среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:23

Банкрот „Будимке” после 70 година

Аутор: Бранко Пејовићпетак, 15.12.2017. у 22:00
(Фото С. Јовичић)

Ужице – Привредни суд у Ужицу недавно је донео решење о банкротству „Будимке” из Пожеге, фабрике основане пре 70 година. Учињено је то 20 месеци након проглашења стечаја у овој фирми услед дугова (још има незавршених парница) тешких 1,3 милијарде динара. За нови почетак „Будимке” током стечајног поступка није нађено решење, нити је прихваћен план реорганизације који је поднео новосадски „Панкомерц”, највећи поверилац уз Фонд за развој. Иначе, више од 300 поверилаца нешто потражује од умрле пожешке фабрике.

Дошао је банкрот као тужан крај једне производне приче дуге седам деценија или, можда, прилика да се лакше дође до купца онога што је од „Будимке” остало (производни погони за сокове, џемове, концентрате, поврће, товилиште, кланица, хладњача на око 3.000 квадрата, малињаци и јабучњаци на 11 хектара и друго). Одговор на ту недоумицу даће време, с тим што нам стечајни судија у поступку за „Будимку” Миљко Мићовић потврђује да има купаца заинтересованих за имовину предузећа:

– До фебруара би требало да се обави процена имовине, а потом и продаја. Известан проблем у томе појавио се због подношења захтева за реституцију парцела које је користила „Будимка”. Што се тиче купаца имовине, заинтересованих има. Најчешће се помињу Кинези. Знам да је држави, односно Министарству привреде, и те како стало да се све око „Будимке” што пре заврши с обзиром на то да им се јављају заинтересовани купци, међу којима су и инострани – истиче судија Мићовић.

У Кини је заинтересованост за „Будимку” исказана прошле године, приликом састанка Александра Вучића са гувернером кинеске провинције Хебеј Чангом Ђингвејом. Речено је тада да једна кинеска компанија из провинције Хебеј намерава да купи „Будимку” и потпуно обнови ову фабрику, са активацијом комплетне кооперантске мреже од преко 5.000 газдинстава која би пожешку фабрику снабдевала воћем и поврћем. Да ли после банкрота то може бити остварено, остаје да се види.

По речима судије Мићовића, будући купац ће свакако морати да уложи новац у обнављање погона. С тим што сада нема обавезу да задржи ранији производни програм „Будимке”, а може и да промени делатност.

Тако је, дакле, присутна и могућност да сасвим нестане бренд „Будимке”, у дужем периоду значајно позициониран на тржишту. Присутан у више држава, симбол квалитетних а јефтиних сокова (последњих година литар њеног сока од јабуке могао се у трговинама купити и за пола евра), џемова, прерађевина од поврћа, месних конзерви и другог. Можда су, како Пожежани претпостављају, управо та својства у ово време немилосрдне тржишне утакмице гурнула „Будимку” (којој су недостајала „политичко-привредна леђа”) у пропаст, да моћнијим конкурентима не обара цену производа.

Остаће, упркос свему, упамћено да је та пожешка фирма основана у овом пољопривредном крају 1947. године као Фабрика конзерви „Будимка”, на почетку са 80 радника. Развијала се, стварала нове производе и освајала тржишта, некад имала стотине запослених, кооперанте бројала у хиљадама, била ослонац развоја пољопривреде овог дела Србије. Али неуспела приватизација довела ју је у озбиљне проблеме и заустављање производње, да би уз помоћ државе почетком ове деценије производња била обновљена и део тржишта поново освојен. Увек је, међутим, нешто било јаче од оних што су се трудили да „Будимка” опстане, па су јој се дугови гомилали. Исход је стечај у прошлој години, с прекидом рада за свих 87 стално запослених, свега седам више него што је „Будимка” имала на свом почетку пре седам деценија.

А у Пожеги, већ уморни од апела за спас своје највеће фабрике, са сетом на рафовима трговина гледају тегле с џемом хрватске „Подравке” на чијим поклопцима пише: „Традиција од 1947. године”. На питање зашто ту нису и џемови „Будимке”, са једнако дугом традицијом, не знају одговор.


Коментари19
bf2d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Srbi nikako da shvate: Novac ne poznaje ni nacije ni rase ni jutro niti mrak! Budimka je u kraju koji se bavi voćarstvom i gde ima materijala za sve moguće vrste proizvoda, a opet nisu bili sposobni da se izbore sa lopovlukom, neinventivnim poslovodstvom, lošim kvalitetom (u poslednje vreme su imali više belog šećera i nekakve melase nego pravog voća). Uz to ide i lenjost i potkradanje od strane radnika, neulaganje u nove tehnologije.......
zoran
Apsolutno ne verujem da ovakva firma treba da ode u stecaj, da nestane ! Srbija je poljoprivredna zemlja, ova fabrika ima staz, pa i originalan brend ! Mnogi pamte jabuke budimke, odrasli su na njihovim dzemovima ! Ja ovakve poteze nikad necu razumeti ! Ili mozda samo stranci znaju kako se pravi pekmez ?
BREŽANAC
Po rečima Krkobabića treba da se stvaraju zadruge i udruženja koja će vršiti preradu voća i povrća i kao gotove proizvode plasirati na tržište. Zašto se Budimka zatvara ili je neko procenio da ako ode u stečaj za malo para moći će da se kupi u čemu će i država da ga pomogne subvencijaama. Ovakva dešavanja su suprotna onome što radi Krkobabić i što govori AVučić. Budimki nije rešenje u stečaju već u posdršci države da do toga ne dođe.
Baki
Tužno je i komentarisati. U Srbiji, poljoprivrednoj zemlji, zemlji voća i povrća, propala fabrika za preradu voća i povrća. T nema ni u filmovima, ali ima u Srbiji.
nikola andric
Da li su radnici preduzeca u stecaju ''deo imovine'' preduzeca ili (samo) teret preduzeca? Oni su (jedni) od potrazivaoca u stecaju ali ''ekonomija'' je skup ljdskih i materijalnih ''sredstava'' kojima data zemlja respolaze. Ekonomski sistem (upravljanja) je nacin na koji se ta sredstva upotrebljavaju. U tom kontekstu se suprostavljau kapitalizam i socijalizam. To je zastrarela ''opozicija'' posto sve moderne drzave imaju ''mesovit sistem upravljanja'' u kojim drzava raspolaze sa , od prilike, 50% nacionalnog dohotka. Na zapadu stecajni upravnik (advokat) rasprodaje ''imovinu preduzeca'' kako bi namirio (deo) potrazivanja. Ali ako se javi kupac zainteresovan za celo preduzece za takvog kupca je pitanje ''radne snage'' relevantno u vise smisla. U svakom slucaju bez radnika nema proizvodnje. Dakle za njega su radnici jednaki drugim delovima ''troskova proizvodnje'' . Obicna algebra daje odgovor na to pitanje. Kad pak drzava resava problem stecaja onda je prodaja celog preduzeca namera.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља