понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Андрић не даје инстант упутства о истини и животу

Мучило га је то што нико није хтео да га слуша док је био дечак и младић, и мучило га је кад је „зашао у године” што су сви тражили да говори о себи, рекао је о Андрићу академик Миро Вуксановић
Аутор: М. Вулићевићсреда, 13.12.2017. у 13:30
Са скупа (Фото Танјуг)

Научни скуп „Дело Иве Андрића”, уприличен поводом 125 година од рођења великог писца, по својој структури указује на озбиљну намеру организатора да се остане у оквирима научног сагледавања и критичког осврта на књижевност Иве Андрића, рекао је академик Владимир Костић, председник САНУ, приликом свечаног отварања дводневног скупа у Српској академији наука и уметности.

Академик Костић истакао је да Андрић не даје „инстант упуте о истини и животу”, да је то писац чија дела треба изнова читати у свој њиховој сложености.

– Иво Андрић је већ 91 годину члан Српске академије наука и уметности, од предлога Богдана Поповића и Слободана Јовановића 1926. године Српској краљевској академији да у редове својих дописних чланова прими тада тек тридесет четворогодишњег Иву Андрића. Међутим, Андрић своју приступну беседу, као редовни члан Одељења литературе и језика и Одељења за ликовне и музичке уметности, држи 22. марта 1948. године под насловом „О Вуку као писцу”. Зашто је Андрићева пажња, после Његоша, усмерена на Вука, за кога каже: „Јер у питању је не само велики реформатор језика нашег и моћни писац реалиста пре реализма, него и борац чија је изванредна девиза била: „Не да се. Али ће се дати!”. Оно што се после приступне беседе догађало заправо је историја – приметио је академик Владимир Костић, анализирајући и Андрићево обраћање Нобеловом комитету у којем је наш нобеловац развио своју хуманистичку оријентацију.

Почасни одбор за обележавање овог јубилеја, поред председника САНУ академика Владимира Костића, чине и академици Миро Вуксановић, Владета Јеротић, Душан Ковачевић, Љубомир Максимовић, Нада Милошевић Ђорђевић, Драгослав Михаиловић, Предраг Пипер, Љубомир Симовић, проф. др Живојин Станојчић и проф. др Иво Тартаља.

Академик Миро Вуксановић председник је и Одбора овог научног скупа, а одржао је беседу о Андрићевом односу према речима у књизи „Знакови поред пута”, размишљајући и о Андрићевом „Вечитом календару матерњег језика”, који немамо.

– Андрић се држао девизе да је „ћутање снага, а говорење слабост”, да се то види „и по томе што старци и деца воле да причају”. Мучило га је то што нико није хтео да га слуша док је био дечак и младић, и мучило га је кад је „зашао у године” што су сви тражили да говори о себи. У њему је, каже, живео „ситан, сујетан, малоуман и вулгаран ђаво”, који је журио да за „јевтин осмејак” исприча све прочитане и чувене шале у анегдоте, а ако би неку заборавио, од истог ђавола није могао да спава и мирно мисли. Андрић запажа да и непозната реч мора да има значење, као што позната реч може „да казује више од оног што ми о њој знамо”.

Научни скуп беседом о Андрићу поздравила је и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, указавши на то да је нас, нашу историју, наше душе, Андрић боље познавао него што ми сами себе познајемо, да је посебно проницљиво приказао судбину жене, и да сваки странац у његовом делу може да пронађе општељудске вредности. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у свом обраћању најавио је да ће Српски културни центар, који ће у Пекингу бити отворен у фебруару следеће године, носити име Иве Андрића и да је критичко издање дела нашег нобеловца дуг који треба одужити.

У оквиру пленарне седнице су излагали Живојин Станојчић, Злата Бојовић, Славко Гордић, Михајло Пантић, Стојанка Милановић, Милан Потребић..., а данас ће говорити Радивоје Микић, Марко Недић, Милица Кецојевић, Зорица Несторовић, Драгана Грбић, и други.


Коментари1
a3358
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana Spasojevic Tinkovic
a ZASTO NE STAVITE MOJ KOMENTAR?? Pod Arsenijem Carnovicem - SEOBA SRBALJA - pola mojih predaka je iz Bosne otislo u Srbiju a pola u Hrvatsku - PA SU "POSTALI" Hrvati. To je bila familija Ozegovica, tako da se desilo da mog starijeg sina uciteljica je imala prezime Ozegovic, a crnkinja je, pa sam pronasla Ozegovice iz Kanade i saznala da se jedan Ozegovic ozenio crnkinjom a taj deo Ozegovica je iz Hrvatske. Arizona

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља