среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:27
30. ЕФА

Шведски „Квадрат” најбољи филм Европе

Кански победник освојио и шест „европских оскара” чиме је потврђено да чланови ЕФА воле да гласају по принципу – сви за једног
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 10.12.2017. у 22:00
Рубен Устлунд с наградама ЕФА (Фотографије Прес служба ЕФА)

Берлин – Овогодишњи добитник канске „Златне палме” – филм „Квадрат” шведског редитеља Рубена Устлунда тријумфовао је и у Берлину на јубиларној 30. додели годишњих награда ЕФА – Европске Академије за филм.

У суботу вече, на свечаној церемонији отварања запечаћених коверата са збиром гласова више од три хиљаде чланова ЕФА име филма „Квадрат” чуло се чак шест пута, чиме је оборен рекорд који су последњих година држали Пољак Павел Павликовски за филм „Ида” и Немица Марен Аде за филм „Тони Ердман”.

Ово јубиларно берлинско вече само је потврдило да чланови ЕФА, по некаквом неписаном правилу, већ предуго гласају по принципу – сви за једног.

Тиме се из године у годину нарушава поверење унутар уједињеног европског филмског братства, наноси неправда многим од осталих номинованих филмова, а све су гласнији и они који заговарају промену система гласања „како би се зауставило претерано (ко)продуцентско лобирање” и европска награда начинила што праведнијом.

 Са проглашењем „Квадрата” за најбољи европски филм 2017. године није тај главни „европски оскар” отишао само у Шведску, већ и у Немачку, Француску и Данску као копродуцентске земље преко чијих је фондова, и уз подршку оног кровног ЕУ фонда – „Еуримажа” и снимљен овај филм. На страну то што је реч о земљама које имају изузетно велики број чланова у Европској Академији, па самим тим и огроман број гласача. Уз такву несразмеру гласачких снага какве је шансе, рецимо, имала Илдико Ењеди са изврсним филмом „На души и телу” који је снимљен само од мађарских пара?

 Но, да се вратим „Квадрату”, тој сатиричној драми прилично снажних друштвених оштрица, која је у Берлину награђена и у категорији најбоља европска комедија (!?). Тријумф овог филма заправо је лични тријумф самог аутора Рубена Устлунда. Он је статуету ЕФА, уз велику радост и много буке на сцени, примио чак четири пута – за најбољи сценарио, режију, најбољу комедију и најбољи филм. Остала два „европска оскара” намењена овом филму отишла су у руке глумцу Клејсу Бангу и сценографкињи Јозефин Есберг...

 За улогу у мађарском филму „На телу и души” као најбоља глумица награђена је Александра Борбели, два „европска оскара” припала су руском филму „Без љубави” (за сниматељски рад и композитора), само један (за монтажу) филму „120 удараца у минуту”. Кратких рукава, једини од пет номинованих, остао је филм Акија Каурисмакија „Друга страна наде” – хуманистичка прича на горућу европску тему – избегличка криза (?)...

  Јубиларна берлинска церемонија доделе ЕФА остаће запамћена по говору који је на сцени одржао руски аутор Александар Сокуров пошто је примио награду за животно дело (за 30 година ово је први пут да су га европске колеге позвале), а највише по перформансу који је приредила француско-америчка глумица, сценаристкиња и редитељка Жули Делпи пошто је примила свог „оскара” за европски допринос светском филму. Признавши да јој неће сметати ако је сматрају феминисткињом, Делпијева је „осула паљбу” по адвокату једног од филмских финансијера због сексистичког става према женама ствараоцима због чега је снимање њеног новог филма сада доведено у питање. Са сцене је Делпијева позвала све заинтересоване да уложе у њен филм и обећала да ће са сваким од њих доручковати заједно. Иако се наступ Делпијеве може назвати и „злоупотребом догађаја”, она је то извела и глумачки и људски емотивно и експлозивно да јој се може опростити. Уз то, подигла је атмосферу у већ помало успаваном гледалишту, негде у трећем сату церемоније...

 Наредна, 31. додела награда ЕФА – Европске Академије за филм биће одржана у Севиљи.

„При Еуримаж” за Чедомира Колара

Овогодишња европска копродуцентска награда – „При Еуримаж” свечано је уручена француском продуценту Чедомиру Колару, који је до сада већ продуцирао више од 30 филмова, међу којима су и „Пре кише” Милча Манчевског и добитник Оскара „Ничија земља” Даниса Тановића.

Колар је рођен у Ријеци (Хрватска), али је највећи део своје младости провео у Београду где је завршио продукцију на Факултету драмских уметности и дао свој велики допринос у првим годинама београдског Феста. У Паризу где већ дуго живи, радио је у продуцентској кући „Ное продуксион”, а од 2003. године је заједно са Данисом Тановићем основао и продуцентску компанију „А.С.А.П Филмс”. На берлинској сцени у суботу вече Колар је био дочекан и испраћен срдачним аплаузом чланова Европске Академије у чијем је управном одбору био од 2004. до 2014. године.


Коментари0
9458f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља