четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:04

Нема кривичног поступка за убиство четника 1945. на Јелици

Тужилаштво за ратне злочине у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји једино надлежност Вишег суда у Чачку, односно „само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ...”
Аутор: Гвозден Оташевићуторак, 12.12.2017. у 12:20
Откопавање земних остатака двојице четника на Јелици, 15. октобра 2017. (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница жртава комунистичког терора на подручју града Чачка, обавештен је да неће бити кривичног поступка због убиства четника на Јелици 1945. У беспуту Придворице, у једној јарузи, 15. октобра ове године откопани су земни остаци двојице припадника Југословенске војске у отаџбини, али сродници нису захтевали утврђивање идентитета помоћу ДНК, знајући из предања о којим је људима реч.

У допису које је Више јавно тужилаштво у Чачку ових дана упутило Давидовићу, иначе историчару овдашњег Међуопштинског архива, наводи се:

„Упознати сте са садржином списа који се односе на захтев Милисава Милутиновића из Јездине код Чачка и др Милоша Гостиљца из Краљева за пробно ископавање након сондирања терена и ексхумацију посмртних остатака Јарослава Милутиновића (Милисављев отац) и Радослава Радоњића (ујак др Гостиљца)...

Након вештачења специјалисте судске медицине др Љубише Божића списи су достављени Тужилаштву за ратне злочине које је у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји само надлежност Вишег суда у Чачку, односно да постоји само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ...

Након што је прибављена изјава Милисава Милутиновића од 24. новембра ове године, у којој је он навео која су лица били егзекутори, објашњавајући да су давно преминула, то је донета одлука о непокретању кривичног поступка против тих лица, а због кривичног дела тешког убиства”, навео је Драган Калаба, заменик вишег тужиоца у Чачку, који је водио поступак у овом случају.

Међутим, Давидовић не прихвата такво решење:

– Мој став је да је ово ратни злочин који никад не застарева – казао је историчар за „Политику”.

Вештачењем је, иначе, утврђено да је један од четника усмрћен хицем у главу који је начинио прострелну рану, а други ударцем тупим механичким оруђем у предњи део главе. Међутим, из исказа сведока Милутиновића произлази да су извршиоци преминули још крајем прошлог века.

У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је, преко Босне, пешке дошао до Чачка.

„Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини на Јелици. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30–40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, стоји у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.

Јарослав Милутиновић (1915–1945), из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди, а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу истиче се, даље:

„Крајем 1944. ухапшен је од стране Озне и спроведен у истражни затвор у Чачку, али се знало да није чинио никаква злодела, па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиoну Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора, он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера, па се заједно са Радоњићем предао припадницима Кноја, и био стављен у притвор у једну кућу партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице, где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”

У књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на 207. страници, у фусноти са позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића, наводи се:

„Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба, од које је погинуо Драгослав Вучићевић, док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић, који је осуђен на краћу временску казну. Патроле Кноја су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”


Коментари15
b619a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Чудновати су ови обожаваоци ЈВуО још од деведесетих до данас и заправо они сами себи противрече у својим погледима. Какви год су били ЈВуО, а били су такви да су сарађивали и са Осовином, а они на простору НДХ и са НДХ и опст сви сарађивали са западним савезницима, дакле са самим ђаволом су сарађивали, али њихов крајњи политички циљ био је обнова Краљевине Југосдлавије само са другачијим унутрашњим уређењем. Нико деведесетих нити данас нема такав програм обнова Краљевине Југославије ( и наравно и не треба нико више ни да сања да је обнавља) и пуна су им уста хваљења ЈВуО. Дакле како могу хвалити ЈВуО, а не прихватају њихов политички циљ, чудновати обожаваоци ? По погледима какве та господа наводни обожаваоци ЈВуО заступају ја бих рекао да су они далеко ближи политици М. Недића него Д. Михајиловића.
Леон Давидович
@ Dragan Poznavaoci istorije neće da prihvate laži. Kako je to Rade Radić branio selo od Nemaca i usaša? Tako što je sa njima potpisao ugovor o saradnji. Pred Nemačku i ustašku ofanzivu na Kozari posetio je glavnokomandujućeg ofanzive generala Štala i slikao se sa njim u Banja Luci. Uostalom ne trebaju Vam zato "komunistički" izvori. Pročitajte izvešta majora Vranješevića i saznajte šta piše o vojvodama u NDH ili nemačhe izveštaje.
Препоручујем 3
Dragan
Moje selo su u toku Drugog svjetskog rata od ustasa i nijemaca branili vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini vojvode Rade Radića..i hvala im na tome ..oni koje su branili partizani treba da ih poštuju i da im ispravljaju spomenike..a mi poštujemo svoje branioce i ne razumijem zašto to obožavaoci komunista ne prihvaju kao činjenicu...da mi neće možda oni reći koga da poštujem..
Препоручујем 11
Raca Milosavljevic
... bice jos mnogo posla za osvetljavanje ko je i sta radio za vreme i par godina posle drugog svetskog rata,kada su borba protiv neprijatelja,medjusobni zlocini i saradnja sa okupatorima u pitanju ... nesto znamo a mnogo toga se skriva ...jedan detalj za ostrascene pobednike se posebno izdvaja,a to je naruceno bombardovanje gradova u Srbiji od strane Tita vec na kraju rata i tu odmah Sremski front ... bilo bi lepo da mnogi procitaju knjigu ,,Bormanov dosije" Aleksandra Bajta,i to drugo dopunjeno izdanje,njen izlazak krajem sedamdesetih godina u Sloveniji je bio velika senzacija,jer je mali broj ljudi uopste znao da je tada u celoj Jugoslaviji izuzetno cenjeni ekonomski analiticar bio za vreme rata pripadnik cetnickog pokreta ...
Petar Drinski
...zaista je impozantno koliko znaju o cetnicima oni koji su ucili istoriju iz knjiga koje su napisali "pobednici".
Ja
Pa vi ste konacni pobednici.Rehabilitacija uz svedoke sestre i familije.Kako vas tako mnogo prezive komunističke zlocine?
Препоручујем 3
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Породица није хтела ДНК анализу, јер је по предању ЗНАЛА ко се налази у гробници!!!!! И треба Горан Давидовић да дође и да им ископава претка и подноси тужбу против злочинаца? Мало ми, Срби, патимо, колико смо грешни!
Милош Лазић
Постоји огромна разлика између "четника" и "припадника југословеенске војске у отаџбини": први су били злочинци и изроди, а потоњи припадници регуларне војске, међу којима је било и војника друге националности, а не само српске. Револуционарно прекрајање историје сбе их је стрпало у исти кош, а нико то да исправи. Уосталом, предзнак "четнички" током Другог светског рата имали су само Динарска дивизија, она што је спасила Србе од истребљења, и неколико одметнутих јединица у Босно и Херцеговини. Оно по Црној Гори се и не рачуна, јер су најчешће сарађивали са усташама. Нисам историчар, али понекад радо прочитам нешто о нашој повести.
Леон Давидович
По оваквима као Марко , српска сиротиња која је изгинула у борби против фашиста крива је за све недаће које су се догодиле Србима.
Препоручујем 3
Marko
"Konac delo krasi" može u prvom redu da se odnosi na komunistički projekt. Sad na koncu možemo da vidimo koliko su zavili u crno pola sveta. Interesantno da među komentatorima koji pišu o četnicima i JVO ima najviše onih komunističko-ustaške provenijencije. Nije ni čudo, jer u odnosu na srpski narod i ustaše i komunisti (bolje reći njihovo rukovodstvo) imali su iste ciljeve.
Препоручујем 15
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља