уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29
Досије: Јерусалим – престоница две државе и светиња три вере

Град мира и вечитих немира

Аутор: Бошко Јакшићнедеља, 10.12.2017. у 22:00
Зид плача у старом делу Јерусалима (Фото Википедија)

Једини град на свету чија је историја исписана по три свете књиге монотеизма: Талмуду, Библији и Курану. Ризница светилишта јудаизма, хришћанства и ислама и поприште сурових обрачуна у име племените светости. Сукоби се тек очекују након одлуке Доналда Трампа да САД признају Јерусалим као престоницу Израела, мада његов источни део и Палестинци виде као главни град своје будуће државе.

Свети град у коме се у предвечерњим часовима, када се три позива на молитве као преплетени ковит узвију у златасто небо, ослушкује звучни судар светова. Тренутак када жагор талмудских тора по јешивама пресеку откуцаји звона Цркве Светог Гроба а са минарета се спусти мелодични мујезинов глас.

Град у коме се миленијумима преплићу земаљско и небеско, свето и профано, рат и мир, добро и зло, први пут се помиње само словима Ј.Р.С.Л.М. јер хебрејско писмо не бележи самогласнике. Како се изговарало његово име? Јерушалем? Или Јерушалаим, како га данас зову Јевреји? Јерусалим?

Његово име сугерише мир: шалом на хебрејском, салом на арапском, али мир је унутар камених зидина одувек био редак и ломљив. Чешће је био само секвенца фасцинантне и болне историје ратовања, омраза и завада.

Многи су контролисали Јерусалим: Јевреји, Римљани, Персијанци, Византинци, Крсташи, Арапи, Британци. Светињу је свако хтео за себе.

Јеврејима је Јерусалим место које је цар Давид одабрао, а цар Соломон ту изградио храм. Јевреји верују да је на месту Другог храма Каин убио Авеља а Аврам кренуо да жртвује Исака. Ту се чека време искупљења, када дође Месија.

Рушећи Јерусалим 70. године, римски император Тит оставио је Зид како би поколења подсећао на моћ његових војника да освоје и униште монументалну Соломонову грађевину. Потпорни зид Храмовног брега дуг 485 метара постао је најсветије место молитве Јевреја.

Мало је Јевреја остало да би пред Зидом оплакивало губитак своје прве државе. Био је то почетак изгнанства дугог вековима. Сваки пут када су Јевреји били приморани да напусте своје култно и политичко средиште заклињали су се да ће се вратити. Једно од јерусалимских брда, Цион, постало је синоним не само града већ и библијске Земље Израиља, основ и име покрета с краја 19. века који је позивао да се ту оснује јеврејска држава.

Зид је постао окамењени симбол према коме су три миленијума упућиване све молитве:

            Ако те заборавим, Јерусалиме,

            Нека ми се осуши десна рука!

Јерусалим је место Христовог ускрснућа и рођења нове религије:

Хришћанима је Јерусалим место рођења нове вере, Агиа Полис, Свети град, како га је називао јеванђелиста Матеја. Најсветије место хришћанства: Страдални пут, Виа Долороса, који води ка брду Голгота, месту Христовог распећа где је у 11. веку подигнута најсветија хришћанска црква – Црква Светог гроба.

У срцу старог Јерусалима, на импресивној платформи изнад Зида, налази се простор елегантне лепоте: Ал Харам аш Шариф, Племенито светилиште ислама. Још од 691. чине га Купола на стени, храм орнаментисаних сводова и позлаћеног кубета које трепери над чемпресима и над бледим каменом, најпрепознатљивијим симболом јерусалимског хоризонта. Ту је и џамија Ал Акса, трећа најсветија после оних у Меки и Медини. Муслимани, којима је Јерусалим познат као Ал Кудс, свети, некада су се током клањања окретали према овој џамији.

Ислам учи да се пророк Мухамед на крилатом пастуву одатле винуо у небо где му је Алах показао када и како да се моли. Отисак копита на истој стени Каина, Авеља и Аврама одредиће векове конфликтне будућности.

У адетима Мухамеда записано је:

            О, Јерусалиме, земљо који изабра Алах

            и домовино његових служитеља,

            од твојих зидова постао је свет оно што јесте.

Када су хришћани у крсташком походу заузели Јерусалим 1099, џамије су претворене у цркве које ће чувати витезови тада основаног темпларског реда. Онда је славни курдски војсковођа Саладин победом над крсташима 1187. поново окренуо точак историје.

Стари град је у међувремену подељен. Разуђени мозаик верника и светилишта. Јеврејима четврт око Зида, место на коме ће пукотине између камених блокова мушкарци на једној, а жене на другој страни, пунити цедуљама исписаних жеља.

Хришћани имају своју али и јерменску четврт као посебно признање првом народу који је пригрлио Христа и његово учење прихватио као веру државе. Муслимани контролишу комплекс Племенитог светилишта и кварт узаних улица испод њега.

Црнило матице „харедија”, ултрарелигиозних Јевреја који у црним кафтанима, под великим црним шеширима испод којих вијоре кике, хитају ка Зиду. Хришћани иду ка Цркви светог Гроба или цркви Јована Крститеља, у правцу грчких православних здања из којих утицајни патријарх шаље благослове свом стаду. Тамо где се вијоре заставе витезова малтешког реда а бенедиктинци лелујају уским каменим пролазима што скривају храмове православаца, католика и протестаната, етиопских Копта, сирских католика, асирске цркве… Јерменски свештеници прекривени препознатљивим црним кукуљицама. Побожни муслимани испуњавају дужност пет клањања дневно.

Најстарије буре барута:

Једни уз друге вековима, а под будним оком израелских снага реда које су у рату 1967. заузеле не само Стари град већ и велике делове палестинских територија и Јерусалим прогласиле за своју „вечиту и недељиву” престоницу.

Свестан да се ради о граду који је најстарије буре барута, као и сазнањем да без договора о његовом статусу нема решења арапско-израелског конфликта, свет седам деценија од оснивања Израела одбија да призна Јерусалим као главни град јеврејске државе.

Први ционистички лидери, од којих су многи били секуларни, имали су амбивалентан однос према Јерусалиму. Теодор Херцл, оснивач покрета, видео је главни град будуће јеврејске државе на брду Кармел, на северу, а и млади Давид Бен Гурион, оснивач државе Израел, није много пажње придавао јеврејској вези са Јерусалимом.

Будући први председник Израела Хаим Вајцман и емир Фејсала, тадашњи владар Цисјорданије, данашњег Јордана, под чијом је контролом био Јерусалим, преговарали су 1919. али неуспешно.

Када су Уједињене нације 29. новембра 1947. подржале план о подели британске мандатне територије Палестине на две државе, јеврејску и палестинску, Јерусалиму се предвиђало да, заједно са Витлејемом, постане посебна територија под међународном администрацијом, отворена за све грађане света.

Јевреји су прихватили план, а Бен Гурион је неукључивање Јерусалима у јеврејску државу описао као „цену која мора да се плати”. Арапи су план одбили и покренули рат. Када је потписано примирје, Израел је држао западни део Јерусалима, а Цисјорданија источни, укључујући и Стари град.

Покушаји УН да се интернационализује статус града пропали су јер су и Израел и Цисјорданија хтели да задрже оштру поделу. Израел је запад анектирао 5. децембра 1948. и прогласио га својим главним градом. Јордан је 13. децембра исток прогласио за другу престоницу Хашемитске краљевине.

Уследиле су године напетог статус кво, без покушаја УН да наметне решење. Јерусалим у свету није признат ни као део израелске ни јорданске територије.

Тако је било све до јунског рата 1967. када је Израел заузео арапски део града, чија је територија проширена на север, исток и југ окупацијом околних арапских насеља. Анексијом источног дела и проглашавањем Јерусалима за „вечну и недељиву” престоницу јеврејске државе отпочео је процес јудаизације палестинске земље.

Свет је одбио да призна унилатералне одлуке Израела према источном Јерусалиму, окупација је проглашена за илегалну, али од свих препрека на путу трајног израелско-палестинског мира, питање статуса згуснутог квадратног километра територије јерусалимског Старог града постало је најкомплексније.

Хришћани страхују да би прелазак Светог града под контролу Јевреја или муслимана угрозио њихов статус. Од римског папе до Васељенског патријарха инсистирало се на реактивирању идеје о међународном статусу Јерусалима. Неуспешно.

Упркос ставу УН, убрзо после стварања државе Израел 1948. у Јерусалиму се налазило 16 страних амбасада: три из Африке, 11 из Латинске Америке плус Холандија и Хаити, мада присуство амбасадора није значило де јуре признавање Јерусалима као главног града Израела. Након арапско-израелског рата 1973. афричке земље су прекинуле дипломатске односе са Израелом (касније ће их обновити али ће амбасаде држати у Тел Авиву). Дипломатска евакуација преосталих 13 држава уследила је 1980, после одлуке Кнесета да Јерусалим прогласи за „потпуну и уједињену престоницу Израела”. Савет безбедности је ову одлуку осудио као кршење међународног права и позвао чланице УН да повуку дипломатске мисије из Јерусалима.

Близу 160 држава данас има дипломатске односе са Израелом, али све су одбиле да амбасаде преселе из Тел Авива за Јерусалим. Успостављен је консензус да статус града мора да буде договорен израелско-палестинским преговорима. Расла су очекивања да ће оснивањем палестинске државе Палестинци и Израелци делити Јерусалим: исток као главни град Палестине, запад као главни град Израела.

Израел је наставио да јача своју позицију на терену, а 2014. је донет закон по коме је за одлуку о повлачењу из дела Јерусалима неопходна супер-већина од најмање 80 посланика у Кнесету, који има 120 чланова.

Јерусалим је град у коме је све почело. И никако да се заврши јер свака промена режима приступа Зиду, замена сијалице у Цркви светог гроба или постављање металних детектора на улазу у Куполу на стени може да доведе до инцидената са неслућеним последицама.


Коментари13
28f6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Алекса Ракић
Одличан текст, као и увек кад га напише Б. Ј. Ипак, у њему је једно непрецизно означавање припадника Етиопске (како кажу: тауахедо) православне цркве коју често, да не би "компликовали" користе и стручни (а Б. Ј. то, свакако јесте). Синтагма "етиопски Копти" није добра. Етиопљани живе у Етиопији. Копти углавном у Египту. Етиопљани нису Копти. Исте су вероисповести, дохалкидонски православци, али Етиопљани нису Копти као што Срби нису Грци. А и једни и други су православци.
Боривоје Банковић
Јерусалим се у Курану не спомиње ни једном.
Nikola
islamski jer je takozvani prorok sanjao da je odleteo tamo jednu noc na magarcu?
Dakic Zeljko
Na Bazelskom kongresu CIONISTA ,pre tacno 150 godina,1869.gdin Teodor Hercl,najavio je povratak u svetu zemlju!Ne samo da su Englezi i SAD,pomogli Jevrejima da se vrate,nego sada traze i svoju prestolnicu,jer tako pise i u Bibliji!Koga je tu briga za muslimane i Palestince?Od svih neprijatelja na Bliskom istoku,gdin Tramp se jos vise plasi jakog Jevrejskog lobija u Beloj kuci!Ovako im je dao ono sto i oni sami ne mogu lako da ostvare,da tako zastiti svoj nesiguran polozaj predsednika!Gdin Soros i "CNN" su mu vec dugo za petama!A reakcija,sukobi sa muslimanima,samo povecava prodaju oruzja!Koga je tu briga za mir na planeti?
Данило
Мир и немир не станују заједно, како у човеку тако и у граду. Ако у себи имате мир ви одмах препознате човека у коме је немир, кога не веже место. Тако људима који имају немир смета присуство мира. Мир и немир су два антагонизма од постања. Шта су пост и молитва? Најмоћније оружје мира. Ко победи немир у себи победио је свет.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља