понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.12.2017. у 22:00 Александар Чотрић
ИНТЕРВЈУ: БРАНКО МИКАШИНОВИЋ, слависта

Срби воле да буду саркастични

Наш истакнути слависта у САД приредио антологију српске сатире на енглеском језику
(Фото из личне архиве)

У САД се недавно на енглеском језику појавила антологија „Српска сатира и афоризми” (New Avenue Books, Middletown, 2017), коју је сачинио универзитетски професор Бранко Микашиновић из Вашингтона. У овој књизи представљени су радови (драме, приповетке, записи, одломци романа, песме и афоризми) 36 угледних српских сатиричара.

Аутор антологије проф. др Бранко Микашиновић један је од најистакнутијих слависта српског порекла у САД. Факултет, на Рузвелт универзитету, завршио је у Чикагу 1965, магистрирао је на Северозападном универзитету у Еванстону, држава Илиноис (1967), а докторат из упоредне књижевности одбранио је на Београдском универзитету (1984). Од 1968. до 1975. предавао је руски језик и књижевност на Тулејн универзитету у Њу Орлеансу, а затим на Њуорлеанском универзитету.

Од 1988. ради као новинар у српској секцији „Гласа Америке“ у Вашингтону. Аутор је књига: „Увод у југословенску књижевност“, „Пет модерних југословенских позоришних драма“, „Модерна југословенска сатира“, „Југословенска фантастика“, „Југославија: криза и распад“, „Српска фантастична проза“, „Изабране српске драме“...

Шта вас је мотивисало да се одлучите за приређивање антологије српске сатире и афоризама на енглеском језику, за коју сте написали и предговор?

Године 1979. објавио сам у Њујорку прву антологију југословенске сатире на енглеском језику „Modern Yugoslav Satire” („Модерна југословенска сатира”). Жанр сатире ме је одувек привлачио, још као гимназијалца у Новом Саду. Један од разлога томе је да сатира у великој мери одражава, по мени, једну од интересантних црта српског народа – сарказам.

Боравили сте у Београду минулих дана трагајући за материјалима за следећи капитални књижевни пројект који ће се појавити у САД. О којем делу је реч?

Прикупљао сам и бирао драмске текстове српских аутора, јер желим да припремим коначну верзију своје предстојеће антологије на енглеском – „Српске комедије”, која би требало да буде објављена половином идуће године у САД.

Објавили сте до сада низ антологија српске књижевности на енглеском, као што су и Српска фантастична прозаи Одабране српске драме, ову последњу са Дејаном Стојановићем. Ко су читаоци ових књига?

Читаоци су људи које, пре свега, интересују разни књижевни жанрови, посебно словенске и источноевропске књижевности. Такво интересовање показују академски, литерарни и интелектуални амерички кругови и културни центри, као и појединци из српске дијаспоре. Кад је реч о Америци, то су, у првом реду, универзитетски и славистички кругови, стручњаци за комедију, драму и сатиру. У погледу српске дијаспоре, то су институције и појединци који раде на промовисању српске културе и књижевности, мада нису примарно оријентисани ка књижевности, као што су Бранко Терзић, бивши високи функционер у влади председника Џорџа Буша Старијег, који је редовни сарадник „Политике“ и представља сјајан пример сарадње на релацији дијаспора–матица; Мирослав Ђорђевић, бивши председник Конгреса српског уједињења у САД; Обрад Кесић, угледни политиколог из Вашингтона...

Која су најпознатија књижевна имена наших људи у САД?

Од Срба који су живели и стварали у Америци то су – Карл Малден, више познат као глумац, а мање као писац, затим истакнути песник и добитник Пулицерове награде Чарлс Симић, Стив Вукчевић, Стив Тешић, Димитрије Ђорђевић, Бранко Милановић и други, док Дејан Стојановић заузима јединствено место као редак стваралац у отаџбини и у дијаспори.

А који су српски писци из наше земље најпознатији америчким читаоцима?

То су Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, Милош Црњански, Милорад Павић, Борислав Пекић, Добрица Ћосић, Данило Киш и Давид Албахари.

Како би српска књижевност могла још више да продре на енглеско језичко подручје?

Књижевност као уметност високо је комерцијална форма, тако да ефикасно промовисање литературе у свет не може да се реализује без субвенција, а посебно у погледу енглеског језичког подручја, јер је оно најутицајније и на њега је најтеже продрети, посебно имајући на уму да се енглески користи широм света. Ипак, све коначно зависи од самог квалитета књиге, али и од његовог квалитетног превода, затим од успешне промоције и пласирања у универзитетске и јавне библиотеке и друге институције.

Коментари2
f2f73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

istina
Sarkazam ide sa inteligencijom. Tu smo prvi.
mrljavko
Bravo profesore. Stalno sam razmisljao zasto sam ja tako sarkastican. A ono zato sto sam Srbin. Pusto Tursko.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља