петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Јелке стижу и брзом поштом

У расадницима приметно мање интересовање за четинаре који су део новогодишњег декора, али је све је траженија Панчићева оморика са бусеном, коју на пролеће многи саде у дворишту
Аутор: Славица Ступарушићчетвртак, 14.12.2017. у 22:00
Камион пун сечених јелки запутио се са планине Голије ка престоници Србије (Фото С. Ступарушић)

Последњих неколико година јењава потражња за јелкама јер су током новогодишњих празника изгледа многима добре и оне пластичне.

– Вероватно су оне кинеске вештачке, које се свуда продају, утицале на то. Углавном, промет нам је опао. Уосталом нема ни еуфорије као некада, деца се не радују нешто посебно јелкама за празник. Некада није било малишана који им не приђе да их усхићено додирне, данас и не обрате пажњу на њих. Тако да смо одустали од уличне продаје – каже Саша Ракић из Расадника „Јеловац” у селу Наупаре код Крушевца. – Колико је посао унапређен и ни налик на некадашњу продају говори и податак да јелке, упаковане и не више од метар и по, до врата купца стижу и брзом поштом. Има поруџбина из Београда, Новог Сада, Бабушнице, а цена зависи од врсте и висине и креће се од 1.000 до 2.000 динара.

У прилог осавремењавању свега што има везе са јелкама говори и чињеница да су имитације све квалитетније, израђене чак и од свиле, светлеће, али са лед сијалицама, тако да поједини трговци дају и гаранцију да ће јелка наредних десет година бити „витална и лепа”. Они који желе у свом дому свежину и препознатљив мирис четинара немају дилему те врсте – њима остаје да се определе да ли ће сечено дрво или оно са бусеном по цени од 400 до 2.500 динара, у зависности од величине и врсте, да ли су у саксији или не.

Наравно, ту су и сечене, мало јефтиније, али их не треба куповати без потврде да су контролисано уклоњене из природе, јер је у противном реч о продаји на црно коју свакако ваља пријавити инспекторима, будући да ће тржишна и финансијска инспекција контролисати промет новогодишњих јелки.

Према подацима ЈП „Србијашуме”, за новогодишње празнике се у приватним шумама легално посече око 2.000 јелки, највећим делом у западној Србији. Одабир стабала за сечу ради се у складу са Законом о шумама и прописаним правилницима, и углавном то буду јелке које се одстрањују због контролисаног проређивања шуме, да би стабла која остану могла нормално да расту наредних деценија.

Из „Србијашума” и овог децембра стиже апел да се купују саднице, које ће после празника моћи да се засаде, наставе да живе, како би се и на тај начин подржала заштита животне средине. То је и разумљиво, с обзиром на то да се последњих година суочавамо са проблемом сушења шума и појавом шумских пожара.

У великом београдском расаднику рекли су нам да је за кићење ове године посебно тражена Панчићева оморика. Тражи се због лепог изгледа, а и подноси стрес изазван променом температуре и лакше се привикава на градске услове.

– Зна се да би пре уношења у топлу собу сваки четинар требало неколико дана држати у хладној просторији да би се адаптирао и лакше поднео топлоту дома, али га и кад се унесе у кућу треба држати што даље од грејног тела – поручује инжењер Жељко Марковић и додаје да се, док је у соби, јелка не залива, само јој повремено треба прскати четине водом, да не би пре времена почела да расте и да посебно треба водити рачуна да се украсима не повреди вршни пупољак. Након празничних дана дрво ваља поново постепено износити, прво у хладну просторију, па онда и напоље.

Уколико постоје услови, било би добро да у заштићеном простору остане до краја зиме да не би измрзла. Поменимо да дуглазија има мекане четине зелене боје, јаког мириса на кору од наранџе, па се и она нашла међу одабранима за празничне дане. Најјефтинија и најчешће гајена као новогодишње дрво је смрча. Њен најлепши и један од најотпорнијих варијетета јесте сребрна смрча, која уједно и најбоље подноси пресађивање. Дугоигличаста или сребрна јелка најотпорнија је међу јелама, али и један од најлепших четинара уопште. Има изузетно дуге четине, сребрнастозелене или сребрнастоплаве. Отпорна је на мраз, сушу, ветар, а ни градски услови јој не сметају. Добро расте на свим земљиштима.

И шта онда изабрати – смрчу или јелу? Смрча има леп облик крошње. Ако је битније да што дуже остане у соби и да иглице не попадају брзо са ње, онда избор пада на јелу.

Колико ће и како јелка преживети празничне дане до садње у дворишту, парку или на тераси зависи од третмана, али уколико је са бусеном, у кућним условима не би требало да остане дуже од 15 до 20 дана.

Само гранчица за бадњак

Божић не може без бадњака као обележја овог највећег празника Српске православне цркве, који подразумева храстову грану, дренов прут и сламу, знамења дуговечности, здравља и рођења Исуса Христоса.

Бадњак се углавном узима од цера, јер листови на његовим гранама опстају у току зиме. Сечење бадњака се толерише ако није реч о великим гранама. Међутим, уколико неко сече млада стабла, висине тек метар-два, имаће посла са инспекцијом.


Коментари1
8cc8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko P
Zbog malo narcisoaidnog zadovoljstva, treba poseci toliko drveta, a svi dobro znate ko asimilira co2, znaci filtre i cistace vazduha, unistvamo za malo zadovoljstva, za poklonika jelke a ne Badnjaka. Necete ovo objaviti znam ali neka bar i vi znate.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља