среда, 17.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40

Сенка антисемитизма опет над Немачком

Званичници у Берлину осуђују паљење израелских застава на протестима због Трампове одлуке о Јерусалиму, Нетанијаху позива ЕУ да следи пример САД
Аутор: Ненад Радичевићуторак, 12.12.2017. у 15:00
Велики свећњак (ханукија) испред Бранденбуршке капије у Берлину уочи прошлогодишње хануке (Фото Бета)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Одлука председника Доналда Трампа да САД признају Јерусалим као главни град Израела не само да је изазвала гнев Арапа на Блиском истоку већ и критике Европљана, који сматрају да ће ово подрити напоре да се дипломатски реши вишедеценијски израелско-палестински сукоб. Иакo је веома осетљива на све што се тиче Јевреја, па је често и оптуживана да сувише држи страну Израелу, немачка влада није подржала Трампову одлуку, док је у Берлину дошло до антиизраелских и антиамеричких протеста.

Трампова једнострана одлука изазвала је незадовољство широм ЕУ, а немачка влада је истакла да „статус Јерусалима може бити испреговаран једино у оквирима дводржавног решења”. Тог става се држи и ЕУ, чија je висока представница за спољне односе и безбедност Федерика Могерини јуче у Бриселу морала то да понови израелском премијеру Бенјамину Нетанијахуу. Према њеним речима, Брисел ће наставити да се држи „међународног консензуса” у погледу Јерусалима, који предвиђа да статус овог града мора буди одређен у оквиру мировних преговора.

Нетанијаху је позвао европске владе да „прихвате реалност”, следе амерички пример и признају Јерусалим као главни град Израела, истичући да би такав потез „учинио могућим мир” између Израелаца и Палестинаца.

„Верујем да ће све европске земље или већина њих преселити своје амбасаде у Јерусалим, признати Јерусалим као главни град Израела и почети да раде са нама на безбедности, напретку и миру”, рекао је он.

Упркос томе што је Нетанијаху поновио да ће „америчка администрација изнети нови мировни предлог”, француски шеф дипломатије Жан Ив ле Дријан каже да европске дипломатије нису добиле никакву информацију да САД раде на таквом плану, чак ни када је прошле недеље у Бриселу био шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон.

Дан раније, Нетанијаху је био у Паризу где му је француски председник Емануел Макрон пренео своје неслагање са Трамповом одлуком, али и да би „замрзавање изградње јеврејских насеља на Западној обали и мере које за изградњу поверења с Палестинском управом били значајни потези” који би покренули мировни процес.

Трампова одлука изазвала је и протесте не само у арапском свету већ и у Берлину. У петак се око 1.200 људи окупило на антиизраелским и антиамеричким протестима пред америчком амбасадом која је поред Бранденбуршке капије, док је око 2.500 људи у недељу марширало кроз два берлинска кварта, при чему су биле и запаљене израелске заставе. Канцеларка Ангела Меркел јуче је осудила ове догађаје.

„Противимо се свим врстама антисемитизма и ксенофобије”, рекла је она.

Министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је истакао и да је Немачка „повезана са државом Израел и свим људима јеврејске вере на веома конкретан начин”.

„Не прихватамо када су Јевреји или држава Израел нападнути на овако бесраман начин”, рекао је за таблоид „Билд” Де Мезијер, док је министар правде Хајко Мас истакао да у Немачкој нема места за антисемитизам: „Сваки облик антисемитизма, напад је на све. Антисемитизму се никада не сме допустити да поново завлада у нашем друштву.”

Шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел је рекао да, иако су критике Трампове одлуке разумљиве, људи „немају право нити оправдање да пале израелске заставе, подстичу на мржњу према Јеврејима или доводе у питање право Израела на опстанак”.

Нису сви у Немачкој против Трампове одлуке, па је тако поздравља дописник конзервативног „Велта” из Вашингтона Клеменс Вергин. Он истиче да су Израелци своје владине зграде изградили у Јерусалиму када је град још био подељен и када су имали само његов западни део, док је источни Јерусалим контролисао Јордан.

„Статус Јерусалима као престонице Израела је због тога старији од шестодневног рата 1967. године када је Израел преузео контролу над источним делом града. Ово признање ни на који начин не предодређује резултате мировних преговора између Израелаца и Палестинаца”, сматра Вергин и додаје да „нема разлога да Палестинци не би смели да од источног Јерусалима направе свој главни град, уколико се обе стране сагласе о таквом решењу”.

Додуше, овај закључак звучи помало цинично, будући да ко год је иоле информисан о израелским ставовима о Јерусалим зна да Израелци ни у којем случају не желе да пристану да град поново буде подељен.


Коментари6
33164
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amir Čamdžić
Najbolje rešenje je da se ispoštuje odluka SB i UN o uspostavljanju države Izrael iz 1947 godine, da Izrael vrati Palestini okupirane teritorije koje nisu po originalnoj odluci UN trebale pripasti Izraelu, da se izvrši međusobno priznanje Izraela i arapskog komšiluka i da se živi u miru i stabilnosti za sve.Metod koji koristi politički cionizam je pogrešan a Izrael ima pravo na poistojanje i bezbednost teritorija koje su mu dodeljenje odlukom UN 1947 godine. Samo problem je kako da se političko oslanjanje na silu pomiri sa činjenicom da treba nešto da vrati od teritorija?
Bora
Antisemitizam ,rasizam ,homofobija su iste kao nekada samo sto su podmuklo sakrivene.
Djuro
Kad senka antisemitizma nije bila nad Nemackom??
Amir Čamdžić
Njemačka je već 72 godine "ucijenjena" zbog svoje nacističke prošlosti, daje već 72 godine ogromne reparacije Jevrejskim porodicama nasljednicima žrtava nacizma i svaki Njemački glas protiv cionističkog terora u Palestini se kvalifikacije kao "antisemitizam". Cionistički lobi kontroliše "najjaču svjetsku velesilu" Ameriku pa mogu raditi šta im volja u Palestini.
Amir Čamdžić
Biti protiv agresivnog i nada sve skolonog činjenju zločina cionizma nije antisemitizam. Cionizam nasilno okupira tuđe teritorije, provodi etničku, religijsku segregaciju, aparthejd i kao opravdanje poziva se na holokaust i svako protivljenje od strane drugih svojim zločinima etiketiranje kao " antisemitizam". E pa nije to antisemitizam, već protivljenje zločinačkoj politici koja je sve više slična onome što je činjeno tim istim Hebrejima tokom Drugog svjetskog rata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља