недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.12.2017. у 22:00 Александар Апостоловски

Јони из Винче у служби европских истраживања

Централноевропски конзорцијум усвојио је резолуцију којом у свој састав укључује постројење у лабораторији за физику
Инсталација „Фама” у лабораторији за физику у Институту Винча (Фото: Институт „Винча”)

Највреднији део истраживачке инфраструктуре у Србији, корисничко постројење за истраживања у области модификације и анализе материјала лаким и тешким јонима под кодним именом „Фама”, постао је део Централноевропског конзорцијума истраживачких инфраструктура (Церик).

– Крајем октобра ове године Церик је усвојио резолуцију којом у свој састав укључује „Фаму” – каже др Срђан Петровић, директор Лабораторије за физику у Институту „Винча”, која је задужена за погон, одржавање и коришћење „Фаме”.

Тако се прикључком „Фаме” у Церик коначно може окончати научни трилер који траје од 1989. године, када је у „Винчи” започела инсталација софистициране инсталације „Тесла”. Најкомпликованији и најтајанственији научни пројекат прошао је кроз више фаза, често оптерећен научним и политичким интересима физичара и политичара који су се међусобно преплитали.

Пројекат „Тесла” дефинисан је као научно-медицинско, вишенаменско постројење које је, сем важних истраживања у физици, хемији и биологији, требало да служи за развој технологије материјала, али и за производњу радионуклида и радиофармацеутика. Али, пројекат „Тесла” је замрзнут до даљег, а доградња нискоенергетског дела акцелератора, фамозне „Фаме”, постала је приоритет. Нови материјали и нанотехнологије, који су предмет истраживања „Фаме”, нису само мантра савремене светске науке, већ реалност у Институту „Винча”.

Физичари нису склони теоријама завере, али муње и громови који су готово три деценије севали између њих и политичара у вези са коначним завршетком пројекта „Фама” и замрзавањем „Тесле” често су објашњавани тезом да се Србија инсталирањем ових машина може катапултирати у сам врх европске науке, те је због тога тај процес тако дуго одлаган. Да ли је европском интеграцијом „Фаме” та теза коначно одбачена?

Директор Лабораторије за физику др Петровић подсећа да је „Фама” пуштена у погон у мају 1998. године и да је у њену изградњу уложено 3,8 милиона евра. Од тада је коришћена за модификацију и побољшање карактеристика разних металних, полупроводних, угљеничних, полимерних и керамичких узорака. Али, упоредо са њеним коришћењем, у јуну 2010. године, отпочела је доградња „Фаме”, која би требало да буде завршена у јуну следеће године. Дакле, посао још није окончан.

– Опрема укључује и ново постројење за анализу материјала. Она је потребна за завршетак „Фаме” и налази се у царинском складишту дуже од две године. Није испоручена Институту „Винча” зато што није решен проблем пореза на додату вредност за ову опрему. Посао се одвија на основу клириншког дуга Русије Србији и укупна вредност ове инвестиције износи 6,39 милиона америчких долара – наглашава др Петровић.

Он објашњава да је, као велики научни конзорцијум који финансира Европска комисија, Церик основан у јуну 2014. године и сада обухвата акцелераторске изворе светлости у Трсту и Кракову, нуклеарни реактор у Будимпешти, акцелераторско постројење у Загребу, „Фаму” и четири специјализоване лабораторије – у Грацу, Прагу, Букурешту и Љубљани.

Ове институције баве се истраживањима у науци о материјалима. „Фаму” је за приступање Церику предложило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Процедура приступања трајала је око шест месеци, а корисничку заједницу „Фаме” чини 20 група из Србије, две из Русије, и по једна из Грчке, Италије и Јужне Африке. Од тих група, 14 је из Института „Винча”.

– Може се рећи да је приступање Церику један од највећих институционалних успеха српске науке до сада. Укључивањем у Церик, за корисничке групе „Фаме” отворили су се канали сарадње са великим бројем група у Европи, и то кроз заједничко коришћење свих постројења и опреме које конзорцијум обухвата, укључујући „Фаму”. Наши научници успоставили су равноправну, двосмерну и дугорочну сарадњу са једним од највећих европских научних конзорцијума. Ово је посебно значајно за наше младе истраживаче, који се, нажалост, у великом броју опредељују да каријеру граде у иностранству – наглашава др Срђан Петровић.

Али, „Фама” је примљена у Церик са обавезама да се у наредне две године коначно заврши њена доградња, тако да њени експериментални канали буду доступни свим заинтересованим корисничким групама које конзорцијум обухвата.

Коментари0
c93ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља