субота, 21.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Све мање спавамо и сањамо

Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 13.12.2017. у 21:11
Несаница и несањање нису до­бри за пси­хич­ко и фи­зич­ко здра­вље љу­ди, јер до­во­де до по­ве­ћа­ња ри­зи­ка од по­ја­ве упа­ла, го­ја­зно­сти, про­бле­ма са пам­ће­њем, де­мен­ци­је... (Фото Пиксабеј)

Због бр­зог на­чи­на жи­во­та и број­них оба­ве­за ко­је има­ју, љу­ди све ма­ње спа­ва­ју а при­том ни­шта не са­ња­ју. Ис­тра­жи­ва­чи су от­кри­ли да у про­се­ку сва­ка тре­ћа осо­ба не спа­ва до­вољ­но и не­ма ни­ка­кве сно­ве.

Та епи­де­ми­ја не­са­ња­ња ни­је до­бра за пси­хич­ко и фи­зич­ко здра­вље љу­ди, због че­га по­сле од­ре­ђе­ног вре­ме­на мо­ра­ју да по­тра­же по­моћ струч­ња­ка. У то­ку да­на мо­зак се пре­тр­па ин­фо­р­ма­ци­ја­ма а то­ком про­це­са спа­ва­ња се „чи­сти”. 

Ка­ко пре­но­си „Деј­ли мејл”, РЕМ фа­за спа­ва­ња ви­ше од свих оста­лих ути­че на раз­ли­чи­те аспек­те људ­ске ана­то­ми­је, па би на ду­ге ста­зе не­са­ни­ца мо­гла да иза­зо­ве и де­пре­си­ју. 

Ле­ка­ри по­ја­шња­ва­ју да док спа­ва­мо „про­ла­зи­мо” кроз че­ти­ри фа­зе спа­ва­ња, ко­је се по­на­вља­ју не­ко­ли­ко пу­та, али са­ња­мо углав­ном то­ком че­твр­те фа­зе, ко­ја се на­зи­ва РЕМ. Упр­кос број­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, струч­ња­ци и да­ље не зна­ју од­го­вор на пи­та­ње за­што за­пра­во са­ња­мо.

Но­ва сту­ди­ја је до­ка­за­ла да се нај­ви­ше од­ма­ра­мо не­по­сред­но пре не­го што на­сту­пи РЕМ фа­за. 

Пре­ма ре­чи­ма пу­ков­ни­ка про­фе­со­ра др Ран­ка Ра­и­че­ви­ћа, на­чел­ни­ка Кли­ни­ке за не­у­ро­ло­ги­ју Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, ова­ква ис­тра­жи­ва­ња су увек за­ни­мљи­ва јер ово по­ље ме­ди­ци­не увек ну­ди не­ка но­ва са­зна­ња ко­ја су зна­чај­на ка­ко би се по­мо­гло па­ци­јен­ти­ма. 

– Про­блем је што мно­ги љу­ди са­ња­ју али се ка­да уста­ну то­га не се­ћа­ју. Чак и ка­да ура­ди­мо ди­јаг­но­стич­ке пре­гле­де и над­гле­да­мо их то­ком но­ћи на спе­ци­фич­ним сни­ма­њи­ма до­би­ја­мо слич­не на­ла­зе код оних ко­ји не мо­гу да са­ња­ју и оних ко­ји то чи­не али се не се­ћа­ју. Си­гу­ран сам да по­сто­ји ве­за из­ме­ђу оп­те­ре­ће­но­сти љу­ди број­ним оба­ве­за­ма и не­са­ња­ња – на­гла­ша­ва др Ра­и­че­вић.

Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да не­са­ни­ца и не­са­ња­ње до­во­де до по­ве­ћа­ња ри­зи­ка од по­ја­ве упа­ла, осе­тљи­во­сти на бол, го­ја­зно­сти и про­бле­ма са пам­ће­њем, али и де­мен­ци­је и Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти. На­уч­ни­ци по­ве­за­ност не­спа­ва­ња, не­са­ња­ња и де­мен­ци­је, ту­ма­че ти­ме да се то­ком не­до­стат­ка сна ства­ра спе­ци­фи­чан хе­миј­ски про­цес ко­ји оме­та ког­ни­тив­не функ­ци­је и уни­шта­ва од­ре­ђе­не де­ло­ве мо­зга. За­то се они у ис­тра­жи­ва­њи­ма во­де кључ­ном ре­че­ни­цом: Ако не са­ња­мо, не мо­же­мо ни да пам­ти­мо.

– Сан тро­ши од­ре­ђе­ну енер­ги­ју и ве­о­ма је ва­жан али не ми­слим да је баш мно­го штет­но то ако ле­по спа­ва­мо а не са­ња­мо. Љу­ди ко­ји са­ња­ју обич­но у сно­ви­ма пре­жи­вља­ва­ју не­ки до­га­ђај ко­ји им се до­го­дио тог да­на или не­што што их оп­те­ре­ћу­је, да­кле пре­жи­вља­ва­ју не­што. Де­ша­ва се, као у слу­ча­ју пост­тра­у­мат­ског син­дро­ма, да љу­ди са­ња­ју стал­но не­што што су пре­жи­ве­ли не­га­тив­но на при­мер у то­ку ра­та – ка­же др Ра­и­че­вић.

По­се­бан про­блем има­ју осо­бе ко­је за­спу без про­бле­ма али се у то­ку но­ћи про­бу­де и не мо­гу по­но­во да уто­ну у сан. Та­да обич­но гле­да­ју те­ле­ви­зор, игра­ју игри­це на ра­чу­на­ру, је­ду, чи­та­ју књи­гу… А он­да ују­тру, пот­пу­но умор­ни, кре­ну да се спре­ма­ју за по­сао и због умо­ра те­шко „из­гу­ра­ју” дан.

– У том слу­ча­ју по­сто­ји про­блем из­о­стан­ка од­ре­ђе­не фа­зе спа­ва­ња, нај­че­шће ду­бо­ког сна ко­ји је нај­про­дук­тив­ни­ји за мо­зак. По­сле­ди­це та­кве по­ја­ве мо­гу да бу­ду опа­сне. Осо­ба се нај­пре за­ма­ра, што је во­ди у де­пре­си­ју и пси­хо­со­мат­ске по­ре­ме­ћа­је. За­то је ва­жно да се на вре­ме ре­а­гу­је. Та­квим љу­ди­ма са­ве­ту­је­мо да ни­ка­ко не спа­ва­ју по­под­не и да се ба­ве фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма а уко­ли­ко ду­же вре­ме тра­је по­ре­ме­ћај да­је­мо им да по­пи­ју и од­ре­ђе­не се­да­ти­ве. Нај­го­ре је ако у та­квом ста­њу не­спа­ва­ња сва­ке но­ћи мно­го је­ду јер то до­дат­но ути­че на по­ре­ме­ћај ор­га­на за ва­ре­ње – ис­ти­че др Ра­и­че­вић.

Не­до­вољ­но сна мо­же да иза­зо­ве хор­мон­ски дис­ба­ланс, осла­би иму­ни­тет и до­ве­де до то­га да по­ста­не­мо под­ло­жни ра­зним вр­ста­ма ин­фек­ци­ја. Ин­те­ре­сант­но је да од 36 до 58 од­сто љу­ди ко­ји има­ју про­бле­ме са спа­ва­њем па­те и од ми­гре­не. Уко­ли­ко не­ко ду­же вре­ме па­ти због по­ре­ме­ћа­ја сна, мо­же да има за­ма­гље­ни вид, или да до­жи­ви то да му се пред очи­ма по­ја­вљу­ју дво­стру­ке сли­ке. У овом слу­ча­ју тре­ба да бу­ду за­бри­ну­ти и љу­ди ко­ји су нон-стоп бо­ле­сни од ра­зних пре­хла­да а не зна­ју раз­лог то­ме. Ле­ка­ри упо­зо­ра­ва­ју да не­до­вољ­но сна и ту има кљу­чан ути­цај. 

Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да љу­ди у про­се­ку спа­ва­ју око 6, 8 са­ти и да ка­сно од­ла­зе на по­чи­нак. Иде­ал­но би би­ло ка­да би се на спа­ва­ње ишло око 22 са­та и уста­ја­ло око се­дам ча­со­ва.

Шта нам го­во­ре сно­ви

Сно­ви пред­ста­вља­ју за­пра­во кра­љев­ски пут у не­све­сно, што је де­фи­ни­сао Сиг­мунд Фројд, об­ја­шња­ва пси­хо­лог Алек­сан­дра Јан­ко­вић. За љу­де ко­ји има­ју про­бле­ма са сно­ви­ма ва­жну уло­гу има­ју пси­хо­ло­зи и пси­хо­те­ра­пе­у­ти ко­ји им по­ма­жу да про­ник­ну у про­бле­ме ко­ји их му­че, а ре­флек­ту­ју се кроз сно­ве. Че­сто се код љу­ди у сно­ви­ма по­ја­вљу­ју фру­стра­ци­је и не­све­сне по­тре­бе, а љу­ди се не­кад по­хва­ле и ти­ме да су има­ли про­роч­ке сно­ве. 

– Ако је не­ко не­што са­њао а то се об­и­сти­ни­ло, не зна­чи да је он про­рок и не тре­ба се­бе да гло­ри­фи­ку­је. Ту је реч о про­до­ру не­све­сних са­др­жа­ја ко­ји ни­су под све­сном кон­тро­лом. У сно­ви­ма се ина­че по­ја­вљу­ју за­до­во­ље­ња не­ких на­ших же­ља. На при­мер, де­те же­ле да до­би­је би­цикл и са­ња да је упра­во до­би­ло тај по­клон. Код од­ра­слих је си­ту­а­ци­ја не­што дру­га­чи­ја јер не зна­ју сви љу­ди шта тач­но же­ле. Че­сто они ко­ји има­ју страх од смр­ти са­ња­ју пре­ми­ну­ле осо­бе – ис­ти­че Јан­ко­ви­ће­ва.

Де­ша­ва се да љу­ди ко­ји увек же­ле да се пред­ста­ве у нај­бо­љем све­тлу не же­ле да се су­о­че са соп­стве­ном ра­њи­во­шћу на ја­ви па за­то са­ња­ју не­што на шта су „сла­би”. Кључ­но је да се осо­ба за­пи­та за­што не­што са­ња. Ре­ци­мо, ако са­ња да не мо­же да по­тр­чи чи­ње­ни­ца је да се не­где „за­ко­чи­ла” у жи­во­ту. Пре­по­ру­ка ни­је да се на бап­ски на­чин, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца, ту­ма­че сно­ви већ да се по­тра­жи по­моћ струч­ња­ка.

– Ако не же­ле да до­ђу код пси­хо­ло­га, не­ка се по­ве­ре бли­ском при­ја­те­љу. Де­ша­ва се не­кад да у раз­го­во­ру схва­те да има­ју исте сно­ве. А они ко­ји уоп­ште не са­ња­ју су у дру­гој вр­сти про­бле­ма. То се де­ша­ва за­то што се љу­ди све ви­ше за­пу­шта­ју, ма­ло се ба­ве со­бом и има­ју за­не­ма­ре­ну мен­тал­ну хи­ги­је­ну – за­кљу­чи­ла је Јан­ко­ви­ће­ва.


Коментари1
a4374
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hermes
Prilično dobar tekst na zanimljivu temu. Posebno dobar deo je razgovor sa neurologom. Stručnjak opšte prakse Aleksandra Janković nije najbolje rešenje za ovako ozbiljnu temu. Predlažem da sledeći put konsultujete nekog od učenika Ivana Nastovića.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља