уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Мале хидроелектране праве велике проблеме

Србија је израдила Национални акциони план са циљем да се повећа удео енергије која се производи из обновљивих извора, али са Шумарског факултета у Београду упозоравају на штету која би могла да настане
Аутор: Славица Ступарушићпетак, 15.12.2017. у 22:00
У току су радови на Црновршкој реци

Уносан посао за инвеститоре и претња животној средини – тако заштитници природе гледају на изградњу малих хидроелектрана (МХЕ). Сматра се да постројења ових енергетских објеката, инсталиране снаге до 10 мегавата, на целом Балкану нису питање напретка, већ опстанка преосталих природних вредности. То потврђују и радови који су у току на Црновршкој реци, где помоћу тешке механизације радници полажу цеви у речно корито, мада је у Парку природе Стара планина забрањена било каква делатност која нарушава животну средину.

– Према Закону о енергетици Србија је израдила Национални акциони план са циљем да се повећа удео енергије која се производи из обновљивих извора. То је и међународна обавеза коју смо прихватили – каже на почетку разговора проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, стручњак за бујице и ерозију.

Шта није добро у вези с малим хидроелектранама, питамо нашег саговорника. Узвраћа: „Пре свега то што је пренаглашен концепт малих хидроелектрана, један од сегмената за производњу енергије из обновљивих извора.”

– Према постојећем катастру могло би да се изгради око 800 тих објеката, углавном у брдско-планинским подручјима Србије, где су водотокови који имају и најбољи хидропотенцијал и најбољи квалитет воде. Али морали бисмо да имамо у виду да су ти водотокови често у заштићеним природним подручјима – примећује Ристић, уз предлог да се повећање енергије производњом из обновљивих извора помери ка коришћењу биомасе.

– Нама милиони тона органске материје и у пољопривреди и у шумарству труле на пољима или се спаљују. Озбиљном стратегијом изградње когенерацијских постројења, која производе и топлотну и електричну енергију у исто време, могао би значајно да се повећа удео енергије из обновљивих извора. Србија има десетине хиљада хектара земљишта које је неупотребљиво за пољопривредну производњу, а погодно за подизање биоенергетских засада одређених дрвенастих и жбунастих врста, попут врбе Salix Viminalis, тачније њеног клона са стручним називом Inger. То би био много рационалнији и одрживији приступ у производњи енергије – сугерише наш саговорник.

Озбиљне дискусије о целисходности коришћења МХЕ воде се и у Европском парламенту, због поприличних негативних еколошких ефеката, посебно у Аустријским Алпима, у деловима Баварске, Француске и Италије. Тренутно у Европи има око 24.000 малих хидроелектрана, од чега је 7.500 у Немачкој, што практично значи да се на сваких 27 километара водотокова у оквиру ЕУ налази по једна МХЕ.

– Највише примедби ми стручњаци стављамо због нарушавања екосистема, смањења биодиверзитета, фрагментације станишта риба. Европска комисија дала је Румунији налог, или обавезујућу ноту, да испита одрживост концепта МХЕ јер су у кратком периоду подигли више од 500 објеката и значајно нарушили квалитет водених екосистема у брдско-планинским подручјима. Иде се чак дотле да се предлаже укидање повлашћених, такозваних фид-ин тарифа за МХЕ. Сматра се да статус повлашћених произвођача ствара нефер услове на тржишту, при чему је енергетска корист мала, а еколошка штета несразмерно велика – напомиње Ристић.

У Србији од изградње до експлоатације МХЕ има посла и за инспекцију.

– Сам чин градње је врло деструктиван. Праве се водозахвати тешком механизацијом, полажу цевоводи који се често и до неколико километара укопавају у само речно корито. То је озбиљно нарушавање станишта за живи свет. На пројекту МХЕ „Мездреја” управо се изводе радови. Свакоме ко погледа како то изгледа јасно је какви су еколошки ефекти – каже професор и додаје да је проблематична и експлоатација већ изграђених објеката.

Током летњег периода корисници МХЕ често сву воду из корита реке усмере у деривационе цевоводе да би имали што више воде за покретање турбина, већу производњу електричне енергије, а тиме и профит, при чему долази до уништења живог света у водотоку.

– Приликом израде пројектне документације једна од најважнијих ставки је одређивање биолошког минимума воде која мора остати у речном току. Детаљан мониторинг спроводи се најмање годину дана, заједничким радом квалификованих хидробиолога и хидролога. То у Србији готово нико не ради, пројекти су израђени тако да се биолошки минимум одређује неким статистичким методама или применом рачуна вероватноће. Зато скоро све студије о процени утицаја на животну средину показују да нема негативних еколошких ефеката – примећује професор.


Коментари11
23d98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Simeun
Kao DILETANT i za male hidroelektrane (MHE) i za ekologiju, pitam se da li treba porušiti i velike hidro elektrane kao štosu ASUAN, ĐERDAPI, PERUĆAC i slične?! Jer, još pre dvadesetak godina neđe sam pročitao da se u veštačkom jezeru ĐERDAP I, zbog smanjenja brzine vode, nataložilo mulja ZAPREMINE CELE AVALE!? Danas je to, možda, i ZAPREMINA CELOG KOPAONIKA!? To, zasigurno, nije bez POSLEDICA!? Međutim, pouzdano znam da je voda prirodni resurs OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI I ZNAČAJA, i da ju svaka uređena država nastoji ŠTO DUŽE ZADRŽATI U VLASTITOM POSEDU I MAKSIMALNO ISKORISTITI!? Irak i Iran su osam (8) godina ratovali oko Šat el Araba, Turska, Sirija i Irak i danas imaju ozbiljnih nesuglasica oko korištenja Eufrata i Tigrisa (Izvinjavam se ako grešim u detaljima). Zasigurno ima još problema na Planeti, o kojima ja ništa ne znam. Ja sam odrastao u Bosni, u blizini male rečice Vijake. Na njenom, dvadesetak kilometara dugom toku, bilo je pet (5) brana visine 4-5 metara.
Mašinski Inženjer Hidroenergetičar
Коментаторке и коментатори сваки ваш и мој корак на планети Земљи изазива отпор кретању који савладавамо улагањем енергије. Све заједно иде у смеру најмањег енергетског потенцијала. Ако престанете са улагањем енергије у кретање постајете мртав прах на дну котлине. Основни проблем човенчанства је "транспортни проблем" тј. како енергију и материјал преместити на жељено место. На пример: топлоту за грејање стана и кување оброка можете обезбедити спаљивањем горивих материјала који су вам при руци (роштиљџије), можете ложити грање, лишће, сламу, ћумур, ложуље, бутангас... али то треба однекуд ископати и донети. То радимо, камионима, железницом, нафтоводом, гасоводом, воловском запрегом и како ко стигне. И одједнмом се сетисмо електричне енергије. Лепо жицу утакнеш у рупице у зиду и ето "чисте еколоћшке енергије". Откуд сад енергија у зиду? Неко је ископао угаљ, неко нафту, неко гас, неко топли извор, неко ухватио ветар, неко разбио атом а неко заградио реку. Шта је ту еколошки обновљивo?
Ivana Grujic
Ah da, na tvoje pitanje ''Sta je tu ekoloski obnovljivo" da bi neko odogovorio treba da ima ipak neko znanje o energiji, pa nam moras odrzati predavanje i edukovati nas prvo, jer nismo svi inzenjeri, ali, meni vetar deluje najbolje, ali i voda ali i drvo i ugalj i nafta, no, moja malenkost iz male baze znanja sada se priseca i izvlaci, za ponovno stvaranje uglja, nafte,gasa i drva je potrebno mnogo godina, i ako brze trosimo no sto se stvaraju novi resursi, rizikujemo da nam nestanu jesam li u pravu? A s vodom je problem sto njena snaga nije uvek ista i, jedna elektrana tezi da akumulira njenu kolicinu kako bi uvecala njenu snagu, vetar pak ne duva uvek i svuda niti istom jacinom, znaci, covek ne kombinuje dzaba razne izvore energije, to mi je jasno, ali, jedno znam: ako covek narusi ekosistem, dovodi svakako makar i indirektno u opasnost svoju egzistenciju, a da ne pricamo ako nema vode za pice, pa, cemu lagodan zivot ako on vodi u smrt?
Препоручујем 0
Ivana Grujic
Kao prvo inzenjeru, drago mi je da se strucnjaci upletu u razresenje ovog problema i hvala ti sto pises ovde i gde god mozes ti pisi i dalje, deli postove, edukuj narod oko sebe, ali, molim te kad vec ostavljas komentar budi potpuno jasan, precizan naucno jer ja nisam bas sigurna da sam te dobro shvatila, zapravo, jesam li: ti se pozivas na to da covk oduvek trazi nacin da iskoristi energiju koja postoji oko njega i stavi je u licnu funkciju te olaksa sei zivot, i ti si ZA izgradnju MHE i ne smatras da nanose vise stete no koristi onima koji nisu investitori? Kao drugo, zasto se plasis da napises i svoje pravo ime i prezime?
Препоручујем 0
Vladimir Mijatović
Najzad da ovu temu neko pokrene i u "vidljivim" medijima. Na zalost o MHE odlucuju nestrucni i arogantni ljudi, a strucnjaci su protiv. Vama profesore svaka cast.
Zorz
Zaustavimo uništavanje Srbije i njenog naroda. Dosta vise sa ludilom.
Raca Milosavljevic
... pravi tekst i otvaranje dobre teme ... ali ... vlast,eksperti(potkupljeni) i tajkuni ... svi protiv sirotinje raje ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља