактеристични за најсиромашније заједнице и руралне средине, директор УНИЦЕФ у Србији Мишел Сен Ло оценио је да зачуђује што је број таквих бракова у порасту.

„Истраживање нема за циљ да било кога стигматизује већ да попуни празнине када је реч о знањима зашто се пракса малолетничких бракова одржала”, казао је Сен Ло.

Он је додао да таква пракса има негативне последице не само по девојчице које прерано ступају у брак, већ и по друштво у целини кроз повећање издатака за здравствену и социјалну заштиту.

Истраживање је спровео Етнографски институт САНУ од марта до јуна ове године, методом дубинског интервјуа и у њему је учествовало 70 испитаника из ромских заједница у Београду, Крагујевцу, Пироту, Врању и Новом Бечеју.(Бета)


Коментари10
a9eb7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сале Земунац
Одрастао сам у крају где има доста Рома и са доста њих сам ишао у школу и дружио се. Могу рећи само једно да је проблем Рома једино и искључиво чврста везаност за традицију и то мало има везе са сиромаштвом или степеном образовања. Када сам ја ишао у школу у разреду је било Ромкиња до, најкасније, седмог разреда. У седмом и осмом није било ниједне, а мој друг из разреда ме је у другом разреду средње школе упознао са својом супругом. Све то је остало и до дана данашњег, па су чак и ти, који су завршили средње школе или занате, наставили да то раде исто са својом женском децом. Жалосно је када знате да је то дете било одличан ученик и да је могло да заврши ко зна где и да буде нешто, а овако заврши у најбољем случају као физичка радница и са гомилом деце, па није ни чудо што им је животни век кратак. По мом скромном мишљењу држава би морала баш доста да уради да промени ту традицију, а то неће баш бити лако и једноставно.
Mirjana B
Rana udaja je isključivo odluka njihovih roditelja, prema tome treba raditi sa njima. Tek kad oni promene stav, deca ce imati sansu za skolovanje i bolji život.
ja
I sta sad sam ja kriv za maloletnicki brak?
Mirjam
Tu je resenje samo insistiranje na obaveznom osnovnom obrazovanju tj. na ZAVRSETKU o.s. Sa tim devojcicama socijalni radnik ili psihlog u skoli treba da razgovara o vaznosti nastavka skolovanja, na pr.u zanatskim skolama ili,ako se neka pokaze kao izuzetno dobra ucenica, stimulisati je za gimnaziju. Ti Romi i Romkinje koji uspeju da se obrazuju i nadju posao i integrisu se u drustvo su najbolji primer za njihovu sredinu, da je moguce izaci iz tog kruga u kome su sada.
Саша
Подржавати младе Ромкиње да се школују као и све оне из тежих социјалних и породичних услова (небитног порекла) како би се избегли проблеми сиромаштва праћене насиљем>неуспеху>криминалу>новим сиромаштвом и неразвијеношћу. Саградити пар интерната и почети са државним програмима едукације и ширења знања а не ширења гранда, великог брата и баје малог книнџе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља