понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Бес и љутња воде до превремене смрти

Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 11.12.2017. у 21:11
Сту­ди­ја по­ка­за­ла да они ко­ји не зна­ју да кон­тро­ли­шу не­га­тив­не емо­ци­је има­ју ве­ћу шан­су да умру ра­ни­је од оних вр­шња­ка ко­ји су сми­ре­ни­ји (Фото Пиксабеј)

На­уч­ни­ци Уни­вер­зи­те­та у Ајо­ви утвр­ди­ли су да љу­ди ко­ји су увек љу­ти и бе­сни на дру­ге уми­ру ра­ни­је и ви­ше обо­ле­ва­ју од ра­зних бо­ле­сти у од­но­су на оне ко­ји су сми­ре­ни и по­зи­тив­но гле­да­ју на жи­вот. Сту­ди­ја је по­ка­за­ла да му­шкар­ци из­ме­ђу 20 и 40 го­ди­на, ко­ји не зна­ју да кон­тро­ли­шу бес, има­ју је­дан и по пут ве­ћу шан­су да умру 35 го­ди­на ра­ни­је од оних вр­шња­ка ко­ји су сми­ре­ни­ји.

На­уч­ни­ци ве­ру­ју да се то де­ша­ва због по­ве­за­но­сти са стре­сом јер адре­на­лин ко­ји по­кре­ће стрес уни­шта­ва ДНК, што мо­же да про­у­зро­ку­је на­ста­нак смр­то­но­сних бо­ле­сти. Осе­ћа­ји бе­са иза­зи­ва­ју по­ја­ча­ни од­го­вор у амиг­да­ли, де­лу мо­зга ко­ји је по­ве­зан с ин­стинк­ти­ма пре­жи­вља­ва­ња. Бес и „љу­те” емо­ци­је под­сти­чу амиг­да­лу да сиг­на­ли­зи­ра по­ја­ча­но ста­ње те­ско­бе пре­ма остат­ку мо­зга и те­ла, по­ве­ћа­ва­ју­ћи про­ток кр­ви у но­га­ма и ср­цу, што оне­мо­гу­ћа­ва опу­шта­ње. 

Пре­ви­ше кор­ти­зо­ла, хор­мо­на стре­са, у ор­га­ни­зму до­во­ди до по­ре­ме­ћа­ја у рав­но­те­жи ни­воа ше­ће­ра у кр­ви, при­ти­ска штит­ну жле­зду и сма­њу­је гу­сти­ну ко­сти­ју, а ис­тра­жи­ва­ње по­ка­зу­је да љу­ди ко­ји су увек љу­ти и мал­тре­ти­ра­ју љу­де из окру­же­ња има­ју ве­ћу шан­су да обо­ле од ср­ча­них обо­ље­ња, има­ју про­бле­ме са ва­ре­њем, ви­ше бо­ра, те­го­бе због де­пре­си­је и анк­си­о­зно­сти…

Ка­ко ис­ти­че кар­ди­о­лог про­фе­сор др Ви­ше­слав Ха­џи-Та­но­вић, код љу­ди ко­ји су увек љу­ти ја­вља се по­ви­ше­ни стрес ко­ји че­сто ути­че и на по­ја­ву ин­фарк­та ср­ца. 

– Бе­сни љу­ди че­сто по­ти­ску­ју осе­ћа­ња, а има­ју на­ви­ку да ви­чу на љу­де око се­бе и на тај на­чин се „пра­зне”. Обич­но ис­ка­ле не­за­до­вољ­ство на нај­бли­жи­ма. За по­ја­ву ин­фарк­та је стрес глав­ни фак­тор ри­зи­ка, па тек он­да хи­пер­тен­зи­ја – ка­же др Ха­џи-Та­но­вић.

Ин­те­ре­сант­но је и да су на­уч­ни­ци из Хар­вард­ске шко­ле за јав­но здра­вље ура­ди­ли јед­ну сту­ди­ју у ко­јој су ана­ли­зи­ра­ли ста­ње плу­ћа 2.000 му­шка­ра­ца у ро­ку од осам го­ди­на и утвр­ди­ли да су плу­ћа осо­ба ко­ји се че­сто љу­те у мно­го го­рем ста­њу од оних ко­ји то ни­су ра­ди­ли. С дру­ге стра­не, дер­ма­то­ло­зи са Уни­вер­зи­те­та у Ро­че­сте­ру су утвр­ди­ли да кон­стант­на љут­ња мо­же да по­ре­ме­ти функ­ци­ју ко­же, па до­ла­зи че­шће до по­ја­ве дер­ма­ти­ти­са или псо­ри­ја­зе.

– Бе­сни и љу­ти љу­ди из­ра­жа­ва­ју сво­јим по­на­ша­њем не­ко уну­тра­шње не­за­до­вољ­ство. Та­ква ауто­а­гре­си­ја се од­ра­жа­ва на ста­бил­ност чи­та­вог ор­га­ни­зма. За­то се ја­вља­ју кар­ди­о­ло­шке, ма­лиг­не и пси­хи­ја­триј­ске бо­ле­сти. Ови љу­ди због стал­не нер­во­зе на не­ки на­чин до­ве­ду до по­ја­ве дис­ба­лан­са у свом те­лу, па се про­блем ис­по­љи на оном ме­сту ко­је им је нај­сла­би­ја тач­ка. То се по­себ­но од­но­си на ср­ча­не бо­ле­сни­ке, али и на оне ко­ји до­би­ју ди­јаг­но­зу чи­ра на же­лу­цу или два­на­е­сто­па­лач­ном цре­ву – на­гла­ша­ва при­ма­ри­јус др Ве­сна Ја­њу­ше­вић, ди­рек­тор­ка До­ма здра­вља „Ста­ри град”. 

Да се не би раз­бо­ле­ли, ле­ка­ри са­ве­ту­ју бе­сним и увек џан­гри­за­вим љу­ди­ма да про­ме­не сво­је по­на­ша­ње. Др Ха­џи-Та­но­вић ка­же да је за њих до­бар лек шет­ња или од­ла­зак на пли­ва­ње и ве­жбе, као и да тре­ба „пре­пи­са­ти” ис­ку­ство из за­пад­них зе­ма­ља ка­да љу­ди у пе­так по­сле по­сла бе­же из гра­да на ви­кенд у при­ро­ду ка­ко би се од­мо­ри­ли од оба­ве­за. 

– Пре не­го што хи­сте­ри­шу и вре­ђа­ју на при­мер ко­ле­гу, бе­сни љу­ди ка­да има­ју по­тре­бу да вре­ђа­ју дру­ге нај­пре иза­ђу да про­ше­та­ју ка­ко би „охла­ди­ли” гла­ву. Ва­жно је да се­бе убе­де да про­блем ко­ји има­ју не тре­ба да пред­ста­вља за њих крај све­та и да за све по­сто­ји ре­ше­ње, а то ни­је кон­стант­на љут­ња и не­га­тив­ност. Сви има­мо про­бле­ме али је ва­жно да на­у­чи­мо да се но­си­мо са њи­ма и да бу­де­мо по­зи­тив­ни. До­бро је ићи и на ан­ти­стрес про­гра­ме – за­кљу­чио је др Ха­џи-Та­но­вић.

За оне ко­ји не зна­ју да кон­тро­ли­шу бес са­ве­ту­ју се од­ла­сци код пси­хо­те­ра­пе­у­та, али и пи­са­ње, јер кад на па­пи­ру ис­ка­жу сво­ја осе­ћа­ња љу­ди се осе­ћа­ју рас­те­ре­ће­ни­је.


Коментари6
3a061
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pedja
Dzaba im duzi zivot kad je bez emocija...
slavko
Prije umiru pa šta? Prije se spasili od muke!
srdjan
Vala, kakav mi je ovo zivot, i ne treba mi. Besan sam na i na vlast, i na budale koju su tu vlast izabrale, i prosto mi je bolje da crknem nego da zivim ovako bedno i ponizeno.
Petar
Znate Anabela, u mnogo čemu ste u pravu... Ali, kada čovek, pošten i željan života od svoga rada, ujutro, posle nesanice i prevrtanja po krevetu ustane ekonomski i socijalno apsolutno nesiguran, izložen "ciljanim" i licemernim obećanjima, teško da pomogne i molitva, i "samopomoć" i bilo šta drugo... Jedino mu ostaje ljubav (ali, nažalost) kao obaveza bitisanja - zbog voljenih...
Препоручујем 15
Anabela
Shvati: ti si sef tvojih osecanja,a nisu osecanja tvoj sef. Nikada te nije iznervirala vlast ili drugi ljudi-naprotiv, nerviramo sami sebe. Svesna sam kako to zvuci neverovatno kada zavisimo od drugih ekonomski i politicki i preti siromastvo. Tvoj zadatak je da nadjes mir u svom srcu kroz ljubav prema sebi,prastanje (ali ne uvek i zaboravljanje i druzenje) onima koji su ti cinili nepravdu.Pronadji mir i srecu u srcu,ne treba ti razlog da budes srecan, pocni da verujes u sebe, svaki izazov resiti jedan po jedan,polako. Potrazi mir kroz molitvu cim se probudis.Sigurno ti ide bar na jednom planu u zivotu,tako moze da bude na svim planovima.Pogledaj bogate u svetu-cesto su nesrecni.Sreca se krije u srcu.Seti se tog osecanja,vrati ga.Pocni da to osecas i kada mislis o srvarima koje su te do juce nervirale.Oseti mir kada mislis na vlast.Posveti se malim stvarima koje ce ti podici samopouzdanje,onda pocni da mislis na stvari koje ti bez samopuzdanja izgledaju neresivo.
Препоручујем 27
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља