понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:23
Пола века борбе МОК-а против недозвољених средстава

Од данског бициклисте до америчке лабораторије за спортски допинг

Међународни олимпијски комитет повео је борбу за чист спорт 1967. године. – Једини који је у Минхену 1972. у екипним спортовима пао на допинг-тесту био је Порториканац Мигел Мики Кол и то на утакмици против Југославије
Аутор: Александар Милетићнедеља, 10.12.2017. у 22:02
Мерион Џонс је остала без свих пет олимпијских медаља из Сиднеја (Фото Твитер)

Избацивање Русије са Зимских олимпијских игара у Пјончангу (9-25. фебруар 2018) представља преседан у борби против допинга коју води Међународни олимпијски комитет, а та борба је почела пре пола века. После смрти данског бициклисте Кнуда Енемарка током друмске трке на 100 км на Летњим олимпијским играма у Риму 1960, када је установљено да је био под дејством роникола (лек за побољшање циркулације крви), Међународни олимпијски комитет је као један од својих приоритета означио борбу против допинга. То је допринело да Медицинска комисија МОК-а саопшти 1967. године да је употреба допинга у спорту незаконита.

Годину дана касније, на Летњим играма у Мексико Ситију, шведски репрезентативац у модерном петобоју Ханс-Гунар Лијенвал постао је први дисквалификовани спортиста на највећој смотри спорта због допинга (алкохол).

Већ на наредним Играма, у Минхену 1972, спроведена је допинг контрола у пуном обиму, што је донело седам нових случајева. Међу њима шест у индивидуалним спортовима: Бахава Буида (Монголија, џудо), Рик Демонт (САД, пливање), Хаиме Уеламо (Шпанија, бициклизам), Валтер Легел (Аустрија, дизање тегова), Мохамед Ар Џомад (Иран, дизање тегова) и Ад ван ден Хоек (Холандија, бициклизам). Њихови резултати су одмах обрисани, па су тако Демонт (злато 400 м), Уеламо (бронза) и холандска репрезентација у екипном хронометру (бронза) морали да врате одличја.

Шеснаестогодишњи амерички пливач Демонт је у Минхену био позитиван на ефедрин (налазио се у лековима против астме које су му лекари преписали). Годину касније, на Светском првенству у Београду 1973, освојио је злато на 400 м слободно (3:58,18) и ушао у историју као први који је ту дистанцу испливао за мање од четири минута. Неколико месеци после шампионата у нашем главном граду проглашен је за светског пливача године, а пре десетак година изабран је у Кућу славних светског пливања.

Једини који је у Минхену у екипним спортовима пао на допинг-тесту био је Порториканац Мигел Мики Кол и то на утакмици против Југославије (Порторико победио 79:74, Кол осам поена) која је нашу репрезентацију коштала борбе за медаљу. Уочи тог меча узимао је лекове који су имали у себи амфетамин (повећава будност, концентрацију, рефлексе...). Дисциплинска комисија Светске кошаркашке федерације (ФИБА) заседала је сат и по и одлучила да сви резултати Порторика остану важећи и да нормално настави такмичење, а да само буде суспендован Кол. На сугестију медицинске комисије МОК-а, наша делегација је уложила жалбу. Међу играчима је постојао договор да не наставе такмичење уколико Порторико не буде дисквалификован. Фиба је само запретила Порториканцима да такве ствари убудуће неће толерисати, док је наша репрезентација одлучила да настави такмичење (без Љубодрага Дуција Симоновића који је у знак протеста напустио екипу и Игре) и на крају заузела пето место.

Кол је сведочио да су му лекари пре Игара преписали лек против кашља. То је потврдио и селектор Порторика Џин Бартоу, тренер универзитета Мемфис Стејт: „Наши лекари су рекли Колу да узима лек који може да се набави у било којој апотеци у Порторику“. За многе је било необјашњиво то што је Фиба суспендовала само Кола, али не и селекцију Порторика (холандска бициклистичка екипа је тада испаштала због Ван ден Хоека). Могуће је да је то био гест добре воље према земљи којој је већ била поверена организација Светског првенства у кошарци 1974. Три и по месеца после сусрета с Југославијом, Кол је погинуо на пешачком прелазу у Сан Хуану. Имао је 22 године.

У Монтреалу 1976. било је 11 позитивних тестова, у Лос Анђелесу 1984. – 12, а у Сеулу 1988. – десет. Ипак, Сеул је донео први велики допинг-скандал, када је тада најбржи човек света Бен Џонсон остао без златне медаље због узимања недозвољених супстанци (станозол). У трци, за коју се у први мах чинило да је најбржа свих времена, шесторица од осморице финалиста су - тада или касније - били умешани у допинг скандале. Рачунајући и Карла Луиса коме је после дисквалификације Џонсона додељено злато.

Све до недавног кажњавања Русије, највећа прича о допингу била је везана за БАЛКО, мада је временом откривено да је Источна Немачка деценијама употребљавала „софистицирани системски допинг“ (клупко је почело да се одмотава 1990. године, када је један од шефова Медицинско-спортског сервиса Источне Немачке, који је и сам био умешан, обелоданио целу причу у „Штерну“).

БАЛКО је резоткривен 2003. године, када је тренер америчке селекције у спринту Тревор Грејем, послао анонимну дојаву Америчкој анти-допинг агенцији, означивши као коловођу великог допинг система Виктора Контеа, оснивача „Билингејм Беј Ареа лаборатору ко-оператив“ (БАЛКО), са седиштем у Калифорнији. БАЛКО, основан 1984, био је првобитно замишљен као класична лабораторија, али је временом почео да снабдева врхунске спортисте забрањеним супстанцама. У Контеовој „фабрици“ произведен је и анаболички стероид тетрахидрогестринон, познат по надимку „чисти“, који се никада није користио у медицинске сврхе већ искључиво као допинг у врхунском спорту. Изумео га је Патрик Арнолд, а због њега су високу цену платиле неке од највећих звезда спорта тог доба, као што је америчка спринтерка Мерион Џонс (одузето јој свих пет олимпијских медаља из Сиднеја 2000).

Поред Џонсове, у овај скандал су биле умешане и десетине других познатих спортиста (спринту укупно 15), укључујући Џастина Гетлина, Кели Вајт и Тима Монтгомерија, као и звезду бејзбола Берија Бондса и играча америчког фудбала Била Романовског...


Коментари1
719ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Selby
Velika je sramota da zemlja Lensa Armstronga, Merion Dzons, Majkla Felpsa... pravi političke smicalice u sportu. Svi drugi bi imali pravo, Amerika nikako.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља