уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30
Интервју: Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду

ЕУ се неће распасти, НАТО нема перспективу

Морамо да идемо ка ЕУ, а да се трудимо да одржавамо везе с осталим великим силама, али и државама које нису у том рангу. Србија је превише мала да би се некоме приклонила
Аутор: Љиљана Вујићчетвртак, 07.12.2017. у 22:00
Бранислав Ђорђевић (Фото: Драгослав Жарковић)

У Институту за међународну политику и привреду, који је од мале групе истраживача која је поставила темеље југословенске науке о међународним односима за седам деценија постојања прерастао у највећу научну институцију у овој области, развијани су планови за реализацију Нехруове намере да створи Покрет несврстаних. Овај потез се, када је у свету на снази био биполарни систем, показао као добитна комбинација, каже проф. др Бранислав Ђорђевић, директор института, који данас слави годишњицу. 

Ипак, иако је таква политика била корисна, дозволили смо себи да изгубимо та пријатељства. Али директор овог научног центра, који је, наводи Ђорђевић, одувек учествовао у креирању спољне политике и вођењу паралелне српске дипломатије, оптимистичан је у погледу положаја Србије у савременим међународним односима. Ђорђевић за „Политику” каже да је за мале земље попут наше добро то што више не постоје искључиво два пола моћи.

Постоји ли добитна комбинација за Србију у савременим међународним односима? Чујемо како је маневарски простор све ужи, због чега ћемо у једном тренутку морати некоме да се приклонимо. Или да осмислимо неки нови Покрет несврстаних?

Не можемо говорити о положају Србије без ширег контекста, стања и односима у свету који се налази у стању четвртог светског рата. Трећи се завршио хладним ратом, а четврти увелико траје и води се економским средствима, медијима и, напослетку, посредством мигрантске кризе. Не бих одбацио идеје да је мигрантска криза изазвана да би ослабила Европу. Запитајмо се шта ће се десити ако турски председник сутра дигне рампу, а нисам сигуран да се то неће догодити. Свет је, дакле, из релативно стабилног биполарног система – имали смо два пола која су одржавала стање напетог мира – дошао у ситуацију да неки центри моћи проглашавају себе за једину светску силу, власника и извозника демократије. А сведоци смо рађања других сила попут Кине и разних организација, као што су Шангајска и Брикс. Русија се, притом, враћа на старе стазе. Овакво стање ствари за Србију је корисно јер смо сувише мали да бисмо се некоме приклонили. Ми уважавамо чињеницу јачања и других центара моћи, што је одлика мудре спољне политике.

Ко би рекао да је малом чамцу добро у узбурканом мору међу великим бродовима. Не мислите да би, за сваки случај, требало за неки да се прикачимо?

Волим ону изреку – вежи чамац за велики брод. Тачно је да и ми осећамо последице међусобних трвења великих сила. Наш стратешки циљ је улазак у Европску унију, која нас мало хоће, мало неће. Притом је довољно да једна њена чланица дигне глас против нас. Ова заједница и начин на који се њоме руководи лоше су осмишљени. У њеном савету исту тежину има глас Немачке, Хрватске или Луксембурга, које несразмерно пуне буџет уније. Упркос свему, ипак је Европа будућност Србије. Али то не значи да не треба да са свима будемо у добрим односима. То је, такође, наша неопходност. Имамо одличне односе са Кином. Институт, рецимо, у свом саставу од прошле године има регионални центар за управљање пројектима где озбиљно сарађујемо са кинеским партнерима. Овај центар је за државу велику ствар. Уједно, не можемо заборавити да ће Русија увек гласати у Савету безбедности за наше интересе. Морамо да идемо ка ЕУ, а да се трудимо да одржавамо везе са осталим великим силама, али и државама које нису у том рангу.

Осим наших жеља, битно је шта хоће и они са којима хоћемо да будемо у добрим односима. И Русија и ЕУ имају својих проблема. Немачкој канцеларки Ангели Меркел не полази за руком да формира владу баш када француски председник оживљава пројекат велике Европе.

Немамо ми ту никакву илузију. Јасно је да се свет врти око интереса. Управо је брегзит показатељ да ни унија није добро укомпонована. Немају јединствену владу. Свака земља има своју националну владу и води своју политику. Мађарска неће да чује за мигранте, док их Немачка прима. Велика Британија је показала незадовољство стањем у унији и то се не сме занемарити. Сви мисле да ће нам се, чим се придружимо, отворити фондови и да ће новац потећи ка Београду, а јасно је да чланство у унији кошта. Ипак, она је наша једина опција и у догледно време се неће распасти.

ЕУ има интерес да прими Србију?

Можда је стабилност на Балкану и шире један од мотива. Можда се за нама унији убрзо придруже Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора, чиме ће се спустити тензије у најтруснијем подручју Европе. Ми највише проблема имамо управо у окружењу, где бележимо највећу трговинску размену.

Последњи је мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто рекао да би требало убрзати процес приступања Београда јер у супротном види политичке, економске и безбедносне ризике.

Добро је да такве поруке стижу и из ЕУ.

Рекли сте да се ЕУ никада неће распасти. Да се претварамо да се евроскептицизам не шири у виталним њеним деловима? И код нас кажу: па чекајте, Британци, а и други, хоће да изађу из блока, а ми бисмо да уђемо по сваку цену.

Никада ниједан народ није био апсолутно, стопроцентно сложан око неког питања. То је нормално. Битно је да код нас у овој ствари доминира став да је неопходно да будемо чланица блока, за разлику од става према припадности НАТО-у.

Дакле, НАТО и ЕУ не иду у пакету?

Чак и када искључимо емоције, не мислим да било који војни савез има перспективу. Неће се у будућности ратовати као некада. А ми не можемо занемарити чињеницу да нас је неко бомбардовао. Треба да се држимо декларације о војној неутралности и, наравно, треба да сарађујемо са алијансом као што то чинимо и са Русијом.

А питање Косова? Ако бисмо и у овом случају искључили емоције, шта би било решење?

Прво, питање Космета мора да се реши у блиској будућности, невезано за то да ли је оно, како су га Западњаци назвали, правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Приштином. Поставља се питање са ким ће Србија да потпише тај уговор и да ли тај акт тиме има карактер међудржавног? Шта ћемо ми желети да стоји у том документу, а шта косметски Албанци, Европа, Срби и други који живе на Космету. То је Гордијев чвор. Косово и Метохија су економски неодржива творевина, поготову зато што ће једног дана некоме досадити да даје економске инјекције. С друге стране, независност Космета је у овом тренутку за највеће земље Запада завршена ствар, али је такође тачно и да Космет неће седети у УН док год се Србија не слаже јер ће Русија увек бити против.


Коментари22
265f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данило
КиМ су наша историска тапија. Тачка. У неким преговорима не сме се одступити ни микрона, ни милиметра од тога због "будућности" Србије. Србија без Космета будућности нема. "Чије овце тога и ливада" су небулозе комунистичких мудраца, а они су шупље главе, немају дубину мисли. Они би све и сада, не може, не освиће пре него омркне.
Stevo
Vazno je da mi imamo perspektivu. Pod Turcima smo bili najveci proizvodjaci svinjskog mesa /neobjasnjiv paradoks/, tako da su EU i NATO samo stimulans nasem neslucenom razvoju . Samo dok pronadjemo foru.
Данило
Господо, ова земља што се Србијом слови није мала, то су нас само убердили да су планине исто шта и котлине, поравнали нас са онима који од нас насташе.. Јесте ли икада видели да зец стане на пут љуром лаву као Срби свим империјама које Балканом јездише? Ко то још учини, Хрвати, Бугари, Румуни, Бошњаци, Монтенегрини....немојте ме засмејавати. То је ствар генетике и гена. Ми смо славни антички народ који је кроз Винчу дао писменост Европи и не можемо да се помиримо са неправдама овог света. Првовенчани јесте први Немањић, али не и темељ српске државности. То су небулозе. Ми Срби смо старији од Цркве, Немањића и Словена. Нема нас као Кинеза, и крајње је време да се увежемо и повежемо као славни Јеврејски народ. Први немачко - српски речник је дојче - лирише и ово нико не може побити, чак ни српска Академија. Албанци нису Илири и немају тапију над Косметом, то је наше историско право. Историско право, ако нисте знали у савременом свету је раме уз раме са људским правима и слободама.
dr Slobodan Devic
"Нема нас као Кинеза, и крајње је време да се увежемо и повежемо као славни Јеврејски народ." - bravo!
Препоручујем 20
Petar Ilic
Dok god Rusija ima perspektivu, imace je i NATO.
dr Slobodan Devic
Ovaj covek je potpuno u pravu; ali, samo gramaticki, i u dudhu srpskog jezika. EU se nece raspasti (buduce vreme) - ona se vec raspala (proslo vreme) cinom istupanja jednog od njenih osnivaca i glavnih politickih "igraca" ne samo u Evropi, nego i sire - Engleske. Izjava: " ... да је за мале земље попут наше добро то што више не постоје искључиво два пола моћи." samo govori o ispravnosti Banetovih komentara dole. U vreme postojanja dva bloka (i ravnoteze snaga) broj ratova u svetu bio je daleko manji nego danas u unipolarnom ("demonokratskom") svetu. Sto rece Bane, ko bre ovom dade prostor u Politici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља