петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Немцима Руси дражи од Американаца

Последње анкете указују да први пут у последњих десетак година грађани Немачке сматрају да је Русија поузданији партнер од САД
Аутор: Ненад Радичевићуторак, 12.12.2017. у 22:00
Владимир Путин и Ангела Меркел (Фото Бета/АП)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Узалуд су недавна уверавања шефа америчке дипломатије Рекса Тилерсона да САД остају посвећене НАТО-у и сарадњи са Европском унијом, будући да ће ова година бити запамћена по све евидентнијем спољнополитичком размимоилажењу САД и ЕУ. Од уласка Доналда Трампа у Белу кућу, трансатлантске односе обележили су супротстављени ставови о бројним међународним питањима, тако да не чуди нарастајуће незадовољство Европљана, а нарочито Немаца, америчком политиком, као што није изненађење ни жеља за одлучнијом самосталном европском спољном политиком.

Од Маршаловог плана за обнову послератне Западне Немачке, преко њеног раног уласка у НАТО, до уједињења две Немачке и постхладноратовске ере, савезништво САД и Немачке није довођено у питање, ако се изузме одбијање Берлина да учествује у бомбардовању Ирака 2003. године

Крај својеврсне заљубљености Немаца у Америку и њене слободе, демократију, али и политику, започео је избором Трампа за председника САД. Само ове године забележено је како су Берлин и Вашингтон имали супротстављене позиције, између осталог, о новим санкцијама Русији, споразуму о иранском нуклеарном програму, примени Париског климатског споразума, признавању Јерусалима за главни град Израела и решавању проблема са Северном Корејом.

Од мајске поруке немачке канцеларке Ангеле Меркел да Европа „мора да узме своју судбину у своје руке” врло брзо се дошло до недавне изјаве шефа немачке дипломатије Зигмара Габријела да Немачка мора да буде одлучнија у креирању спољне политике у складу са сопственим интересима, а не интересима САД.

„САД више не виде свет као светску заједницу, већ као борбену арену где се свако бори за сопствену предност”, рекао је он, истичући да немачка спољна политика мора да буде смелија, а не да само прати линију Вашингтона. „Немачка не може само да реагује на америчку спољну политику, већ да успостави сопствене позиције... чак и када Трамп напусти Белу кућу, односи са САД више никад неће бити исти.”

Говорећи у Фондацији Кербер, Габријел се није устезао да наведе примере америчко-немачких неслагања, од нових санкција против Русије које могу да угрозе немачко снабдевање руским гасом, преко претње Трампа да ће изаћи из споразума о нуклеарном програму са Ираном, што би повећало ризик од рата, до једностраног признавања Јерусалима за главни град Израела.

Истраживање Фондације „Кербер” указало је да Немци сматрају да је Трамп већи изазов за Немачку него што су лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун, Русије Владимир Путин и Турске Реџеп Тајип Ердоган. На врху листе брига у вези са спољном политиком је проблем са избеглицама, при чему је 26 одсто испитаника забринуто када је у питању способност Немачке да се избори са доласцима тражилаца азила. Односе са Трампом 19 одсто испитаника оценило је као највећи изазов, 17 одсто је навело Турску, 10 одсто Северну Кореју, док Русију као највећи изазов за немачку спољну политику види осам одсто испитаника. Од укупно 1.005 испитаника, њих 56 одсто је односе са САД оценило као лоше или веома лоше.

Протеклог викенда и први канал немачког јавног сервиса АРД објавио је резултате истраживања које је за њега урадио институт Инфратест, која указују да Немци све више виде Русију као поузданијег партнера од САД, што је забележено први пут за последњих десетак година. Ово истраживање у јуну је забележило да за обе земље по 21 одсто испитаних Немаца кажу да су поуздан партнер, али последње сондирање довело је до тога да 28 одсто испитаника сматра Русију поузданим партнером, а САД 25 одсто. Поређења ради, Француска је поуздан партнер за 90 одсто испитаника, а Британија за 60 одсто њих.

И док тек 42 одсто Немаца види да у односима са САД има и нечег позитивног, Американци имају много боље мишљење о Немачкој, па тако, према истраживању института „Пју”, њих 68 одсто сматра да су односи са Немачком добри или веома добри, а тек 22 да су лоши или веома лоши.

Вашингтон није притискао Берлин нити Брисел да своју позицију према Ирану, Јерусалиму и Париском споразуму ускладе са америчком, али је захтевао да Немци промене свој однос према Пјонгјангу. Амерички Стејт департмент затражио је од земаља које још нису прекинуле дипломатске односе са Северном Корејом, наводећи посебно Немачку, да „опозову своје амбасадоре” у Пјонгјангу и „умање присутност Северне Кореје у било којој од тих земаља”.

Врло брзо из Берлина је стигло одлучно „не”. Владин координатор за трансатлантску сарадњу и члан канцеларкине странке Јирген Харт одбио је овакав захтев, истакавши да Немачка „не би смела да се повинује” овом захтеву Вашингтона. Харт је истакао да је дипломатско решење једини начин изласка из севернокорејске кризе.

„Ми се не можемо једино ослонити на кинеску или руску амбасаду у Северној Кореји”, рекао је он, додајући да је „добро за Европу, а самим тим и за Запад, да је немачком амбасадом усидрена у Пјонгјангу”.

Немачки дипломатски односи са Пјонгјангом добрим делом су наслеђе некадашњих присних односа комунистичке Источне Немачке са Северном Корејом. Међутим, утицај Берлина на руководство у Пјонгјангу заправо не постоји, већ немачке дипломате више имају улогу посматрача, док су главни играчи кинески и руски амбасадори. Немачка се, ипак, још нада да би могла да буде нека врста посредника између Северне и Јужне Кореје, али суштински тешко може озбиљније да утиче на догађаје на Корејском полуострву, јер за то нема респектабилну војну силу. Одбијањем америчког захтева, Берлин је можда показао назнаке самосталне спољне политике, али политике која у овом случају не може ништа конкретно да учини.


Коментари41
7c1f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cvetko Stanisavljevic
Rusi su 1989 otisli iz DDR-a bez ikakve zurbe. A Amerika je ostala kao okupciona sila, koja i dalje utice na prilike u Nemackoj...
Derela
Pa znaju dobro Nemci ko vlada Amerikom i ko stoji iza svih svetskih nevolja, klanica, ratova i prljavih igara otimacine. Onaj ko vlada bankama, onaj ko vlada novcem, onaj ko u ovom svetu iza zavese povlaci konce zivota i smrti, manipulacijom, vestima, armijom prodanih dusa, podkupljenih novcem koji je ustvari samo papir i kula od karata koja se vec sutra moze srusiti. Znaju Nemci dobro zasto su bas na njihovoj teritoriji postavljene najopasnije vojne baze "velikog im prijatelja" i ko ce biti prvo zrtveno jagnje u slucaju bestijalnog rata izazvanog konstantnom pljackom, manipulacijama i kontrolom slobode i medija. Znaju Nemci dobro iz predhodnog iskustva kuda vodi poltronstvo, prodanost politicara i njihova podkupljivost u zemlji koja je vec dugo dzin bez glave, jer se glava nalazi u drugom delu sveta i jer ta glava nikom ne zeli mir i prosperitet. Pohlepa i profit su ponovo doneli zlatnog bika za vrhovnog Boga, a od Bozijih zapovesti nije ni z vise ostalo.
Драган Пик-лoн
@Гавран, праве идеје најмање занимају крвна зрнца!Јер само идеје воде у будућност.Крвна зрнца,углавном воде под земљу!!!
stanislav
A najnovije - kinesko ekonomsko čudo - pripada komunistima Kine. Šta bi bilo da je bilo il' da nije bilo je mlaćenje prazne slame.
Slavčez
Koji bre komunisti? Pa Kina je trenutno zemlja sa najtvrđim kapitalizmom u svetu. To što je na vlasti tzv. komunistička partija ne znači i da su društveni odnosi takvi. Da podsetimo socijalizam je društvo socijalne pravde, a Kina sa najvećim brojem dolarskih milijardera na svetu s jedne i stotinama miliona sirotinje s druge strane to sigurno nije.
Препоручујем 19
Драган Пик-лoн
Одрасле људе не повезују крвна зрнца него идеје!!!
Gavran
Povezuje ih jedno i drugo.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља