недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Шест деценија Института друштвених наука

Очигледна је несразмера између улагања у друштвене науке и њиховог положаја, с једне, и очекивања од научника, с друге стране
Аутор: Бранислав Радивојшапетак, 08.12.2017. у 18:57
Научни скуп поводом јубилеја Института (Фото Институт друштвених наука)

Институт друштвених наука из Београда основан је 1957. године и јуче је у просторијама ове установе свечано обележено шест деценија његовог рада. На скупу одржаном тим поводом говорио је садашњи директор Горан Башић, а научницима се обратио и председник САНУ Владимир Костић, који је, честитајући запосленима јубилеј, указао на значај рада Института и научника из области друштвених наука уопште, од којих се, како је рекао, очекује да дефинишу време у којем се налазимо и цивилизацију кроз коју покушавамо да се крећемо.

– Без вас, бојим се да ми тај пут тешко можемо да нађемо – рекао је академик Костић, истичући да „баук иновација кружи Европом” и да му се чини да су иновације потребне и друштвеним наукама. Он је истакао да ће САНУ настојати да буде што више отворена за све мислеће људе, али да Академија није у стању да уђе у тај посао без стваралаца у области друштвених наука, па и самог Института.

Говорећи о шест деценија рада ИДН, Горан Башић је тај период условно поделио на четири раздобља. У првом, од 1957. до краја седамдесетих година, институт је радио под снажним утицајем државе и марксистичке идеологије, али се у исто време у оквиру ове установе појављују књиге које су биле критичке према комунистичкој идеологији (Андрија Крешић „Критика култа личности”) или су од трајне научне вредности (дела Љубомира Тадића, Ивана Максимовића, Михајла Поповића и, касније, Радомира Константиновића, Ђуре Шушњића и Милана Матића).

Друго раздобље почиње 1982. године, када се, у Центру за филозофију и друштвену теорију, у Институту запошљавају професори одстрањени са БУ: Михајло Ђурић, Загорка Голубовић, Михаило Марковић, Миладин Животић, Светозар Стојановић, Љубомир Тадић и Драгољуб Мићуновић.

– Енергија којом је зрачила и научни и друштвени изазов којим је провоцирала ова група интелектуалаца била је привлачна за колеге средње и млађе генерације, међу којима су се издвајали Војислав Коштуница и Зоран Ђинђић – навео је Башић, напомињући да су рад „седморице величанствених” и поменута Крешићева књига трајно изменили Институт изнутра.

Треће раздобље почиње деведесетих година, када долази до девастације ресурса Института, упоредо с распадом државе и осиромашењем друштва. Симбол времена пропадања био је и Закон о универзитету, који је, гасећи аутономију науке и слободу научне мисли, довео и до одузимања универзитетског статуса Института.

Најзад, садашње раздобље Башић је означио као период консолидације, у којем ипак није дошло до значајних промена у вези са управљањем науком и финансирањем истраживања, уз очигледну несразмеру између улагања у друштвене науке и њиховог положаја, с једне, и очекивања од научника, с друге стране.

Чланове Института јуче су поздравили и Синиша Таталовић, у име колега из Загреба, и Митја Жагар, у име научника из Љубљане. Поводом шездесетогодишњице ИДН објављен је зборник радова сарадника Института, под насловом „’Укалупљивање’ или прекорачење граница – друштвене науке у савременом добу”. После свечаног скупа, овај зборник је био повод за расправу која је у поподневним сатима одржана у Институту.

Цена 1.050 производа Института

Институт друштвених наука у последњих пет година примио је за истраживања на четири пројекта које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја укупно 110.000 евра. Тај новац односи се на истраживања, стручно усавршавање, докторске студије, објављивање монографија и часописа, студијска путовања и учешћа на научним скуповима, организацију научних скупова, набавку литературе. У исто време на тим пројектима остварено је 1.050 производа – научних радова, чланака, приказа научних истраживања и објављене су 34 монографије. Дакле, у сваки производ уложено је у просеку 104 евра, навео је директор института Горан Башић.


Коментари0
5434e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља