среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Пет супернамирница за 2018.

Прва на листи је куркума, зачин кога називају најздравијим на планети. – Трендови у исхрани се намећу, само је питање да ли стижу из кухиње индустрије или нам их сервирају научници
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељ недеља, 10.12.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Куркума, проклијала зрна, поврће уместо житарица, млеко без лактозе и махунарке – пет је намирница које ће у 2018. години бити најпопуларније. Ово је показало истраживање спроведено међу 740 светских дијететичара и нутрициониста, а објавили су га сви светски медији. Није први пут да се, пред наступајућу годину, излази са топ-листом производа које би требало уврстити у здраву исхрану.

Потрошачи ће се, тврде, концентрисати на смањивање количине шећера у свакодневној исхрани, а повећаће се удео протеина, што је добра вест. Према мишљењу стручњака, суперхрана која је доживела највећи процват у 2017. јесте кокосово уље, док су кетогена (без угљених хидрата) и палео исхрана (исхрана наших предака у којој доминира месо) биле најчешће усвајане када је реч о планирању дневних оброка.

Стручњаци такође предвиђају да ће храна сиромашна мастима полако изаћи из моде, док ће намирнице из домаће производње, нарочито она која утиче на здравље црева, добити предност у следећој години. 

Заправо такав тренд постоји још од 2015. године када је Џош Шонвалд, стручњак за гастрономију и аутор књиге која говори о томе како ће наша исхрана изгледати у будућности, најавио да маст неће више бити непријатељ.

– Домаћа кобасица је на цени. Грашак – нова звезда кухиње. Нека се склони киноа, време је за просо – изјавио је Шонвалд за амерички „Тајм“.

„Њујорк тајмс” је на исту тему покушао да одговори на питање како смо постали робови трендова у исхрани закључујући да опседнутост здравом храном постаје тренд широм света, а да је највећи губитник индустрија, јер остаје без купаца, који се окрећу од производа који су до јуче били основни избор. 

Од 2000. године за четвртину је опала продаја житних пахуљица због превише шећера, а забележен је и пад продаје газираних пића, па чак и ђуса. Произвођачи меса покушавају да смање употребу антибиотика, док је једини проблем кондиторске индустрије како да измисли нове рецепте за здраве слаткише. Међутим, домаћи нутриционисти су сумњичави када је реч о такозваним супернамирницама. 

– Кад ме питају која је намирница добра, не знам шта да кажем. Не постоји супернамирница нити супернутрициониста. Иза сваке приче или тренда углавном стоји новац или неки интерес. Људи воле да прате трендове, примећујем то, међутим, заборављају да је суштина у умерености. И да је најбоље јести храну с нашег поднебља – саветују нутриционисти.

Када је реч о куркуми која је на листи пет препоручених за следећу годину, она је већ добила епитет најздравије на планети. Омиљени азијски зачин јарко жуте боје повољно делује на функцију и рад мозга и срца. Добија се из истоимене коренасте биљке из породице ђумбира и већ неколико година пуни странице научних часописа. Корисна је и за дијабетичаре, а научно је доказано да куркумин пигмент (који јој даје карактеристичну жуту боју) има повољно деловање на инсулинску резистенцију.

У последњих неколико година објављено је више од 1.500 научних радова који говоре о куркумину, а Амерички национални институт за здравље спроводи четири клиничка експеримента са састојком ове биљке која се разматра као терапија чак и за Алцхајмерову болест.

Трендови у исхрани не долазе спонтано, они се намећу, само је питање да ли стижу из кухиње индустрије или нам их сервирају научници на основу својих истраживања. Маргарин је био популаран док стручњаци нису саопштили да је ипак бољи путер, а онда и свињска маст. Да ли зато нове генерације потрошача, они између 20 и 37 година, све мање верују великим произвођачима хране. Према једном од последњих истраживања у САД, чак 42 одсто ових потрошача не верује великим компанијама за производњу хране, а исти став има само 18 процената старијих купаца који су одрасли на овој храни. 

Промене навика у исхрани буквално су натерале индустрију да убрзано мења досадашњи концепт производње. За почетак, тражи се да се драстично смањи употреба шећера, да је све више свеже, а мање прерађене хране, у употребу се враћају давно заборављене сировине, тражи се да користе цело зрно житарица и понуде разноврсније сировине уместо кукуруза који је до сада доминирао. Све то индустрију много кошта, а још већи проблем јесте неизвесност колико ће који тренд потрајати. 

Да ли ће зелениш у трендовима за следећу деценију, на пример, заменити специјалитети попут пљескавице од вештачког меса, која је пре неколико година најављена као пројекат који ће свет спасити од глади. Јер, према подацима ФАО, потрошња меса ће се у наредних 40 година удвостручити, а то ће, претпоставља се, утицати на неједнаку дистрибуцију хране и чиниће месо изузетно скупом и луксузном робом. Звучи невероватно, али можда ће се то и догодити, јер је први вештачки хамбургер од говедине процењен на 250.000 евра, за само 140 грама меса из епрувете.


Коментари1
0d632
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља