петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Андрић и Српска књижевна задруга су вршњаци

У уторак се 101. редовном Скупштином обележава 125 година СКЗ-а, издавача са којим је готово сваки српски писац имао своју малу историју односа
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 11.12.2017. у 22:00
У ис­по­ве­сти­ма Љу­би Јан­дри­ћу Ан­дрић је ре­као: „Та­да, 1924. го­ди­не, би­ло је те­же ући у Срп­ску књи­жев­ну за­дру­гу не­го у цар­ство не­бе­ско...” (Фо­то Драган Јевремовић)

Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, осно­ва­на 1892. го­ди­не, да­нас обе­ле­жа­ва 125 го­ди­на по­сто­ја­ња одр­жа­ва­њем 101. ре­дов­не Скуп­шти­не, као и све­ча­но­сти по­во­дом овог ју­би­ле­ја. У све­ча­ном де­лу проф. др Зо­ри­ца Не­сто­ро­вић одр­жа­ће бе­се­ду о Ан­дри­ћу и Срп­ској књи­жев­ној за­дру­зи, а глу­ми­ца Би­ља­на Ђу­ро­вић чи­та­ће Ан­дри­ће­ве тек­сто­ве. 

У че­твр­так ће на Ко­ла­р­цу, од 19.30 ча­со­ва, би­ти пред­ста­вље­но 6 књи­га но­вог 109. Ко­ла СКЗ-а и 6 књи­га у но­вим ди­вот-из­да­њи­ма чу­ве­не еди­ци­је „Ко­ло”. 

У окви­ру „Ко­ла” би­ће ре­чи о књи­га­ма Ми­ше­ла де Мон­те­ња „Огле­ди (1–2), Лу­ки­ја­на из Са­мо­са­те „Иза­бра­ни спи­си”, Јо­ва­на Де­ре­ти­ћа „Ком­по­зи­ци­ја Гор­ског ви­јен­ца”, Ва­си­ли­ја Кре­сти­ћа „Зна­ме­ни­ти Ср­би о Хр­ва­ти­ма” и дру­ги­ма, а ме­ђу ди­вот-из­да­њи­ма би­ће пред­ста­вље­на де­ла Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног, Плу­тар­ха, Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа, Ми­ла Лом­па­ра... 

– У то­ку тра­ја­ња Срп­ске књи­жев­не за­дру­ге, то­ком 125 го­ди­на, го­то­во сва­ки срп­ски пи­сац имао је сво­ју ма­лу исто­ри­ју од­но­са са овом институцијом. Нај­ве­ћи нај­ви­ше. Ви­ди се то на при­ме­ри­ма Ан­дри­ћа, Цр­њан­ског, Иси­до­ре, Де­сан­ке, Ћо­пи­ћа, Ћо­си­ћа... Иво Ан­дрић и Срп­ска књи­жев­на за­дру­га су вр­шња­ци: За­дру­га је осно­ва­на, а Ан­дрић ро­ђен 1892. го­ди­не. Ве­ли­ки део жи­во­та жи­ве­ли су за­јед­но, ка­же Дра­ган Ла­ки­ће­вић, њен глав­ни уред­ник.

У Управном одбору СКЗ-а (тако нас обавештава писац предговора Милорад Ђурић у издању Иво Андрић „Приповетке у избору самог писца”) провео је Андрић више од 30 година: од 1936. до 1939. године и од 1945. до смрти 1975. године. За сталног члана Управног одбора изабран је 1968, а на 65. редовној Скупштини СКЗ-а 1972. године за доживотног почасног председника СКЗ-а, каже Драган Лакићевић, њен главни уредник.

По његовим речима, сачувано је и писмо којим Андрић на томе захваљује. Гласи овако: „Хвала на позиву и на великој почасти. На жалост, не могу доћи, јер по савету лекара не треба да прекидам лечење и утврђено време одмора, као ни да учествујем на јавним скуповима. Са дубоком захвалношћу поздравља вас Иво Андрић, Соко Бања, хотел Моравица.”

– У Књижевном архиву СКЗ-а чувају се две Андрићеве рецензије које говоре о његовом раду у Књижевном одсеку Управног одбора: рецензија књиге приповедака Николе Лопичића „Сељаци” из 1938, и рецензија дела Вука Врчевића „Огранци за историју Црне Горе” из 1953. године. У рецензијама се види у којој мери је Андрић био прецизан када препоручује и приговара, уочава врлине и недостатке књиге предложене за издавачки програм СКЗ-а – објашњава Лакићевић.

По његовим речима, у Колу, едицији основаној такође пре 125 година, објавио је Андрић, за живота, 6 књига. Најпре „Приповетке”, 1924. године, у тиражу од 15.000 примерака. У њој су приче: „У мусафирхани”, „Ћоркан и Швабица”, „Мустафа Маџар”, „Љубав у касаби”, и друге...

– За ову књигу Андрић је добио награду Српске краљевске академије, напомиње Лакићевић, додајући да затим следи књига „Приповетке” из (1936) па „Одабране приповетке” (1–2) 1954, „Проклета авлија” (1960), „На Дрини ћуприја” (1961), и друге. Задругина библиотека „Савременик” започела је 1931. године Андрићевим „Приповеткама” „Мара Милосница”, „Мост на Жепи”, „Аникина времена”. Годину дана после Андрићеве смрти, 1976, у Колу излази прво издање збирке „Кућа на осами” – из Андрићеве заоставштине.

За Иву Андрића у СКЗ-у везано је и низ анегдота. Зна се место за великим столом, за којим је увек седео. Зна се да је, у Стокхолму, приликом пријема Нобелове награде, упознао шведског писца Харија Мартинсона и донео његов роман „Пут у Клокрике”. Роман је Задруга објавила наредне године у плавом Колу. У исповестима Љуби Јандрићу (у књизи „Са Ивом Андрићем”, Коло, 1977) велики писац је рекао: „Тада, 1924. године, било је теже ући у Српску књижевну задругу него у царство небеско... Иначе, Задруга и ја смо вршњаци: рођени смо исте године...”, подсећа Лакићевић.


Коментари1
26421
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
eh lep tekst i podsecanje da imamo istoriju,institucije,velikane ...hvala Bogu da je tako ...nemoze to nikakva politika da unisti ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља