петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.12.2017. у 22:00 Ма­ри­ја Ђу­рић

Потрага за геном дуговечности

Научници утврдили да стогодишњаци поседују специфичан генетски код који их штити од старења
(Фото Пиксабеј)

Јед­но од нај­за­ни­мљи­ви­јих ис­тра­жи­ва­ња у ме­ди­ци­ни да­нас – ка­ко про­ду­жа­ва­ти чо­ве­ков век – у гро­зни­ча­ву тр­ку за пи­лу­лом ду­го­веч­но­сти уву­кло је нај­ве­ће свет­ске ис­тра­жи­вач­ке цен­тре, ама­те­ре на­уч­ни­ке и ве­ли­ке ин­ве­сти­то­ре, али и ком­па­ни­је као што је „Гугл”.

У ме­ди­ји­ма мо­же­мо чу­ти нај­ра­зли­чи­ти­је, по­не­кад и кон­тра­дик­тор­не са­ве­те сто­го­ди­шња­ка: тај­не ду­го­веч­но­сти су сме­ја­ње, љу­бав, плес, жи­ва ја­ја, чо­ко­ла­да, га­је­ње соп­стве­не ба­ште, жи­вот без брач­ног парт­не­ра, пе­ша­че­ње, ис­хра­на бо­га­та по­вр­ћем... Во­де­ћи се број­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма спро­ве­де­ним на жи­во­ти­ња­ма, као и не­ким охра­бру­ју­ћим за­кључ­ци­ма ве­за­ним за чо­ве­ка, ар­ми­ја љу­ди ко­ја же­ли да до­жи­ви сто­ту у ме­ђу­вре­ме­ну од­лу­чи­ла је да ба­зи­ра сво­ју ис­хра­ну на ни­ско­ка­ло­рич­ној и ни­ско­про­те­ин­ској ди­је­ти. У све­ту ми­ше­ва, шим­пан­зи и не­ких дру­гих жи­во­ти­ња, ни­ско­ка­ло­риј­ска ис­хра­на зна­чај­но про­ду­жа­ва жи­вот и ли­ша­ва бо­ле­сти ти­пич­них за ста­рост, па се ови љу­ди на­да­ју да ће и они има­ти ко­ри­сти.

Ме­ђу­тим, при­лич­но је из­ве­сно да жи­вот­ни стил мо­же са­мо по­мо­ћи или од­мо­ћи у до­сти­за­њу ду­го­веч­но­сти, али да су ге­ни ти ко­ји нам од­ре­ђу­ју пут. На­уч­ни­ци ве­ру­ју да сто­го­ди­шња­ци по­се­ду­ју спе­ци­фи­чан ге­нет­ски код ко­ји их шти­ти од ста­ре­ња.

Не­ко­ли­ко де­се­ти­на нај­ста­ри­јих љу­ди на све­ту из Се­вер­не Аме­ри­ке и Евро­пе, ко­ји су ушли у 12. де­це­ни­ју жи­во­та (у це­лом све­ту љу­ди ста­ри­јих од 110 го­ди­на има око 150), при­ста­ли су да сво­је узор­ке кр­ви да­ју при­ват­ној, не­про­фит­ној ор­га­ни­за­ци­ји „Bet­ter­hu­mans”. Ову ор­га­ни­за­ци­ју во­ди Џејмс Кле­мент (61), на­уч­ник ама­тер, а глав­ни на­уч­ни са­вет­ник је слав­ни Џорџ Черч, про­фе­сор ге­не­ти­ке са Хар­вар­да.

Ор­га­ни­за­ци­ја „Bet­ter­hu­mans” је ових да­на отво­ри­ла сво­ју ба­зу ДНК узо­ра­ка ста­рих љу­ди свим ис­тра­жи­ва­чи­ма ко­ји по­же­ле да се ба­ве пи­та­њем ду­го­веч­но­сти. Да би ис­тра­жи­ва­ње ко­је укљу­чу­је ДНК из­не­дри­ло не­ку чвр­сто­сто­је­ћу сту­ди­ју, по­треб­но је де­се­ти­не хи­ља­да узо­ра­ка – ни бли­зу оно­ме што је Кле­мент са­ку­пио. Упра­во због из­ра­зи­то ма­лог узор­ка у ком пре­о­вла­ђу­је ДНК же­на, вра­та ове ор­га­ни­за­ци­је отво­ре­на су сви­ма ко­ји има­ју би­ло ка­кве иде­је.

Под­виг ка­квом се на­да­ју Кле­мент и Черч на­пра­ви­ла је гру­па аме­рич­ких ис­тра­жи­ва­ча ко­ја је ових да­на об­ја­ви­ла ре­зул­та­те ис­тра­жи­ва­ња ге­на у по­пу­ла­ци­ји Ами­ша. Ова вр­ло за­тво­ре­на за­јед­ни­ца има дру­га­чи­ји стил жи­во­та од про­сеч­ног ста­нов­ни­ка Зе­мље, али оно што их још из­два­ја је знат­но ду­жи жи­вот­ни век. Гру­па од 177 Ами­ша при­ста­ла је да до­ни­ра сво­је би­о­ло­шке узор­ке аме­рич­ким ис­тра­жи­ва­чи­ма ко­ји су по­том от­кри­ли да је мно­ги­ма од њих за­јед­нич­ка рет­ка ге­нет­ска му­та­ци­ја СЕР­ПИ­НЕ1 ге­на. Про­из­вод ове му­та­ци­је је сма­ње­ни ни­во јед­ног про­те­и­на ко­ји се зо­ве ПАИ-1 (пла­зми­но­ген ак­ти­ва­тор ин­хи­би­тор-1). Тај про­те­ин ре­гу­ли­ше згру­ша­ва­ње кр­ви – што га ви­ше има, то је ве­ћа шан­са да осо­ба до­би­је тром­бо­зу, а што га ма­ње има, крв се све те­же згру­ша­ва. Иако су ови Ами­ши у опа­сно­сти да ис­кр­ва­ре на смрт, њи­ма је ма­њак ПАИ-1 до­нео и ве­ли­ке ко­ри­сти: они има­ју зна­чај­но ма­ње шан­се да обо­ле од ди­ја­бе­те­са и бо­ле­сти ко­је су ти­пич­не за ста­рост, а и жи­ве у про­се­ку де­це­ни­ју ду­же.

Упо­ре­до с тим, зна­ју­ћи за учи­нак ПАИ-1, фар­ма­це­ут­ске ком­па­ни­је ба­ци­ле су се на пра­вље­ње ле­ка ко­ји би ути­цао на сма­ње­ње ње­го­вог ни­воа, што би мо­гло да бу­де пре­вен­ци­ја ди­ја­бе­те­су, кан­це­ру и не­ким дру­гим бо­ле­сти­ма. Ипак, ПАИ-1 мо­гао би би­ти са­мо је­дан од кљу­че­ва за вра­та ду­го­веч­но­сти јер ге­на ко­ји мо­гу ути­ца­ти на ти­пич­не бо­ле­сти ста­ро­сти има мно­го.

Коментари8
74207
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Starenje je posledica gresaka pri deljenju celija. Celija se deli stalno, ali DNK se ne kopira bas 100%. I te greske se vremenom nagomilavaju. Znaci da zivimo apsolutno zdravo, postoji granica. Ja nisam geneticar, ali sam slusao Tomislava Terzina na Jutjubu, profesor bilologije u Kanadi, ima vrlo lepa predavanja.
Jelena B.
Koliko se ljudi trude da produze zivotni vek, toliko se trude i da da ga ne bude uopste.Stalne pretnje svetskim nuklearnim ratom,koji ce se desiti kada tad.
Sonja
Ljudski vek se stalno produzava i ljudi danas zive duplo duze nego na pocetku dvadesetog veka zahvaljujuci povecanju standarda,obrazovanja,napretka medicine...pa ce i nasi potomco verovatno ziveti duze od nas.
ВлаДо
Сваки човек се роди са унапред одређеним потенцијалним животним веком који је код сваког човека другачији.Ту нема продужавања већ се само може ,а обавезно се само скраћује.Многи фактори ,добро познати утичу на скраћивање животног века.Најутицајнији фактор је прашина и аерозагађење.Најдуже у свету живе Јапанци на неки острвима (зову их острва стогодишњака) и хране се рибом и травкама а у ваздуху на тим острвима нема никаквог аерозагађења.У Европи најдуже живе такође острвљани са Сардиније,Крита итд.Они се хране чувеном медитеранском исхраном а на тим острвима нема никакве индустрије ни аерозагађења а око њих стотинама миља је чист морски ваздух.Још један фактор је важан.То су руралне средине и нема пензија ни страчког дома него се ради док си жив и већина умре чувајући стоку.
Muradin Rebronja
Уз помоћ медицине (науке) људи могу да живе између 110 и 120 година, под условом да се здраво хране и здраво живе. Нездрав начин живота (1 цигарета смањује живот за 7 минута), алкохол (уништава јетру, мождане ћелије..) нездрава исхрана (недостатак градивних материја, које замењују изумрле ћелије чији век је 7 година, заштитних материја - витамина и минерала), нездрава вода и ваздух, физичка неактивност...доводи до гојазности, а тиме и болести (дијабетес, висок крвни притисак...). Да, и стрес је један од највећих убица. Србија треба да се поноси са тиме што има шансу да буде прва која развија здравствени туризам у функцији лечења од прекомерне гојазности, "мајке" многих знаних и незнаних болести. Додуше, лечи последице али даје и свима могућност да науче како да се здраво хране и здраво живе. Мало ли је? Кад ако не сад?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља