понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ЛИЧНОСТИ: ИВАН БЕКЈАРЕВ

Жао ми је што не репризирају „Бањицу”

Јавни сервис је направио грешку што више нема контролу над сопственом продукцијом, већ ју је, заједно са одговорношћу, препустио приватним продукцијама одређених породица, каже глумац Иван Бекјарев
Аутор: Иван Аранђеловићуторак, 12.12.2017. у 08:00
(Фото: Р. Крстинић)

Барда нашег глумишта Ивана Бекјарева (71) гледамо у серији „Породично благо”, која се репризира на јавном сервису. Лик који је тумачио напрасно је ишчезао, прича глумац данас:

– Никада нисам добио објашњење зашто је моја улога угашена усред серије. Укинута је пред расплет ситуације за тај лик. Избацили су ме и од тада ме нема на РТС-у – истиче глумац чију су каријеру, уз бројне позоришне бравуре и улоге на филму, обележиле и оне на телевизији.

Бекјарев каже да га РТС дуже од 10 година није звао да снима:

– Ако РТС нешто добро ради, то је што репризира серије. Ако ништа друго, да млади виде шта се и како некад снимало и да упореде са овим данашњим – сматра наш саговорник који се слаже са констатацијом да репризе серија враћају популарност глумцима.

Из продукције ТВ Београд памте се многе његове улоге, али пре свих: Вујковић у „Бањици” и Курчубић у „Бољи живот”.

– Амбиција ми је била да са подједнаким успехом играм и у драми и у комедији. Цео живот сам радио на томе. То сам постигао у позоришту много раније, а десило се и да ми телевизија то потврди. Та потврда су биле серије „Бањица” 1984. и три године касније „Бољи живот”, а било је значајних улога у „Отписанима”, „Више од игре” и ТВ драмама. Имао сам срећу да у три године играм две улоге потпуно супротног жанра. Увек сам радио на свестраности, а доживљавао сам да ми због тога злонамерници кажу да сваштарим.

За рад на ТВ добио је низ похвала (1984. у анкети скопског листа „Вечер” проглашен је за најпопуларнијег глумца у СФРЈ), као и критике у којима су истицали да од епизодних прави главне улоге:

– То је случај са Курчубићем. Писци виде да нешто иде, па увећавају улоге. Што се тиче Курчубића, имао сам хонорар као да је велика улога. А кад је улога постала једна од главних, потписао сам нови уговор.

А ко је смислио лик Стевице Курчубића, по којем се и памти?

(Фото Раде Крстинић)

– Ја сам га смислио. Сваком улогом покушавам да изједначим елементе спољне и унутарње карактеризације у прављењу лика. Спољна је ризична јер се одмах види, па је многи глумци и редитељи смањују, да то спољно не буде примарно. Наравно, улога мора изнутра да се реши, и кад се тако уради може нешто да се придода и споља. То споља код Курчубића је било потезање кравате. У „Отписанима” то је била реченица „оп, трт, гевезен зајн”, која ништа не значи на немачком. Играо сам плашљивог револуционара, шофера Цанета Курблу, а ту реченицу сам дописао уз дозволу писца Драгана Марковића, који је стално био на снимању, и редитеља Александра Ђорђевића. То сам говорио увек кад би Цане Курбла био уплашен, а стално је био у неком страху. Због те реченице сам био врло популаран – истиче Бекјарев.

Вујковић се бојао само своје жене

У „Срећним људима” се поиграо на сличан начин, па је лику додао репић, знатан ланац и минђушу, док се у „Бањици”, у којој је играо управника затвора Вујковића, први пут поиграо са краватом.

– Та улога је била велики изазов. Проблем је био како да направим лик којем се верује а да не буде стално црн. Тај крвник је осуђен на смрт вешањем. Сава Мрмак, најстудиознији редитељ са којим сам радио, омогућио ми је да добијем записнике са суђења Вујковићу, да их проучим иако су били под ембаргом. У тим материјалима сам уочио да се Вујковић бојао само своје жене. У само две сцене са супругом, Вујковић је био мањи од маковог зрна. Жао ми је што „Бањицу” не репризирају. Знам да је тешка тема, али она је једна од наших најбољих серија – каже глумац који је остао упамћен и као Маршићанин, министар полиције, у „Крају династије Обреновић”.

На рапорту због Пепија Лаковића
Радио-програм су слушале разне комисије, а у једној од њих био је писац Света Лукић, прича Бекјарев:– Мене никада нису „скинули” с програма, као што су то радили Минимаксу. Ишао сам на рапорте често. Замало су ме скинули због госта у мојој емисији, глумца Пепија Лаковића. Причао сам с њим, стизала су питања слушалаца и једно је гласило: одакле сте родом? Одговорио је: Ја сам Црногорац, а Црногорци су највећи Срби. Такође, звали су ме кад ми је Тозовац био гост у емисији а ја пустио песму „Јеремија пали топа”. На питање: зашто си пустио ту песму, одговорио сам: нисте ме обавестили да је та песма забрањена – сећа се Бекјарев који данас радио слуша у колима и констатује да ауторских емисија скоро да нема, већ се програм састоји од музике и реклама.На ТВ Политика својевремено је водио емисију „Спортски бутик Ивана Бекјарева”, а своју рубрику имао је и у Радио ТВ ревији, за коју је писао духовите сегменте из својих емисија.

Бекјарев сматра да се актуелна продукција ТВ серија претворила у породичну мануфактуру, да неколико породица реализује серије:

– Чланови породице пишу сценарије, режирају, глуме, продуцирају. Кад то кажем, имам само штету, не зову ме да играм у серијама. Али, брига ме. Не зависим од тога. Нису те породице криве, већ они који су им то дозволили. Знате, дође неки појединац, који може да ради шта хоће, доведе политичаре на снимање серије и онда му људи са телевизије дају да ради шта хоће. РТС је направио грешку што више нема контролу над сопственом продукцијом, већ ју је, заједно са одговорношћу, препустио приватним продукцијама одређених породица. Против тих породица немам ништа, али оне праве поделе.

Пре неколико дана Бекјарев је имао премијеру представе „Зврчак”, по тексту Виктора Лануа, коју је режирао у продукцији Установе културе Палилула и Дома културе Крупањ. Реч је о римејку представе коју су 1975. премијерно на сцени ЈДП-а извели он и Миша Јанкетић, и до 1985. широм Југославије играли више од 1.000 пута.

Наш саговорник не би био првак ЈДП-а да није било Бојана Ступице, који га је позвао на ту сцену, чиме је постао једна од „Бојанових беба”:

– Ступица је био визионар. Извршио је смену генерација 1968. и довео нас неколико, првих Бојанових беба, а касније још двадесетак младих глумаца. Захваљујући њему, имали смо још једну школу глуме у ЈДП-у. Ту смо затекли плејаду глумачких величина и играли са Миром Ступицом, Рахелом Ферари, Љиљаном Крстић, Маријом Црнобори, Олгом Спиридоновић, Зораном Ристановићем, Бранком Плешом, Стевом Жигоном, Миливојем Живановићем… Било је задовољство равноправно са њима учествовати у стварању представа. Кажем равноправно, јер се нико од њих није понашао као звезда и свако од њих имао је максималну жељу да нам помогне, да се снађемо. Имали смо и неколико врхунских редитеља: Ступицу, Мату Милошевића, Мирослава Беловића, а било је и гостујућих редитеља. Није као сада, један редитељ и нико више. ЈДП је било позориште у којем је било места за свакога, што је био највећи квалитет тог позоришта.

Некада се знало који глумци играју у ком позориште. У које год позориште данас да одете, гледаћете исте глумце – сматра Бекјарев.

(Фото Раде Крстинић)

– Слично је и на филму и телевизији. Одговорно то тврдим јер сам недавно био у жирију два фестивала, једног филмског и једног позоришног. Чак и кад на телевизији серију прекину рекламе, и у њима видите те исте глумце. То никада није било, а стално се хвалимо да имамо фантастичне глумце, што је тачно. Како је могуће да двадесет њих игра све главне улоге?

На питање у чему је проблем, наш саговорник каже да је још пре 20 година најавио да ће се то десити:

– Зато сам и црна овца већ две деценије. Знао сам да нећу моћи ништа да променим сем да имам себе као колатералну штету. Врло свесно сам то тада причао и зато ме нема ни на филму, ни у серијама. Да не схватите да кукам, ја се распадам од посла.

Боја гласа направила радио каријеру

Бекјарев је увек радио неколико послова. Пошто је постао члан ЈДП-а отворило му се ново медијско поље – радио. Његов глас је један од првих који се чуо на Радију Студио Б. Касније је прешао на Радио 202 и реализовао слушану емисију „Мислим на вас, мислите на мене”.

– Радио Студио Б почео је да емитује програм 1. априла 1970. и за три месеца потукли смо слушаност осталих радио-станица. Учествовао сам у прављењу концепта Радија Студио Б, а најзаслужнији био је Драган Марковић. Он је био близак Стеви Жигону који је у ЈДП-у врбовао глумце да буду водитељи. Стево је знао шта сам радио раније и предложио ме. Боја гласа ми је направила радио-каријеру. Марковић и ја смо се договорили да концепт Студија Б буде блага имитација Радио Луксембурга, као и да говоримо природно, не брзо, већ за нијансу брже од оног спорог говора са Радио Београда. А онда су челници Радио Београда почели да врбују водитеље Студија Б да пређемо код њих.

На Радио 202 прешао је уз услов да има ауторску емисију:

– Са Радио Београда су ме звали да пређем уз речи да Студио Б никада неће имати играни програм. Са мном је преговарао Раде Ђурић и убедио ме је. После смо постали пријатељи и рекао ми је да му је лично Милан Вукос рекао да ме врбује. Пред одлазак у војску, завршавао сам последњу емисију на Радију 202, а у студио је дошао Вукос, тада генерални директор Радио-телевизије Београд, да се опрости од мене и каже ми да ме место чека кад одслужим војску.

Већ је тада знао да се неће вратити пред микрофон.

– Имао сам проблема у ЈДП-у јер су неки злуради говорили: ма какав је он глумац, он је водитељ. Слично нешто данас доживљава мој студент, глумац Милан Калинић. Схватио сам да морам да прекинем са радијом док не освојим позиције у ЈДП-у. Сада бих се радо вратио на радио – признаје Бекјарев који је глуми, као професор, научио многе младе колеге: Дејана Тончића, Александру Балмазовић („Сиви камион црвене боје”), Марка Гвера, Сузану Лукић, Сашу Јоксимовића, Иву Штрљић…

Њих сматра својим отиском за будућност и учи их да таленат не вреди ништа без рада.


Коментари2
5f4f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
U ''Banjici'' i u ''Bolji zivot''...
Dragan
Kralj, svaka mu cast

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља