уторак, 23.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:43

Кључни моменти српско-грчких односа

На научном скупу у САНУ наши и страни научници говоре о војним, политичким и културним везама између две земље у претходна два века. - Србија и Грчка су споразумом из 1913. године оствариле територијални компромис који је био основа њихове сарадње током 20. века
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 15.12.2017. у 10:37
Војислав Павловић (Фото Анђелко Васиљевић)

Српска академија наука и уметности организује данас и сутра билатерални научни скуп „Србија и Грчка у 19. и 20. веку” о међусобним војним, политичким и културним везама у претходна два века. Скуп ће отворити председник САНУ Владимир С. Костић у 10 часова у Галерији САНУ, академици Матија Бећковић и Горан Петровић прочитаће своја дела преведена на грчки, а пијаниста Александар Синчук извешће композиције академика Светислава Божића посвећене Светој Гори, док ће музиколог Весна Пено појањем посведочити о заједничким православним коренима српске и грчке културе.  

Скуп замишљен као прва у серији научних конференција посвећених односима Србије са суседним земљама, каже за наш лист Војислав Павловић, члан Организационог одбора скупа, подсећајући да је Србија у време Карађорђа и Милоша Обреновића покренула борбу за ослобођење од отоманске власти, док је Грчка 1821. започела рат за национално ослобођење који је довео до стварања прве независне државе на Балкану. 

‒ Два национална покрета нису међусобно сарађивала, ако се изузме учешће добровољаца. Грчки национални покрет је уживао значајну подршку европске јавности и заснивао се на античком и византијском духовном наслеђу који су чинили основу националног програма, познатог као Велика идеја (Мегали идеја), у којем Србија није заузимала посебно место. Непосредна сарадња је успостављена шездесетих година 19. века, у време италијанског и немачког уједињења, када се чинило да постоји могућност за покрете широких размера и на Балкану. Српско-грчки уговор о савезу из 1867. предвиђао је сарадњу у борби за ослобођење од турске власти. Уместо предвиђене поделе Отоманског царства између две уговорне стране, руским залагањем створена је 1870. Бугарска егзархија. Под окриљем Васељенске патријаршије у другој половини 19. века створени су предуслови за заједничко супротстављање Србије и Грчке егзархијској јерархији и бугарском националног покрету, које је омогућило постављање српских јерарха за владике у Призрену и Скопљу – наглашава Павловић.

Како даље додаје, балкански ратови не само да су трајно ослободили Балкан од отоманске власти, него су и потврдили значај српско-грчке сарадње за судбину региона.

– Српско-грчким савезом закљученим 1. јуна 1913. успостављена је заједничка граница по којој је Србији припала Стара Србија и Македонија, а Грчкој Солун. Овим уговором постигнут је споразум о подели Балкана између Србије и Грчке, који није било могуће постићи током 19. века, али је истовремено и постављен основ за савез Србије и Грчке у Великом рату и за сарадњу на почетку Другог светског рата. Идеолошки карактер Другог светског рата и биполарна природа односа у Европи у другој половини 20. века претворили су границу између Југославије и Грчке у размеђе између комунистичке и демократске Европе. Међутим, са падом Берлинског зида, Србија и Грчка су поново успоставиле добре односе чији се посебан квалитет огледао у несебичној помоћи Грчке Србији током деведесетих година и током процеса приближавања Србије Европској унији у 21. веку – истиче наш саговорник.

Тематика излагања учесника на скупу посвећена је кључним моментима билатералних односа у последња два века. Пасхалис Китромилидес, професор Националног и Каподистријског универзитета у Атини, говориће о делу двојице грчких историчара из прве половине 20. века, Николаоса Влахоса са универзитета у Атини и Микелиса Ласкариса са Универзитета у Солуну, који су показали више него завидну објективност у анализи српско-грчких односа. 

‒ Анастасиос Лупас са Аристотеловог универзитета у Солуну анализираће српско-грчке односе од Мајског преврата 1903. до анексије Босне и Херцеговине, док ће његов колега са истог универзитета Евангелос Кацарас разматрати преговоре који су непосредно претходили закључењу споразума. Професор Лукијанос Хасиотис са Аристотеловог универзитета споразум из 1913. сматра кључним моментом у српско-грчким односима током 20. века. Хасиотис тврди да је споразум закључен у моменту када је створен простор да балканске државе, без уплива великих сила, саме између себе поделе отоманско наслеђе на Балкану. Србија и Грчка су овим споразумом оствариле територијални компромис који је био основа њихове сарадње током 20. века ‒ наводи наш саговорник.

Рад Милета Бјелајца из Института за новију историју Србије посвећен је југословенско-грчкој сарадњи на самом почетку Другог светског рата, док ће Драган Бакић из Балканолошког института Сану понудити синтезу билатералних односа у међуратном периоду. Дописни члан САНУ Љубодраг Димић сагледаће значај државног удара у Грчкој 1967. за југословенско-грчке односе. Професор Филозофског факултета Милан Ристовић понудиће синтезу односа Југославије и Грчке од 1945. до 1991. Историјату хеленских и југословенских уговора посвећен је рад Слободана Марковића, професора Факултета политичких наука, док ће Миладин Милошевић из Архива Југославије дати историјат грчких мисија у Србији. 


Коментари3
b9e4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
В.Британија,Немачка и Аустроугарска не би дозволиле да Србија добије Солун,већ би га дале Турској.Србију су истерали из Медовског залива /Залив Св.Јована/а Црну Гору из Скадра,после Првог балканског рата 1912.Константа западне политике је -да Србија не сме изаћи на море и да се не сме ујединити са Бугарском./Види.Васиљ Поповић "Историја источног питања"./
Solun
Da je Srbija srpsko-grckim sporazumom od 1. juna 1913. godine uspjela da joj pripadne Solun (Thesaloniki) danas bi imala izlaz na more...
Ljubomir
"Србија и Грчка су споразумом из 1913. године оствариле територијални компромис који је био основа њихове сарадње током 20. века"!? Podelili su teritoriju koju koja nije bila njihova!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља