Биографије педесет знаменитих људи из доба СФРЈ однедавно су посредством „Википедије” на српском први пут постале доступне јавности. Одреднице на највећој светској интернет енциклопедији о генералима, дипломатама, уметницима и другим угледницима бивше државе, сачинили су учесници „Уређивачког маратона”. Једнодневна манифестација, одржана у Музеју Југославије, у организацији те установе културе и „Викимедије Србије”, окупила је шеснаесторо волонтера који су са ширег списка одабрали педесет личности и написали чланке о њима.
Захваљујући њиховом труду, онај ко буде хтео да се информише о архитекти Олги Дивац, утемељивачу крагујевачке „Заставе” Првославу Раковићу или учеснику НОБ-а Рудију Петовару, неће морати да преврће библиотеке и рони по архивама.
За релевантност података не би требало бринути јер су сви чланци настали на основу предложене грађе из Музеја Југославије која је, осим литературе, укључила и аутентичне фотографије.
„Музејски фондови су најбогатији грађом из периода ’друге Југославије’. Зато смо учесницима маратона пробрали грађу о личностима из тога доба које нису биле заступљене на ’Википедији’ и обезбедили им основну литературу. Посебна пажња је посвећена илустровању чланака, како би фотографије које их прате биле адекватне за ширу употребу”, каже Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда у Музеју Југославије.
Тако је, уз биографије, освануло 69 фотографија и 60 других датотека. Осим Музеја Југославије, чије ће снимке с нових одредница моћи да користе 288 уредника „Википедије” на другим језицима, маратону се прикључио и Историјски архив Јагодине, који је из својих фондова „ослободио” политичке плакате из овог периода, каже Ивана Гусларевић из „Викимедије Србије”.
„Овим маратоном, ’Википедија’ је богатија за ових 50 биографија. Оне су део ширег списка којег је предложио Музеј Југославије на основу њихове расположиве литературе, а маратонци су сами бирали о коме ће да пишу”, истиче она.
На тој првобитној листи се нашло близу 150 особа, међу којима 70 амбасадора СФРЈ, 20 генерала ЈНА, 16 друштвено-политичких радника, а посебне категорије су чинили градоначелници, жене у НОБ-у и друге значајне личности.
Биографије које учесници нису покупили с талона остају у игри, јер ће се подухват наставити до краја године. У том периоду, стажиста „Википедије” ће, ангажован у Музеју Југославије, прионути на писање животописа преосталих личности са списка, како би се ова енциклопедија додатно обогатила.
„Уреднички маратон” је део ГЛАМ програма (Galeries, Libraries, Archeves, Museums) у којем, уз подршку Министарства културе и информисања, „Викимедија Србије” сарађује са институцијама културе како би културно наслеђе наше земље било доступно на „Википедији”.