четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:01
Градња топлодалековода – сан о енергетској независности

Топла вода из Обреновца стиже до Новог Београда

Моћан домаћи извор топлотне енергије исплатив и енергетски ефикасан. - Кроз систем ће кружити око 60.000 кубика воде. - Губитак у производњи струје „Електране” ће надокнадити ТЕНТ-у
Аутор: Ана Вуковићсубота, 09.12.2017. у 22:00
То­пла­на у Но­вом Бе­о­гра­ду тр­о­ши­ће ма­ње га­са и емитоваће ма­ње штет­них ма­те­ри­ја (Фото Драгослав Жарковић)

Де­це­ниј­ски сан о да­љин­ском гре­ја­њу на то­плу во­ду из обре­но­вач­ког ТЕНТ-а, за­хва­љу­ју­ћи спо­ра­зу­му ко­ји је не­дав­но пот­пи­сан у Бу­дим­пе­шти из­ме­ђу „Бе­о­град­ских елек­тра­на” и ки­не­ске ком­па­ни­је „Po­wer con­struc­tion cor­po­ra­tion of Chi­na”, ко­нач­но би мо­гао да се оства­ри.

Пр­ви ко­ра­ци ка ре­а­ли­за­ци­ји иде­је о град­њи то­пло­да­ле­ко­во­да, ко­ја по­сто­ји још од кра­ја се­дам­де­се­тих го­ди­на, на­пра­вље­ни су де­ве­де­се­тих, али су, на­вод­но због не­ис­пла­ти­во­сти пр­о­јек­та, це­ви по­ва­ђе­не, а ка­на­ли за­тр­па­ни.

Но­ви пр­о­је­кат, пре­ма ре­чи­ма Го­ра­на Алек­си­ћа, ди­рек­то­ра „Бе­о­град­ских елек­тра­на”, кон­цеп­ту­ал­но има ве­зе са не­ка­да­шњим, али је мо­ди­фи­ко­ван нај­са­вре­ме­ни­јим ре­ше­њи­ма ка­ко би да­нас био при­ме­њив, енер­гет­ски ефи­ка­сан и ис­пла­тив.

– Ка­да је ста­ри пр­о­је­кат био ак­ту­е­лан, по­сто­јао је дру­га­чи­ји тех­нич­ко-тех­но­ло­шки кон­текст и ни­је се до­вољ­но озбиљ­но схва­та­ла си­гур­ност и без­бед­ност снаб­де­ва­ња, као и зна­чај енер­гет­ске не­за­ви­сно­сти – об­ја­шња­ва Алек­сић до­да­ју­ћи да је но­ву сту­ди­ју оправ­да­но­сти ура­дио Ино­ва­ци­о­ни цен­тар Ма­шин­ског фа­кул­те­та ко­ји је ан­га­жо­вао струч­ња­ке из обла­сти ма­шин­ства, елек­тро­е­нер­ге­ти­ке, еко­но­ми­је и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не…

Бе­о­град­ски си­стем да­љин­ског гре­ја­ња нај­ви­ше за­ви­си од уво­зног при­род­ног га­са, а у слу­ча­ју ве­о­ма ни­ских тем­пе­ра­ту­ра за до­гре­ва­ње се ко­ри­сти ма­зут, озна­чен као из­у­зет­но за­га­ђу­ју­ћи енер­гент. Рад по­стро­је­ња на ово го­ри­во, по при­хва­ће­ним европ­ским стан­дар­ди­ма, по­сле 2021. го­ди­не је за­бра­њен.

– Нео­п­ход­но је да има­мо мо­ћан, до­ма­ћи из­вор то­плот­не енер­ги­је ко­ји ће да по­кри­је ба­зну по­тро­шњу, а кад је хлад­но до­дат­но ће­мо ко­ри­сти­мо при­род­ни гас. То је је­дан од кључ­них раз­ло­га што смо се по­но­во вра­ти­ли иде­ји ко­ја је за­по­че­та пре не­ко­ли­ко де­це­ни­ја и од­лу­чи­ли да је ожи­ви­мо уз са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је и при­ме­њу­ју­ћи ис­ку­ства гра­до­ва по­пут Пра­га, ко­ји се на сли­чан на­чин гре­је го­то­во че­ти­ри де­це­ни­је – ис­ти­че Алек­сић.

Оства­ре­ње пр­о­јек­та би, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, срп­ској при­вре­ди мо­гло да до­не­се по­сао вре­дан ви­ше од 110 ми­ли­о­на до­ла­ра, због то­га што ће 49 од­сто по­сла би­ти по­ве­ре­но срп­ским фир­ма­ма. 

– Пре­ма идеј­ном пр­о­јек­ту „Бе­о­град­ске елек­тра­не” ће на­пу­ни­ти то­пло­да­ле­ко­вод из­ме­ђу Обре­нов­ца и Но­вог Бе­о­гра­да при­пре­мље­ном, де­кар­бо­ни­зо­ва­ном во­дом. У ТЕНТ-у ће се та во­да за­гре­ва­ти у раз­ме­њи­ва­чи­ма то­пло­те пре­гре­ја­ном па­ром, ко­ја се од­у­зи­ма из тур­би­не, а он­да ће се то­пло­во­дом ис­по­ру­чи­ва­ти до то­пла­не на Но­вом Бе­о­гра­ду – об­ја­шња­ва­ју у „Елек­тро­при­вре­ди Ср­би­је” и до­да­ју да во­да ко­ја ће се за­гре­ва­ти за то­пло­вод не­ма ве­зе са во­дом из Са­ве ко­ју ова тер­мо­е­лек­тра­на ко­ри­сти у пр­о­из­вод­њи стру­је. Во­да ко­ја је укљу­че­на у пр­о­цес пр­о­из­вод­ње елек­трич­не енер­ги­је вра­ћа­ће се у Са­ву за­гре­ја­на као и ра­ни­је. 

– У ТЕНТ-у А се за­вр­ша­ва је­дан енер­гет­ски ци­клус, од­но­сно пр­о­из­вод­ња енер­ги­је. Она би се пре­ко раз­ме­њи­вач­ко-пре­пумп­не ста­ни­це „Са­ва” пре­да­ва­ла то­пло­да­ле­ко­во­ду, а пре­пумп­не ста­ни­це у Бо­љев­ци­ма и Остру­жни­ци би пре­ба­ци­ва­ле ба­зну то­плот­ну енер­ги­ју до то­пла­не Но­ви Бе­о­град – пре­ци­зи­ра Алек­сић до­да­ју­ћи да ће кр­оз си­стем кру­жи­ти око 60.000 ку­би­ка во­де, ко­ли­ко има и у по­сто­је­ћој ди­стри­бу­тив­ној мре­жи „Бе­о­град­ских елек­тра­на”.

То­плот­ни гу­би­ци у то­пло­да­ле­ко­во­ду од ТЕНТ-а до Но­вог Бе­о­гра­да су, пре­ма сту­ди­ји оправ­да­но­сти, ка­же, за­не­мар­љи­ви. 

– „Елек­тра­не” у пр­о­из­вод­њи то­плот­не енер­ги­је ко­ри­сте око 92 од­сто при­род­ног га­са и око се­дам од­сто ма­зу­та. Иде­ја је да енер­ги­ја из Обре­нов­ца бу­де са­мо ба­зна енер­ги­ја до­вољ­на за гре­ја­ње по­ло­ви­не са­да­шњег кон­зу­ма од 310.000 хи­ља­да ста­но­ва – ка­же Алек­сић и до­да­је да је си­стем да­љин­ског гре­ја­ња уна­пре­ђен и да са­да функ­ци­о­ни­ше у ни­ско­тем­пе­ра­тур­ном ре­жи­му ра­да.

Да би се по­сто­је­ће по­стро­је­ње при­ла­го­ди­ло зах­те­ви­ма за ис­по­ру­ку то­плот­не енер­ги­је би­ће по­треб­но ви­ше сло­же­них за­хва­та у ТЕНТ-у, об­ја­шња­ва­ју у ЕПС-у.

– Нео­п­ход­но је ин­ста­ли­ра­ти раз­ме­њи­ва­че то­пло­те у тур­бо-ха­ли и све по­ве­за­ти у јед­ну це­ли­ну, це­во­во­ди­ма преч­ни­ка до јед­ног ме­тра. Све те ве­ли­ке це­во­во­де по­треб­но је „пр­о­ву­ћи” кр­оз по­стро­је­ње ко­је ра­ди, нео­п­ход­но је угра­ди­ти и вен­ти­ле ко­ји­ма ће се пре­ки­да­ти до­ток од тур­би­не до из­ме­њи­ва­ча, а  тре­ба­ло би да се ура­де и евен­ту­ал­не ре­кон­струк­ци­је тур­би­на. На зе­мљи­шту ТЕНТ-а, ван кру­га елек­тра­не, би­ће из­гра­ђе­на то­плот­на под­ста­ни­ца „Са­ва” – ка­жу у ЕПС-у.

У пр­о­це­су пр­о­из­вод­ње то­пле во­де ТЕНТ ће, об­ја­шња­ва Алек­сић, пр­о­из­во­ди­ти ма­ње стру­је, али и знат­не ко­ли­чи­не то­плот­не енер­ги­је.

– Са­мо у то­ку греј­не се­зо­не ТЕНТ-А би за пр­о­из­вод­њу то­плот­не енер­ги­је ко­ри­стио 150 ме­га­ва­та. Од то­га би на­ста­ло  че­ти­ри пу­та ви­ше, то јест 600 ме­га­ва­та то­плот­не енер­ги­је ко­ја би сти­за­ла до Но­вог Бе­о­гра­да. Пр­о­је­кат под­ра­зу­ме­ва да се ЕПС-у на­док­на­ди овај ма­њак у пр­о­из­вод­њи елек­трич­не енер­ги­је, али и уз тај тр­о­шак оства­ри­ле би се уште­де од 43 ми­ли­о­на евра го­ди­шње, из че­га би се пла­ћа­ли опе­ра­тив­ни тр­о­шко­ви и от­пла­ћи­ва­ле ра­те кре­ди­та – пре­ци­зи­ра Алек­сић за­кљу­чу­ју­ћи да је пр­о­је­кат по­ста­вљен та­ко да сам се­бе от­пла­ти из уште­да. Ка­да се то де­си, до­да­је, мо­же се раз­ми­шља­ти и о ко­ри­го­ва­њу це­на гре­ја­ња, а ства­ра­ју се и мо­гућ­но­сти да­љег стра­те­шког раз­во­ја Бе­о­гра­да. 

План пред­у­зе­ћа је, ка­же ди­рек­тор „Бе­о­град­ских елек­тра­на”, да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду уна­пре­ди ин­тер­ко­нек­ци­ја из­ме­ђу греј­них под­руч­ја то­пла­на „Но­ви Бе­о­град”, „Ко­њар­ник” и „Ду­нав” и из­гра­де „ре­зер­во­а­ри” то­пло­те на ви­ше ло­ка­ци­ја у Бе­о­гра­ду, та­ко да у бе­не­фи­ти­ма то­пло­да­ле­ко­во­да ужи­ва што ве­ћи бр­ој ко­ри­сни­ка.

Они­ма ко­ји стра­ху­ју за еко­ло­шке по­сле­ди­це, Алек­сић по­ру­чу­је да сту­ди­ја ни­је по­ка­за­ла не­га­тив­не еко­ло­шке по­сле­ди­це у са­мом ТЕНТ-у, и ис­ти­че да ће то­пла­на на Но­вом Бе­о­гра­ду тр­о­ши­ти ма­ње га­са и ма­ње штет­них ма­те­ри­ја еми­то­ва­ти у ва­здух.

– Ако се ства­ри бу­ду од­ви­ја­ле ка­ко је пла­ни­ра­но, на­да­мо се да ра­до­ви мо­гу по­че­ти иду­ће го­ди­не, нај­ка­сни­је на пр­о­ле­ће 2019. го­ди­не. То­пло­да­ле­ко­вод би тре­ба­ло да бу­де за­вр­шен за го­ди­ну и по до две го­ди­не, та­ко да оче­ку­је­мо да би већ у се­зо­ни 2020. на 2021. го­ди­ну био део си­сте­ма „Бе­о­град­ских елек­тра­на” – за­кљу­чу­је Алек­сић.

Под­зем­не це­ви

Идеј­ним пр­о­јек­том је пла­ни­ра­на из­град­ња то­пло­да­ле­ко­во­да од но­во­бе­о­град­ске то­пла­не до из­ла­ска из Но­вог Бе­о­гра­да, и то по по­сто­је­ћој тра­си не­ка­да из­гра­ђе­ног и из­бе­то­ни­ра­ног ка­на­ла ду­гог 4,3 ки­ло­ме­тра.

Не­што ви­ше од осам ки­ло­ме­та­ра ме­тар­ских це­ви ко­је су не­кад по­ло­же­не у ка­нал, па из ње­га из­ва­ђе­не, ипак не­ће мо­ћи да бу­ду упо­тре­бље­не. Због ду­го­го­ди­шњег пр­о­па­да­ња, њи­хо­ва нај­ве­ћа вред­ност би­ло је то што су по­сле по­пла­ва 2014. го­ди­не упо­тре­бље­не за цр­пље­ње во­де из ко­па „Там­на­ва – за­пад­но по­ље”. Но­ви то­пло­да­ле­ко­вод ду­жи­не 28,7 ки­ло­ме­та­ра чи­ни­ће нај­ква­ли­тет­ни­је и енер­гет­ски нај­е­фи­ка­сни­је пре­ди­зо­ло­ва­не це­ви ко­је ће би­ти по­ста­вља­не под зе­мљом. Ко­ри­сти­ће се нај­ве­ћи део прет­ход­но за­цр­та­не тра­се, укљу­чу­ју­ћи мост пре­ко Са­ве на­до­мак ТЕНТ-а, са­гра­ђен спе­ци­јал­но за ту на­ме­ну.


Коментари8
a5ac8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanojevic Milos
Sve je to lepo samo Obrenovac nije pokriven toplovodom cak ni kuce pored same elektrane. Valjda bi nekom logikom i gradjani Obrenovca da dobiju toplovod. Ko je ovde lud. ?
Igor
Ovo je najisplativiji energetski projekat u Srbiji u poslednjih 50-ak godina. Nažalost, da je realizovan krajem 90-ih godina, Srbija i Beograd bi već dugo uživali u njegovim benefitima. Ali, američko-evropski lobi je odradio svoje, pa je 2002.- 2004. god korumpiranim političarima "sugerisao" da ga, ad-hok, proglase nerentabilnim, a to je "pokazala" studija koju su finansirali Amerikanci. Dakle, važno im je da budemo potpuno zavisna država. Ni Rusima nije svejedno, Beograd troši značajne količine gasa. Međutim, taj gas će biti potrošen kroz gasifikaciju Srbije, na tome se intenzivno radi. Recimo, beogradske opštine poput Zemuna i Rakovica se gasifikuju, tamo gde nema uslova za toplifikaciju. Zahvaljujući tome će konačno i životna sredina u ovim sredinama biti unapređena. Što se tiče energetske bezbednosti, ovo je jedan od ključnih projekata. Mora da se realizuje, bez obzira na snagu raznoraznih lobija.
dr Slobodan Devic
Ko je za poslednje dve decenije nesto izgradio/pokrenuo u Srbiji????? KINEZI !!
Zoran Vukov
Niko se ne pita zašto je početa realizacija projekta devedesetih godina, i zašto se sada ponovo aktivirao, mada je prekinut zbog nerentabilnosti? Srbija je 90 god bila pod sankcijama i moglo se dsiti da ne dobija gas iz uvoza pa je to bila jedina alternatiba da se održi grejanje u Beogradu koji zavisi većinom od uvoza gasa. Isto je i sada kada preti opasnost da se preko Ukrajine više neće moći dobijati gas ako rusi prekinu snabdevanje ovom trasom, a novi tokovi nisu osigurani kao Južni tok, snabdevanje preko turskog gasovoda ili konekcijom sa Bugarskom ili Rumunijom. Svesni ove činjenice vadi se iz naftalina toplovod Obrenovac-Beograd kako bi se izbegao fijasko oko grejanja Beograda. Koliko će koštati kwh toplotne energije koji je i sada najskuplji u odnosu na grejanje gasom 0d 4,98 din/kwh; ili strujom 6,22 din/kwh, dok paušalno je plaćeno u sezoni 2016/17 11,47 din/kwh a "po UTROŠKU 10,16 din/kwh, dok stvarna obaveza iznosi za isporučenih 116,2026 kwh/m2 za stan od 60 m2=49,084 din
ZARIJE BULATOVIĆ
neisplativ samo ako uz trasu mora da se podigne desetak kuća i kupi stotinak automobila uz spas za desetak propalih firmi, prijateljima onih koji odlučuju. kinezi su bar garancija da će toga biti minimalno i podnošljivo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља