среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.12.2017. у 21:41 Бране Карталовић

„Застава” претворена у гомилу папира

Историјски архив Шумадије у једном дану преузео 500 метара дужних материјала фабрике аутомобила у стечају
Славко Степановић историчар и Предраг Илић директор архива (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Неће никад пропасти. Ако пропадне, пропашће и држава. Тако су некада говорили радници „Заставе”, верујући да је њихова фабрика неуништива, баш као и њихова земља. Али читав један свет се срушио, без велике помпе, као да никада није ни постојао, остављајући иза себе тек бледе трагове прошлости о којима ће убудуће водити рачуна само ретки истраживачи у свету јединственог радничког самоуправљања.

Социјалистички гигант који је возила извозио у 76 земаља и хранио 500.000 породица у СФРЈ је после више од пола века постојања претворен у гомилу папира, а Историјски архив Шумадије је морао да преузме око 500 метара дужних материјала „Застава аутомобила”, некада највеће фабрике на Балкану над којом је средином прошле године отворен стечај. О каквој количини документа је реч можда најбоље говори податак да је крагујевачки архив, према наводима директора ове установе Предрага Илића, годишње преузимао између 15 и 20 метара дужних метара грађе.

По закону, ниједан стечај не може да се оконча док се не реши питање архивске грађе која остаје иза предузећа. Али ко је рачунао са тим да ће готово сва наша предузећа завршити у стечају. Било је и раније сличних случајева, али од пре десетак година почели су да пропадају велики системи. Сада смо у огромном проблему. По закону, морамо да преузмемо сву грађу, али немамо где да је сместимо, нити имамо довољно запослених који би радили на сређивању тог материјала. Због „Заставине” документације, која нам је предата у једном дану, морали смо да закупимо читав један магацин, али није у питању само фабрика аутомобила, већ и „Филип Кљајић”, и „Аутосаобраћај”, и „Романија”, и многе друге фирме – наводи историчар Илић.

Од средине прошле недеље у крагујевачком архиву су похрањене листе радничких примања у „Застави”, решења о боловањима и одморима хиљада запослених, документација о производњи и финансијским билансима фабрике аутомобила, подаци о пословним партнерима, њиховим обавезама и потраживањима, годишњи планови рада, правилници о систематизацији радних места у оквиру некадашњих ОУР-а...

Наш архив је од установе културе претворен у писарницу. Уопште више немамо времена да се бавимо важном историјском грађом, што је наша основна делатност. Бивши радници „Заставе” сваког дана долазе код нас, тражећи да им издамо документа без којих не могу да добију решења о одласку у пензији. Иако имамо много других обавезе, те људе не можемо да одбијемо и вратимо кући, а захтеве нам, по службеној дужности, шаље и фонд ПИО. Само ове године смо добили више од хиљаду таквих захтева. Ово је велики проблем, не само за нас, већ и за сваки архив у Србији. Колико је фирми отишло у стечај у Крушевцу и Краљеву, а ми покривамо цео Шумадијски округ. Наша држава мора нешто да предузме када је реч о законској регулативи у вези са чувањем архивске грађе, јер овако не иде – каже историчар Славко Степановић, који је на себе преузео бригу о обимној „Заставиној” документацији.

Стечајни поступак над „Заставом”, која је рекордне 1989. произвела 220.000 аутомобила, скоро три пута више него што данас производи „Фијат”, води се у крагујевачком Привредном суду. Ту се прикупљају подаци о имовини овог некадашњег гиганта који је у свим републикама бивше Југославије имао салоне аутомобила, сервисе, одмаралишта и хотеле, тражи се начин како да се регулише питање дугова који износе око 60 милијарди динара, али то неће помоћи крагујевачком архиву да реши своје проблеме.

Овој регионалној установи културе, која је претворена у гробље уништених предузећа из доба социјализма, потребан је, ако ништа друго, бар већи депо у који ће моћи да стане сва документација фирми које је са лице земље избрисао нови систем. Потребно је и више од 14 запослених, колико их тренутно има, али крагујевачка локална самоуправа, оснивач Историјског архива Шумадије, не може да одобри пријем нових људи све док је на снази забрана запошљавања у јавном сектору.

Коментари4
a89e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Najomiljenija tema ''samoupravnog socijalizma'' je bila ''svojina'' odnosno ''imovina''. O njihovoj pretpostavljenoj ''sustini'', ''drustvenom bicu'' i metafizickim osobinama se bezkrajno razlgabalo. Ali ''sustina'' imovinske odgovornosti nikad nije ni pomenuta. Ako je imovinsko pravo pravna nadgradnja trsisne ekonomije dok se imovinsko pravo razlikuje od kaznenog po principu odgovornsoti onda treba da bude jasno da je stecaj sudbina pravnih i fizickih lica koji nisu u stanju da plate svoje dugove. ''Potrazivaoci'' nisu neki kapitalisti nego je svako i potrazivaoc i duznik. Radnici su potrazivaoci prema sopstvenom preduzecu a sami su duznici za sve nuzne potrebe pa je postavljanje na ''dve strane'' celokupnog imovinsko pravnog saobracaja naivno ''podjedno stavljanje''. Imovinska odgovornost znaci da je imovina svakog ucesnika odgovorna za njegove obaveze . U krivicnom pravu je ''lice odgovorno'' za svoje delanje a ne njegova imovina. Opste sazaljenje sa duznikom je pravna karikatura.
Леон Давидович
Тешко је градити, а рушити веома лако. Зато је све са лакоћом и срушено.
Realist
Evo sada narodu neka kupi u kesu onu kociju 500L. I kazete nije valjalo ? ...
миле
паа... држава је пропала, нема је. тако да...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља