субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Експерти: Признавање црногорског језика политичка одлука

среда, 13.12.2017. у 16:58
(Фото Танјуг)

Академик Миро Вуксановић и председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић сматрају да је одлука Уједињеног саветодавног комитета за кодификацију језика из Вашингтона да призна постојање црногорског језика, ствар политике и да не постоји лингвистичка основа за то.

„Овде је реч о политици, није реч о лингвистици, није реч о науци ни о логици, већ о нечему што бисмо могли назвати насиљем над чињеницама. Ја не знам како ће они сада, када су дали себи тако леп задатак, преводити са истог језика на исти и како ће утврдити шта је написано на српском, а шта на црногорском језику”, рекао је Вуксановић Танјугу.

„ О нечему одлучују људи који заправо не познају суштину, јер нема примера у шпанском, енглеском и другим великим језицима да се језици називају именима земаља, као што је то уведено код нас у последње време да смо од једног језика добили четири који се називају по државама”, нагласио је управник Библиотеке Српске академије наука и уметности.

Он је приметио да у свету све чешће влада мишљење, као и у неким нашим крајевима, да „Вук није Вук Караџић, него вук курјак и да он није засновао оно што данас називамо савременим српским књижевним језиком и сакупио Српски ријечник на коме почива новија српска књижевност, те да се он заправо играо нечим што они тек сада, после 200 година препознају”.

„Без обзира што ово шаљиво делује, у томе има истине, рекао је Вуксановић.

Танасић подсећа да је Комитет за кодификацију језика у више наврата истицао да нема лингвистичких основа да се региструје црногорски као посебан језик те да може евентуално да се говори о некој варијанти српског језика и претпоставља да су разлози за промену одлуке политичке природе.

„У Црној Гори нема никаквих лингвистичких, па ни социолингвистичких основа да се говори о посебном језику - црногорском и тврдим да они који се залажу за црногорски језик никада неће проговорити црногорским језиком. То ће увек бити српски језик са извесним карактеристикама. Не праве се језици тако лако и етикета не мења ништа”, рекао је Танасић Танјугу.

Он указује на то да су све дијалекатске појединости којима су „закитили тај такозвани црногорски језик”, нису ништа друго него појединости српских народних говора који постоје у Црној Гори, али да ниједна од тих појединости није карактеристика само за говоре у ЦГ.

„Шједи је познато у дијалектима од Ужица до Книна”, додаје Танасић.

Он наглашава да све што су Црногорци „створили и на мачу постигли”, све је запамћено и записано на српском језику, те да признавање црногорског језика не представља насиље само над српским народом и српским језиком у Црној Гори, већ и насиље над историјом и културом Црне Горе.

Танасић каже да то што је такозваном црногорском језику дат посебан код може дати маха да се у Црној Гори и даље обесправљују они који се изјашњавају да им је српски матерњи језик.

„Када би постојао заиста црногорски језик који се разликује од српског језика, верујем да не би ни било државног насиља над српским језиком и говорницима српског језика. Зашто у Швајцарској нико не негира немачки језик ако је носилац француског језика? Зато што се та два језика лепо разликују”, објаснио је Танасић.

Председник Одбора за стандардизацију каже да се, имајући у виду прилике у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, мора размишљати о стандардизацији српског језика. .

„Неће ту бити неких револуционарних одступања од овога што данас имамо, али стандардни језик се с времена на време обнавља, дограђује, дорађује, његова норма се коригује, допуњује”, појаснио је Танасић, позивајући се на социолингвистичке прилике у региону.

Он је поменуо тежњу у БиХ за стварањем језика који називају босанским, затим вишедеценијску системску језичку асимилацију српскога народа у Хрватској, па се само половина становника који се изјашњавају као Срби изјашњава да им је српски језик матерњи.

Вуксановић сматра да српски језик свим овим догађањима није угрожен, да је реч о великом језику који има пола милиона речи, али да се само мали проценат користи у свакодневном говору и другим начинима изражавања.

„Српски језик не може бити угрожен ни деобама ни различитим називима, увек ће се знати шта је српски језик, али је он угрожен од нас самих”, оценио је Вуксановић, док Тансић сматра да држава мора да реагује и обезбеди да се основно право - право на језик поштује свуда где Срби живе, јер су права српског народа у БиХ, Хрватској, Црној Гори и Македонији угрожена.

Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона 8. децембра признао је црногорски језик и Црна Гора је у оквиру ИСО међународног стандарда добила међународни код за језик, после девет година колико је прошло од како је библиотека „Ђурђе Црнојевић” први пут затражила кодификацију црногорског језика.

Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона последњи пут одбио је у јулу ове године захтев библиотеке са Цетиња, а на адресу црногорских институција за стандардизацију црногорског језика стигао је мејл Ребека С. Гунтер из комитета, у ком је навела да је тело у чије име се јавља „расправљало више пута о црногорском језику и став је био да се ради о варијанти српског језика који се говори у Црној Гори”. Она је навела и да су предложили „примену варијантног кода срп-МЕ, осим уколико се не пошаљу додатне информације за разумевање значајних лингвистичких разлика између два језика”. „Посебни кодови се додељују на основу лингвистичких разлика, а не на основу политичких или географских”, поручила је Гунтерова. (Танјуг)


Коментари24
d21bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan d
Ova uvazena srpska gospoda je potpuno u pravu. NE POSTOJI Kanadski, AMERICKI, skotski, irski, australijski, novozelandski nego zvanicni ENGLESKI jezik koji se upotrebljava u tim drzavama sa velikim razlikama u izgovoru i dijalektu. Ali zvanican je samo ENGLESKI. Zamislite recimo da se provincija Ontario u Kanadi osamostali, posto polovina stanovnistva Kanade skoro zivi u Ontariu i onda proglase taj engleski jezik kojim govori vecina ljudi u ontariju ONTARIJSKI. Ceo svet bi se izbezumio. Ali ako treba to uraditi sa Srbskim jezikom onda je to za ceo svet normalno.
Trifun
Ko su zitelji Crne Gore,kojim jezikom govore svedoce najznacajnije licnosti i istorijsk cinjenice:>P.P.Njegos„Ime mi je Vjeroljub, prezime mi Rodoljub, Crnu Goru, rodnu grudu, kamen paše odasvudu. Srpski pišem i zborim, svakom gromko govorim: narodnost mi srbinska, um i duša slavjanska“(UpucenoEpiskopu užičkom Nikiforu Maksimoviću na kalendaru „Danica“,1833g.) >U "Zemljopisu Knjazevine Crne Gore" (1893.g) između ostalog piše: „U Crnoj Gori žive sve sami i čisti Srbi, koji govore srpskim jezikom, a ima ih oko 300.000. Većina su pravoslavne vere, a ima nešto rimokatoličke i muhamedanske vjere, ali treba znati da smo svi srpskog porijekla i srpske narodnosti"..>Po popisu iz 1909. godine, u Knjaževini Crnoj Gori 95% stanovnika se izjašnjavalo kao Srbi...Nisu dzaba Austrougari rusili Njegosevu kapelu na Lovcenu..Zlocin ponovlja Broz,rusi obnovljenu Njegosevu kapelu i podize Mestrovicev faraonski mauzoleja,koji nema veze sa Njegosem i tradicijom srpske CG..Ali,cilj je,ocito, postignut...
Зорица Аврамовић
@Господине Трифуне! Хвала Вам од свег срца! Истина у Вашем коментару, од прве, до последње речи! Али, тај "црногорски" језик и новоговор... неће им то задуго! Правити од савршене Вукове азбуке карикатуралну варијанту, више је него лудост! Нажалост, изопачени умови, искомплексирани духовни ситротани, владају Црном Гором, негдашњом српском Спартом. Доћи ће то опет све на своје!
Препоручујем 3
Александар Ђорђевић
Чим се овде појави нека нова граница, појави се и неки нови језик. О томе, наравно, одлучује политика, а језички стручњаци морају да смисле потребне аргументе за “лингвистичку препознатљивост”. Ко смисли - иде даље. Коме је милија наука од политике - остаје у бубњу. Онда нова држава тражи и добија од Америчке конгресне библиотеке (задужене за стандардизацију језичких кодова) своју скраћеницу, као што у Женеви добија свој међународни телефонски позивни број. Свака варијанта српско-хрватског је подједнако разумљива онима који себе називају Бошњацима, Хрватима, Србима и Црногорцима, али су те варијанте прогласили за различите језике. Насупрот оваквом лингвистичком апсурду, Албанци покушавају да од своја четири различита језика направе један заједнички језик. То је мудро у смислу њиховог пројекта заједничке државе. А нама нико није крив што смо сахранили пројект заједничке државе, ради четири слабашне творевине, у којима се кују језичке наказе као доказ “лингвистичке препознатљивости”.
Petar O
A ne pitate se zasto su i Hrvati i Bosnjaci i Crnogorci pobjegli iz te politicke i lingvisticke tvorevine?
Препоручујем 5
Trifun
@Muradin Rebronja Vesto pokusavate da zamenite teze.Niko ne brani nikome da sebe i svoj jezik zove kako hoce..Samo,isto tako nije zabranjeno ukazati kada neko posudjenu stvar prisvoji i proglasi svojom..Zasto Amerikanci,Australijanci..engleski jezik ne proglase za americki,austrijalijanski ..jezik? Ili,zasto latinoamericki narodi ne imenuju spanski jezik imenom svojih naroda?Ili,slicno ne urade narodi koje se sluze portugalskim,nemackim jezikom..?Medju civilizovanim narodima tako nesto je nemoguce jer se to smatra uzurpacijom(kradjom) intelektualne svojine i nasledja...Svima je jasno da je jezik juznoslovenskih naroda jedan jezik:srpski jezik-stokavskog narecja.Kao sto je svima jasno(samo mnogi nece da priznaju) da je to jedan narod,a tri vere...To sto novokomponovani narodi,srpski jezik prisvajaju i daju mu svoje ime je posledica etnickog inzenjeringa,kojega su zapoceli Austrougari,a nastavio Broz.A on se sastoji u proizvodnji novih nacija od delova srpskog nacionalnog korpusa...
Данило
"Када иде јуне, нек иде и уже". Ако може хрватски, што да не може црногорски, каква је разлика? Све су ово Беч и Вук закували реформом, односно сакаћењем српског језика и писма, па од дијалеката ничу језици као печурке после кише. Шта је нама требало "ј" када смо имали наше старо, винчанско "й"?Црква и водећи интелектуалци су се дуго опирали, видели су пропаст и латиничење Срба. Видели су тада оно што ми сада.
Emilija
Eto, ovakav komentar napišete kada ste balvan koji se informiše po internetima i vikipedijama. Zahvaljujući Vuku dobili smo književni jezik na narodnoj osnovi, a do tada je narodni jezik bio daleko od zvaničnog književnog kao ti od poznavanja onoga o čemu pišeš! O kakvom sakaćenju ti govoriš? Btw, to slovo nikada nije bilo slovo naše ćirilice, ni one crkvene, a kamoli građanske.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља