субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:26

Планинци не беже од сметова

Током зиме најугроженији су усамљени старци у удаљеним планинским селима, али пред сваку зиму већина њих не помишља да напусти своју кућу
Аутор: Бранислав Радивојшасубота, 09.12.2017. у 22:00
(Фото Танјуг/Р. Прелић)

Увек почетком децембра, поготово ако неког дана веома захладни, помислимо како ће најугроженији презимити зиму ако буде хладније него обично. У Црвеном крсту Србије питамо које су категорије становништва током најхладнијег периода најугроженије, а Јелена Радојичић и Ранко Демировић кажу да су то они које живи у планинским селима. Најчешће је реч о старим људима који живе сами, њих неколико десетина хиљада укупно, али кад су екстремнији временски услови, тада су у планинским подручјима веома угрожене и млађе породице.

Сви се они, наравно, припремају за зиму, али понекад због великих снежних наноса и екстремних непогода једноставно нису у могућности да се довољно заштите. Па ако се неко разболи, ако дете има високу температуру која не спада, лекар мора да се пробије до тог угроженог подручја.

Ако су снежни наноси толики да ни теренска возила не могу до удаљених кућа, онда се ангажују тимови за реаговање у ванредним ситуацијама који имају веома добру сарадњу с локалним домовима здравља.

Осим ових зимских невоља које настају због висинске и територијалне удаљености старачких домаћинстава на нашим планинама, угрожени могу да буду и они који су, иако су понекад и у центру града, такође удаљени, али због своје социјалне искључености. Они не знају или не маре за своја социјална права и због тога су у условима зимских непогода такође у невољи. Реч је о градским бескућницима, онима који живе на улици и који одбијају помоћ надлежних служби, затим о становницима „дивљих” насеља који такође не сарађују с институцијама социјалне помоћи, а у Црвеном крсту посебно указују на оне који и у градовима и у удаљеним селима формално не испуњавају услове за доделу помоћи, а објективно су веома угрожени. Јелена Радојичић опет као пример помиње старачка домаћинства у планинама, власнике неке парцеле земљишта због које формално не припадају социјално угроженима иако немају никакве приходе од те парцеле или становнике градова који имају стотину динара изнад црте за социјално угрожене.

И једни и други су у „сивој зони” сиромаштва, зими су нарочито у опасности, а један вид помоћи овим људима је породични пакет намирница и хигијенског прибора који углавном током новембра у 125 општина широм Србије сваке године добије око 120.000 становника (око 40.000 породица).

– Циљ нам је да се ова помоћ у храни и хигијенским потрепштинама расподељује пред зиму – каже Радојичић и помиње 2.500 села и заселака које локални активисти Црвеног крста посете да би дошли до сваког корисника ове помоћи.

Програм народних кухиња у 77 општина и градова Србије најсиромашнијима је такође веома значајан. Свакодневно се на тај начин храни њих око 36.000. У мањим срединама народне кухиње су на два-три пункта, у већим има чак и 30 дистрибутивних центара где корисници могу да преузму оброк. И то, сваког дана по један, девет месеци у години (осим лета).

– Тај дневни оброк (пола литра топле хране и половина векне хлеба) не решава њихову ситуацију са храном, али трећина корисника је изјавила да је то њихов једини оброк – каже Јелена Радојичић и објашњава да је територијални „распоред” корисника такав да их је приближно исти број у Суботици и Бујановцу. Али у Суботици је 90 одсто потреба подмирено постојећим бројем оброка, а на југу Србије од 50 до 60 одсто. Наиме, народне кухиње финансира локална самоуправа, а познато је да слабо развијене општине не могу да подмире све њихове трошкове. Закључак је следећи: тамо где је и иначе процентуално више сиромашних локалне средине могу да задовоље потребе за храном процентуално мањег броја њих. Мада се део те несразмере делимично смањује донацијама.

Ипак, у удаљеним планинским селима старци, поготово зими, не чекају храну из народне кухиње већ се сналазе сами, и увек се намеће питање зашто им тада не помогну њихова деца и рођаци који живе мање или више далеко од њих. Будислав Вукашиновић, начелник Штаба за ванредне ситуације у планинској општини Ивањица, каже, међутим, да овим старцима њихова деца углавном помажу па им и предлажу да током зиме напусте кућу и „сиђу” до њих. Али већина то не прихвата него се спрема за зиму у планини – па како им буде. Ако некоме од њих позли, а снег буде превелик, организују се горске службе које стижу до угрожених. У зависности од процене, њима се помаже у самој кући или их одвозе до дома здравља.

Током 2014. њих петоро је у Ивањици зато провело месец дана у посебним просторијама ове установе, а прошле године било их је троје. Дешава се и то да их горске службе изнесу из куће и одвезу до њихове деце и родбине. Неки и немају код кога да оду, али Вукашиновић наглашава да старци, и ако имају некога од родбине, не желе било где да иду из својих планинских домова.

Јелена Радојичић додаје да се у оваквим ситуацијама препознаје и део наше културе и традиције. – Родитељи имају заштитнички однос према деци и кад та деца треба заправо да брину о њима. Кажу, они су тамо у граду, у малом стану, тешко се сналазе, трошкови живота су велики. А мени је овде добро, све имам за зиму.

И зато ових дана, док још снег није затрпао путеве, можда би требало посетити ове планинце, наше ближе или даље рођаке.


Коментари0
cd362
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља