уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Подсећање на Стојана Новаковића

Изложба у САНУ као сведочанство о једном од најистакнутијих представника српских просвећених кругова друге половине 19. века
Аутор: М. Димитријевићуторак, 12.12.2017. у 22:00
Урош Предић: „Портрет Стојана Новаковића”, 1920, Уметничка збирка САНУ

Стојан Новаковић на крштењу је добио име Коста, али је под утицајем Ђуре Даничића, свог професора, име посрбио у Стојан, јер Константин значи константан, односно постојан. Под тим новим именом остао је упамћен као један од наших најзначајнијих политичара, државника и научника, а овај детаљ новинарима је открио Александар Марковић из Архива Србије, који је заједно са академиком Михаилом Војводићем аутор изложбе о Новаковићу.

Она се, поводом 175 година од његовог рођења 1842, отвара у среду у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности под насловом „Стојан Новаковић и његово доба”, а трајаће до почетка марта 2018.

Портрет Стојана Новаковића, који је 1920. насликао наш великан Урош Предић (чува се у Уметничкој збирци САНУ), један је од највреднијих артефаката изложен јавности, заједно са радним столом који је Новаковић користиo током десетогодишњег мандата председника Српске краљевске академије, који се окончао његовом смрћу 1915. Око 220 докумената, 50 фотографија, 30 књига сведочанство су о животу и раду човека који се сматра једним од најистакнутијих представника српских просвећених кругова друге половине 19. века. Како објашњава Марковић, највећи број грађе чува се у Архиву Србије, реч је о личном фонду, односно писаној заоставштини, затим фондовима Министарства просвете и Министарства иностраних дела Краљевине Србије, потом Архиву САНУ, Међуопштинском историјском архиву у Шапцу, родном граду Стојана Новаковића, а део изложеног материјала позајмљен је из Музеја града Београда, Историјског музеја Србије и Народног музеја из Шапца. Одатле је стигао и највећи део фотографија, на којима се виде и чланови породице.

– Документа прате почетак његовог школовања у Шапцу, затим наставак образовања на правном одсеку Лицеја у Београду, где је живео у Ресавској улици број 19, а потом и његову прву јавну службу у тадашњем Министарству финансија па редом, све до озбиљног политичког, дипломатског и државничког ангажмана. Дипломе сведоче о његовом чланству у научним академијама и друштвима, а куриозитет су и неколицина рукописа, међу њима дело „Васркс државе српске” и роман „Калуђер и хајдук”. Драгоцена је у његова преписка са виђеним личностима из земље и иностранства – истиче наш саговорник из Архива Србије.

У текстовима у пратећем каталогу академик Михаило Војводић подсећа на, у сваком смислу, импозантан пут Новаковића. „Аутор је многобројних текстова трајне вредности из историографије и филологије, али исто тако и сведочанстава политичке садржине и мемоарског карактера драгоцених за разумевање појава ондашњег времена, пуних упозорења о потреби превазилажења међусобне подељености српског народа пред опасностима од спољног непријатеља. Новаковић је био творац и целовитог програма политике Србије из осамдесетих година 19. века, усмереног ка ослобађању и уједињењу свих делова српског народа”, бележи Војводић, подсећајући да је Новаковић био један од оснивача Напредне (конзервативне) странке, министар просвете у неколико наврата, творац нових школских закона и иницијатор реформи, неколико пута председник владе, наш дипломатски представник у Цариграду, Паризу и Петрограду, као и наш делегат на бројним међународним конференцијама.


Коментари2
722dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag
Kako je apsurdna ova prva rečenica u tekstu o razlogu promene imena .
zoran stokic
Entropija Kosmosa raste te se on kao celina strukturalno raspada i dimanički slabi; sa protokom vremena inertnost postaje sve veća i kada dostigne apsolut više neće biti makroskopskih fenomena! Bakterije, pak, koje žive unutar zatvorene posude pokazuju opadanje entropije tj. povećanje unutrašnjeg reda. Kako kaže Šredinger, “organizmi se hrane negativnom entropijom”. U jednom sićušnom sektoru vasione pojavio se, znači, fenomen života, pravac kosmičkog procesa tu je obrnut: materija postaje organizovanija, a energija koncentisanija. Život je kretanje ka većoj organizaciji, većoj diferencijaciji strukture, višim nivoima integracije. Kulturne sile koje je trebalo da se obračunaju s vekovima atavizma (naša socijalizacija ka građanskog društvu i višim nivoima integracije), a koje su stvorene u razdoblju od Dositeja Obradovića, Stojana (Koste) Novakovića do Milana Kašanina i Isidore Sekulić, od '90 su praktično zaustavljene.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља