недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Улица која је заслужила изложбу

Дуже од две године трајало је истраживање о кућама и зградама у Улици браће Радић и пред публиком је документација о сваком објекту понаособ
Аутор: Александра Исаковпетак, 15.12.2017. у 22:00
Улица браће Радић, просторно-културно-историјска целина (Фото А. Исаков)

Суботица – Пре почетка отварања изложбе, Нела Тонковић, директорка Савремене галерије упитала је присутне колико њих станује у Улици браће Радић. Подигло се туце руку. Колико њих често пролази њоме, уследило је питање на које се јавило знатно више, али у пуној сали галерије све руке су кренуле у ваздух када је упитала ко мисли да је то најлепша улица у граду.

Мишљење суграђана о Улици браће Радић која спаја центар са стамбеним насељем Прозивка и води даље из града, подударило се и са ставом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе да ова улица треба да буде заштићена као просторно-културно-историјска целина. Образложени предлог је, након консултација и допуна, добио сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе, одатле је прослеђен у Министарство културе, а из надлежног министарства у владу где се чека још и ова последња сагласност да улица постане непокретно културно добро, објаснила је др Леда Шилинг директорка Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

Процедури је претходио дужи период истраживања током којег су мр Гордана Прчић Вујновић, архитекта и Неда Џамић, историчар уметности прикупиле грађу о историјату саме улице, али и сваке куће и зграде понаособ, те за сваки објекат одређивале степен заштите. На тај начин добиле су делић мозаика који чини градско језгро.

„Улица браће Радић је прастари петроварадински пут. Она је један од праваца који су водили ка центру Суботице где је у 15. веку постојала тврђава за заштиту од турске најезде, а са друге стране је водила ка Петроварадину. Улица је важна и због тога што су ту заступљени сви типови градње, од панонске куће, еклектике, неокласицизма, необарока, сецесије и модерне. Иза нас је дуга процедура истраживања ове улице, да би дошли до тога да је заштићена са својим посебностима, са својим историјским, сакралним, културним значајем”, каже мр Гордана Прчић Вујновић.

О томе да се изложбом, на којој су представљене куће, њихови пројектанти, градитељи, утицаји које су временом претрпеле, основне стилске карактеристике, приказује један често од јавности сакривен рад, али и грађанима даје информацију о степену заштите објеката, говорио је на отварању Мирко Грлица, историчар и музејски саветник. „Ово је први пут да се степен заштите директно приказује и то је јако добар адут јавности, јер видимо да је велики број људи који су заинтересовани за очување градитељске баштине, и ако неком падне на памет да руши неки објекат јавност има право да искаже мишљење. Волео бих да ово буде почетна иницијатива за даљу активност у читавом граду. Знамо да је много урађено, али и данас, на волшебан начин,  руше се куће за које смо мислили да не могу бити срушене, које су идентитет града и културна баштина.”

Широка, лепо поплочана улица некада је била адреса многих овдашњих индустријалаца који су градили куће чије су фасаде, али и унутрашњи распоред говорили о стилу живота њихових власника. Управо, као што су и потоњи станари остављали своје мање или више успешне интервенције. Алекса Цигановић, саветник Републичког завода и председник Друштва конзерватора Србије говорио је о томе да ће институције бити немоћне пред заштитом културног наслеђа уколико га сами грађани не познају као вредност коју треба чувати. „Надам се да ће у будућности утврђивање непокретног културног наслеђа бити мање институционализовано него данас, и да ће грађанска партиципација доћи до изражаја, да ће те идеје о заштити колико од завода убудуће долазити и од грађана. Држава никада неће моћи да сачува културно наслеђе ако је идеја о баштини различита од ваших идеја и склоности према том наслеђу, од тога како ми и наш први комшија градимо, како обнављамо фасаде, како замењујемо прозоре, како ће то сутра да изгледа у очима странаца који Суботицу треба да упознају и кроз ово културно добро”, рекао је Цигановић.

На крају директорка Савремене галерије грађанима је препустила да заједно, једногласно прогласе отвореном изложбу о омиљеној улици.


Коментари0
74026
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља