понедељак, 23.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Последње село с позивним бројем 011

Нема кафану, нити дом културе, али зато има песника чика Проку, који не дозвољава да културни живот у равници замре
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 10.12.2017. у 22:00
(Фо­то Д. Јевремовић)
Осим кера, најприсутнија животиња у Петровчићу је свиња мангулица чије се месо надалеко цени (Фото Д. Јевремовић)
Радивој, Миланко и Бошко – песник, весељак и афористичар (Фото Ж. Јовановић)

Живи у Петровчићу у Главном шору – гласи реченица којом се по правилу завршава белешка о писцу у књигама Радивоја Прокопљевића. Баш на тој „адреси”, овај раздрагани седамдесетчетворогодишњак дочекао је екипу „Политике”. Сви у овом ушореном сремском селу, с око 2.000 душа у београдској општини Сурчин, знају чика Проку. Некадашњи сарадник Радио Београда, иначе агроном по струци, данас је пензионер али и својеврсни културни аташе Петровчића, последњег подручја на којем важи позивни број 011.

Да би се из Београда доспело довде, два су пута: један води преко новобеоградских блокова, а други је скретање с ауто-пута. Чим се прође оближње насеље Бечмен, ступа се у Петровчић – равничарско место које се по пејзажу нимало не разликује од претходника. Асфалтирани пут с два реда типичних сремачких кућа, заобљених при крову, чије ограде и капије крију пространа дворишта од погледа намерника.

За сваки случај, баштама патролирају и кере.

Осим паса, најприсутнија животиња у Петровчићу, али и читавом сурчинском делу Срема, јесте свиња мангулица, таласасте црне длаке, чије се месо обогаћено „позитивним холестеролом” надалеко цени. Главни шор, који носи име партизанског борца Душана Вукасовића Диогена, приде рођеног у овом селу, пуст је у четвртак око поднева. Чини се да су после свињокоља, мештани прионули на припрему меса и зимнице. Хватају залет за предстојећу сезону слава и верских празника, када ће се у оближњем храму рођења Светог Јована Крститеља сећи славски колачи.

Ту, на почетку села, надомак станице градског аутобуса, налази се и авлија чика Проке коју, осим обавезног пса, красе и голубови. Наиме, овај Петровчићанин се бавим свим и свачим, од голубарства до производње шљивовице неформалног назива „промил”, насталог спајањем почетних слова његовог надимка и имена његовог саучесника у справљању препеченице Миланка Даниловића. Али, у завичају је најпознатији по свом песничком раду, овековеченом у двадесетак објављених књига.

Своје стихове, Прока чита на књижевним манифестацијама у селима и градовима широм Срема. На наступима у домовима културе, црквеним портама, месним огранцима библиотека, двориштима виђених мештана и другим локацијама најчешће му се прикључује афористичар Божидар Бошко Маринковић, родом из Бежаније.

Њих двојица, вршњаци рођени 1943. и школски другари из Земунске гимназије, угостили су екипу „Политике” у Прокиној кући. Док Миланко нуди „промилку”, Прока и Бошко евоцирају успомене с последњих наступа.

„Пре неки дан смо били у Огару, где се налази најстарија кућа у Срему. У том месту је одржан дечји литерарни конкурс на тему ’Стара кућа’ а ми смо били чланови жирија. Не прође недеља а да негде не скокнемо. У Шиду смо читали два пута за мање од месец дана, укључујући и учешће на ’Вишњићевим данима’ у том граду, посвећеним Филипу Вишњићу”, каже Бошко.

За то време, Прока из фиоке вади корпус деликти – тегет роковник с логотипом сурчинске општине, у којем су уредно пописани сви наступи. Само од јула, читамо, било их је око 25. Међу њима су књижевно вече у првој српској читаоници у Иригу, „Бостанијада” у Шашинцима, „Сусрети села Србије” у Кузмину – где је Прока добио награду за допринос развоју села – па „Крофнијада” у Јакову и „Овчарски дани” у Бачинцима.

И Бошко има документацију: зелена фасцикла у његовим рукама крије својеврсни „прес клипинг” – од фотографија с наступа и извештаја из локалних новина, до захвалница које су им додељиване широм Срема. На једној од њих, с „Курзовина феста” у Огару код Пећинаца посвећеног кукурузу, једноставно пише да се додељује „Прокиној екипи уметника”. Та екипа се на наступима допуњава по потреби Прокиним и Бошковим сремачким пријатељима. Нису то само људи од пера, већ и глумци, сликари, музичари...

Припадници ове својеврсне сремске уметничке гериле гостују међусобно и друже се како би прекратили спору свакодневицу. Житељи Петровчића, чини се, упорно истрајавају у томе. Оно јесте да немају кафану у селу, али другују по кућама. Најсвечаније је, ипак, почетком јула, кад дође Ивањдан, крсна слава читавог места. Опирали су се Петровчићани и претходних година рутини равнице на разне начине, одржавајући бројне манифестације, од „Петровчићанске мангулијаде” до смотре дечје поезије „Стихови под звезданим небом”. А локални дом културе је пре три месеца био домаћин песничко-фолклорног програма „Распевана равница”. У организацији свих ових дешавања, дабоме, Прока је имао запажену, често и пресудну улогу.

Ипак, скромно говори о својим заслугама за то што културни живот у Петровчићу није замро. Радије препричава анегдоте са својих и Бошкових наступа по околним местима.

„Недавно се десило да смо имали три наступа у истом дану, у Новим Карловцима, Гргуревцима и Сурчину, па ми је син тада рекао – пазите да се негде не сударите са самима собом”, говори Прока уз осмех.

И штошта би још могло да се прича о Проки и Бошку, али време је да новинари пођу и оставе уметнике да се на миру припреме за следећи наступ јер, публика у Краљевцима код Руме уме да цени добру поезију и духовите афоризме.

Прокина поезија

Од лепих речи, Вуче, они ружне праве

па ти је учитељ – наставник разредне наставе,

а сељак, стари орач и копач

– индивидуални пољопривредни произвођач.

А богами како ствари стоје

Не би остало ни име твоје.

Не би.

Народни просветитељ

И језички реформатор

био би данас

оперативни организатор

ширих друштвених слојева

и стручни координатор

на подизању граматичког

исказивања на виши ниво.

Је л’ видиш Вуче,

шта је штиво,

а није оно јадно криво

већ онај што га је срочио

и народу казивô.

(Из поеме „Исповест Вуку”)

Бошкови афоризми

Мој млади комшија сељак је одличан економ – распродао је краве па сад музе ташту за лову.

Кад Сремац хоће да се окади иде у пушницу, а кад хоће да се прекрсти, иде у подрум.

Сремца можеш жедног превести преко воде, али чик преведи га жедног преко вина.

Нико тако не тугује јако, кô кад Сремац лумпује полако.


Коментари0
b5b91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља