понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
СРПСКО КОЛО НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ

Признање за све који су се икада ухватили у коло

Продуцирали смо филм о овој нашој традиционалнoj игри и већ после прве руке монтаже било нам је јасно да смо урадили сјајан посао, поготово што претходна номинација није прошла управо због тог дела апликације, каже Владимир Декић, директор ансамбла „Коло“
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 08.12.2017. у 13:20
С једног од концерата чувеног ансамбла (Фото Ансамбл "Коло")

Необично смо поносни јер је ово тек други елемент, после славе, који је уписан на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, каже Владимир Декић, директор ансамбла „Коло”, у разговору за Политику поводом вести да је српска традиционална народна игра коло јуче уписана на поменуту Унескову листу.

– На овој номинацији радили смо почетком прошле године, пажљиво пратили све елиминационе кругове Унеска, а потом и ушли у завршну фазу одлуке Међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа, а све време је било неизвесно и узбудљиво. Свесни смо значаја који овај успех доноси не само нама предлагачима, већ и целој држави, јер ово је успех свих оних који су се икада ухватили у коло и заиграли, свих који свирају, али и са поносом гледају сценску презентацију, едукацију и ширење елемента, како на аматерском нивоу, тако и у образовном систему – додаје Декић.

Како је уопште дошло до реализације ове идеје?

Позив Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју је уследио после успостављања сарадње са Факултетом музичке уметности и Центром за истраживање и очување традиционалне игре у Србији. После прве, неуспешне номинације, позвани смо да урадимо део апликације који би требало да докаже да елемент који се номинује и даље живи у пракси, и то кроз филм и фото-прилоге. Како је ансамбл „Коло” већ препознат као стабилан, иновативан и професионалан партнер, ово је била само потврда како тога тако и међусекторске сарадње, као и јавног и цивилног друштва. Ово је успех свих поменутих предлагача и сјајан пример добре праксе. Ми смо продуцирали филм „Коло – традиционална игра у Србији”, који је режирао наш стални сарадник Никола Љуца. Већ после прве руке монтаже нам је било јасно да смо урадили сјајан посао, поготово што претходна номинација није прошла управо због тог дела апликације.

Владимир Декић (Фото Јелена Јанковић)

Шта то значи за ансамбл „Коло” и уопште за Србију?

Значи нам изузетно много, јер смо се позиционирали као релевантан, незаобилазан и сигуран партнер за много више од онога што је наша основна делатност, а то је очување и представљање уметности народне игре, песме и музике. После овогодишњег првог Етно-самита који смо у целини осмислили, организовали и реализовали у Београду, а који је окупио на једном месту теоретичаре, научнике и практичаре наше уметности, што је било револуционарно, па потом и са овом сарадњом на изради номинације, успоставили смо нове стандарде. Препознати смо сада на светском нивоу као институција која може да помера границе. За нашу државу, али и друштво, ово је изузетно важан догађај који нас представља у позитивном светлу међународној заједници, како стручној тако и општој, који подиже ниво озбиљности приступа заштити наслеђа и указује да смо на добром путу да културу вратимо на место које јој припада, првенствено код нас.

Шта је било посебно занимљиво из богате историје „Кола” људима који су доносили ову одлуку?

То је много мање утицало, ако је и уопште, на одлуку комитета. Оно што смо ми данас и овде, на прагу 70. рођендана, пресудило је и то нас мотивише да идемо даље и савремени приступ традицији храбро примењујемо. Без храбрости нема уметности. Ову годину завршавамо са изузетним резултатима и у фуриозном темпу. Отворили смо сезону у Будимпешти, реализовали изузетно компликован и захтеван Етно-самит који је одјекнуо у целом свету, јер и даље добијамо похвале не само учесника, већ и целе стручне јавности која се интересује за наредно издање, а сада и успешно уписан елемент при Унеску указују на то да на прави начин улазимо у годину у којој обележавамо велику годишњицу.

Поред свих успеха остајемо и даље, после 70 година, неуспешни у једној ствари – да решимо проблем простора. Сигуран сам да смо показали да можемо, умемо и хоћемо да учествујемо у стварању значајних културних садржаја, само нам недостаје подршка да то убудуће радимо у свом простору, на својој адреси и испод свог крова над главом. У простору који не би требало да буде само наш радни, већ и простор за представљање уметности народне игре, песме и музике. То нисмо само ми заслужили, већ и сви они који негују, шире и поштују елемент који смо успешно заштитили при Унеску, дакле наша публика.


Коментари3
b9162
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јадранка Кљајић
Браво, све честитке 70 колу. Свака част. Наше игре и песма су прави показатељ у очувању културне баштине нашег народа. Живело наше коло, игра, песма и све што даје прави приказ нашег постојања и продирања у свет.
Raca Milosavljevic
... sve cestitke ... ovo je pravi put da se sacuva nasa identicna,autenticna kultura ... posle Srpske slave evo i Kolo ...a sto se majstorstva na instrumentima tice tu imamo mnogo virtuoza,u svim pravcima ... nezahvalno je nekog izdvojiti ...harmonikasi su uvek u vrhu na svetskim takmicenjima,trubaci,violinisti,imamo i na klaviru vrhunske umetnike ali bih izdvojio frulu,Sava Jeremic je pre vise od pedeset godina odusevio engleze a Bora Dugic je sa frulom dosao do vrha i pokazuje sta sve moze taj mali narodni instrument ... igranje kola je posebno uzivanje ... vazni su itekako sviraci ali za dobro kolo treba i dobar kolovodja ...a to nam danas mnogo fali ...
harmonika
Da li je ikad ikom palo na pamet,ili se zapitao koliko je znanja,znoja,muke godine vežbanja i veštine potrebno da se savlada neki instrument a da bi se izvodile melodije za igru kolo,posebno harmonika!Instrumentalisti su uvek,nekako,u drugom planu.Harmonikaši se međusobno rangiraju po načinu sviranja i donošenju i izvođenju nekog kola.Srbija je svetska velesila ha rmonikaša,pa baš zbog sviranja kola i ukrasa tipičnih za tu igru,a koji su jako teški za izvođenje i godinama se uče i vežbaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља