петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Обележено 40 година од изградње канала ДТД

Одата почаст инжењеру Николи Миркову који је био пројектант тог канала
четвртак, 07.12.2017. у 21:03
(Фотографије Танјуг/Јарослав Пап)

Нови Сад - Свечаном академијом под окриљем Покрајинске владе у Српском народном пожоришту „40 година у 40 минута” Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” обележило је 40 година од завршетка изградње хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

Истакнуто је да тај хидросистем један од највећих поноса читаве Војводине, пошто је пре 250 година на тој регији владала мочвара, а велика почаст одата је инжењеру Николи Миркову који је био пројектант тог канала.

Предсденик Покрајинске владе Игор Мировић казао је да се читава АП Војводина може поносити тиме што има такав ходросистем какав је Дунав-Тиса-Дунав. О његовом значају, Мировић је казао да најбоље говори податак да је Војводина постала житница са готово 1,7 милиона хектара обрадивог земљишта.

„Када о томе говорим са колегама из иностранства, они не верују да се ради о таквом комаду земље од 1,7 милиона хектара. Тога не би било и тај потенцијал не бисмо држали у својим рукама да није било вас и ваших прретходника, који сте своје знање уткали у развој овог система”, казао је председник Покрајинске владе током свечане академије.

Мировић је напоменуо да је идеја изградње тог канала почела одмах након Другог светског рата, што, према његовој оцени, само по себи јесте велики подухват, истаквши да је тај систем пројекција грандиозног напора људског ума и људских руку који је данас важан за одводњавање, наводњавање земљишта, туризам, пловне путеве, екологију и још много тога. Први човек АП Војводине казао је да канал ДТД у вези са одводњавањем у потпуности остварује своју функцију:

„Ми смо порекнули неколико важних корака заједно са Владом Републике Србије и припремамо прве значајније пројекте у износу од 100 милиона долара, да у тој великој борби за изграднију система за наводњавање покажемо прве важне резултате. У току ове године смо издвојили велика средства и када погледамо друге делове укупног хидропотенцијала у Србији, видимо да смо насјпремнији, иако има још простора”, истакао је Мировић додавши да ће се кроз 24 пројекта у две фазе наводњавањати око 80 хиљада хектара на територији Војводине.

Он је оценио да је важан континуитет у улагању на пројектима који се тичу наводњавања земљишта, рекавши да су стална надоградња, реорганизација и одржавање система кључ за опстанак и стабилну функцију наводњавања канала ДТД.

Директор Јавног водопредузећа „Воде Војводине” Славко Врнџић истакао је да је током градње тог хидросистема ископано 639 километара канала, те да је том приликом извађено око 139 милиона кубика материјала, додавши да је изведено негде око 26 устава, 17 преводница, те да је на њему изграђено 86 мостова и велики број других објеката који чине ту мрежу.

Ако бисмо били у прилици да се вратимо 250 година уназад, свакако ово лице данашње равнице ни изблиза не би изгледало тако како изгледа данас. Тај предео би била мртва бара која је замочварена. Реке се некада нису враћале у своје токове по осам или девет месеци. Идеја једног великог канала заправо је била да се обезбеди водни режим АП Војводине онаквим какав је он сад, казао је Врнџић.

Он је напоменуо да је ДТД вишенаменски систем који је превасходно пројектован за сврхе одводњавања и одбране од поплава, те да је он те функције у потпуности обезбедио.

„Пројектован је такође и за наводњавање око 500.000 хектара површина и у том правцу треба даље да радимо, управо зато што тај потенцијал није у потпуности искоришћен. Није искришћен јер не постоји заинтересованост или се о њој прича само повремено, сами знамо да се сваке пете године јавља сушна година и само тада о томе причамо. Ми смо управо у кампањи која је покренула 12 великих система, који су капитални и ако при томе не будемо сви заједно радили да та вода дође до бразда, ништа неће успети, морамо заједно иницирати причу да тај потенцијал некако искористимо”, закључио је Врџић.

Свечана академија у СНП-у окупила је водопривредне стручњаке, сараднике ЈВП „Воде Војводине”. Из тог предузећа са поносом истичу да је канал Д-Т-Д један од највећих човекових подухата те врсте. Грађен је од 1957. до 1977. године, а са изграђених 939 километара каналске мреже повезује 80 насеља и гравитира му 50 одсто становништва у Војводини. (Танјуг)


Коментари6
f9bea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoki
doće stranci još malo pa da se vidi kako rade domaćini.Ovako zapušeno,zaprljano u kolapsu.
Драган
Само још да нам неко објасни да канал није изграђен да би се политичари тиме хвалили, него да се користи за наводњавање.
Ljuba
Sistem je gotovo neupotrebljiv. U Vrbasu dubina vode u kanalu je 5o cm, jer je zapunjen otpadnim vodama "Carnex"-a, fabrike ulja "Vital", i šećerane. On predstavlja jednu od najvećih ekoloških crnih tačaka u Evropi. Sekundarna mreža je zapunjena i preorana, praktično ne postoji. Kanal je divno zamišljen, ali je značajno izgubio svoju funkciju.
vrbasanin sa secerom
A mi,veliki vrbaski kanal,ucinismo malim prljavim slepim crevom...da se izrazim,pesnicki...!!!
voya montoya
Ehh, kad bi voda tekla,kao stihovi,prosle,prosle sedmice( ali nije izvucena)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља