понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:52

Сива економија на нишану

Од средине 2014. боља наплата и раст пореских прихода. – Мере за сузбијање „рада на црно” у претходне три године повећале пореске приходе 1,5 до два одсто БДП, што је између 450 и 600 милиона евра
Аутор: Александар Микавицачетвртак, 07.12.2017. у 22:00
Понуда свега и свачега под ведрим небом (Фото З.Анастасијевић)

Око 11 милијарди евра створи се годишње у Србији, а да се на ту суму не плати порез – рачуница је економиста. Сива економија, односно нелегално пословање – производња, увоз, продаја и исплата зарада радника, чини око 30 одсто бруто домаћег производа и већа је око 15 одсто од просека држава централне и источне Европе, а око половину од европског просека. Да би се разумело „колико је то пара”, можда може да дочара податак да се сваког дана, укључујући и празнике, у сивој зони пословања створи око 8,2 милиона евра.

Поређења ради, просечна цена изградње једног километра ауто-пута у Србији је око три милиона евра.

Због свих несрећа с почетка деведесетих, „рад на црно” за многе је био начин преживљавања, а на другој страни и почетак ширења опаке болести која је разједала српску економију и урушавала јавне финансије.

Према једној рачуници, у годинама после удара „цунамија” светске економске кризе 2009, држава није могла да наплати између петине и четвртине ПДВ-а и више од четвртине пореза на доходак и исто толико доприноса.

Кад су произвођачи цигарета 2014. саопштили надлежнима да ће смањивањем плата у јавном сектору од 10 одсто држава у тој години уштедети 120 милиона евра, а да само шверц резаног дувана закине буџет око 200 милиона евра, тадашњи премијер Александар Вучић је сузбијање сиве економије прогласио стратешким приоритетом владе. Уследио је Национални план за њено сузбијање, са прецизним задацима свих надлежних државних служби. Циљ је да се до 2020. смањи удео сиве економије на 26,7 одсто БДП-а, колико је био просек у земљама централне и источне Европе у моменту уласка у ЕУ.

Саша Ранђеловић, доцент на Економском факултету Универзитета у Београду, указује да велика распрострањеност сиве економије код нас није последица високих пореза и доприноса, јер су ове дажбине једнаке важећим у европским земљама. И поред тога, последњи талас „осетног пада пореске дисциплине”, што је друго име за повећање утаје пореза на додату вредност и социјалних доприноса, догодио се нарочито крајем 2012. и у 2013. години, што је довело до високог дефицита у државном буџету и опасног примицања државе понору банкрота.

– Од средине 2014. уочава се боља наплата и раст пореских прихода, што је последица боље контроле пореских обвезника и пооштреног кажњавања закидања држави, нарочито оних који не издају фискалне рачуне – каже Ранђеловић. – На већу наплату вероватно је утицало и редовније враћање пореза на додату вредност (ПДВ), обвезницима који на то имају право.

Нови закон о инспекцијском надзору, који је ступио на снагу почетком 2016, инспекторима је одрешио руке. Склони утајама су под учесталијом паском, укључујући и улични шверц, за који раније ниједна инспекција није била надлежна, а они који послују легално мање губе времена на „дружење” са инспекторима. Измена Закона о раду средином 2014. поједноставила је запошљавање и отпуштање, тако да је пријављивање радника за послодавце постало исплативије од држања запосленог „на црно”.

– Процењује се да су мере за сузбијање сиве економије у претходне три године повећале пореске приходе укупно 1,5 до два одсто бруто домаћег производа, што је између 450 и 600 милиона евра – истиче Ранђеловић. – Ипак, показатељи ефикасности наплате појединих пореза показују да је она сада само достигла ниво из периода пре великог пада 2012–2013. године. Ово указује да још постоји знатан простор за сузбијање сиве економије и избегавања пореза.

Ранђеловић сматра да би смањење сиве економије на просек земаља централне и источне Европе било могуће за две-три године, док би за пет до десет година она могла да буде сведена на европски просек – испод 20 одсто БДП-а.

– Да би се то остварило, неопходно је и даље унапређивати државну контролу, али и подизати порески морал грађана – поручује Ранђеловић. – Зато треба кадровски и финансијски јачати Пореску управу, али и стално унапређивати њену организацију. Веома је битно да у Пореској управи раде квалификовани и одговорни људи, што захтева темељну промену система селекције, напредовања и награђивања кадрова. Поред тога, мора да се забрани продаја нових индустријских производа на зеленим и бувљим пијацама, колико год је та мера политички непопуларна, и да се стално сузбија шверц акцизних производа.

Да би грађани редовно плаћали порез и захтевали да им се у продавници и кафани изда фискални рачун, наш саговорник каже да би држава морала упорно да понавља да без тога не може бити бесплатног, а камоли још бољег школовања, здравствене заштите и свега другог што пружа држава.

 

Сваки други не тражи рачун

Борбу против сиве економије подржава око 90 одсто грађана Србије, иако трећина њих не уме да препозна исправан фискални рачун, а 59 одсто плаћа искључиво готовином, што поспешује сиву економију, показали су средином новембра саопштени резултати истраживања Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Више од 50 одсто грађана навело је да не тражи рачун уколико га не добије приликом куповине зато што им не треба, док сваки трећи то не ради „због непријатности“.

Више од 90 одсто сматра да сива економија угрожава права радника, смањује приходе држави и угрожава она предузећа која раде у складу са законом, али само 33 одсто пријавило би послодавца уколико би њих или колегу запослио на црно, док 53 одсто то не би учинило због страха од губитка посла.

Трећина запослених, међу испитанима, казала је да прима плату на текући рачун, али готово 30 одсто добија зараду на руке или делимично на руке, а део преко рачуна.

Готово 60 одсто грађана сматра да је држава одлучна у борби против сиве економије, али у истом проценту оцењују да држава не кажњава адекватно предузећа и појединце који послују нелегално.

 


Коментари11
ff94f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dacha
Kao prvo Drzava mora da uvede fiskalne kase u JKP parking servis - Beograd i to isto da uradi i na svim naplatnim rampama sirom Srbije ! Ovako je sve siva ekonomija Ogromnih razmera! Mi, narod nismo slepi ako smo vec glupi !!
popovic perica
zasto svestenici ne izdaju fiskalne racune....ili se ta materija stavlja pod tepih?hvala administratoru ako objavi komentar objavite ga pod "Perica KV"
dusan
I advokati,notari, brokeri i ostali koji za sat zarađuju više nego trgovci na buvljacima za godinu !
Препоручујем 1
Nenad
Odakle svercovana roba na pijacama? Da se ne lazemo, nista ne moze proci na carini a da niko to ne zna od carinske sluzbe. Otkud "Plazma" keks na pijacama? Ispalo iz kamiona? Jes kako da ne.... Ali to je najmanji problem, od toga zivi dosta njih koji su na granici siromastva i kriviti ove ljude za lose stanje budzeta je krajnje bezobrazno. Glavni krivci jesu politicari i drzavna preduzeca, tu se drpaju drzavne pare uzduz i popreko, bez po blama i bilo kakve odgovornosti. Znam licno nekoliko ljudi koji rade u drzavnim preduzecima, primaju debelu platu a nisu ni videli radno mesto. Politicari i njihovi prijatelji su glavni i najveci sverceri u Srbiji, od igle do lokomotive.... Kada se to dovede u red, nece biti ni svercera, ni sive ekonomije ili ce biti u nekim vrlo malim procentima...
Slavko Bujon
Kad cete advokatima da uvede fiskalne kase , oni su drzava u drzavi a i ovim uterivacima dugova od siromasnog i opljackanog naroda ?
dusan
@Milica . Baš zbog prirode delatnosti advokati moraju da plaćaju PDV i to više nego frizeri jer više i zarađuju. Jednostavno 20% od onoga što su naplatili klijentu je PDV ! Kad tad s' obzirom na dugotrajnost procesa i posle 100 godina (ukoliko tad advokat naplati svoj deo a država još postoji)! Prosto i jednostavno zakon isti za sve pa i one koji od zakona žive.
Препоручујем 0
Милица
Адвокати плаћају порез, али не ПДВ, јер је то немогуће због природе делатности. То није проста услуга као фризирање, него захтева много умног рада који не може увек да се мери на комад, као што фризура може. Немојте причати о стварима у које се не разумете.
Препоручујем 9
Dacha
Vec godinama se ne izdaju fiskalni racuni na naplatnim rampama na autoputevima zemlje Srbije !!?? Oni samo izdaju priznanicu da je putarina placena !! Svaka "catrlja ili kiosk" koji ima oznaku STR mora da ima fiskalnu kasu i da izdaje fis. rn. !! Inace sledi debela kazna !! Bilo je raznih pronevera i "mafija" ali se fiskalne kase ne uvode! Na naplatnim rampama se slivaju najveci novci u ovoj zemlji! Voleo bih da mi neko od nadleznih odgovori zasto je to tako ? Eto to je najcrnja ekonomija kod nas! Sve drugo je sica!!!
Dacha
Pitanje za Pavla i Vladu : zasto se onda u maloj Crnoj gori izdaju fiskalni racuni za prolaz Sozina !? I te pre idu u budzet !!
Препоручујем 1
Павле
То је исто као да питате зашто не добијате фискални рачун кад уплатите порез.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља