Железничка инфраструктура која се у Савски амфитеатра уселила осамдесетих година 19. века овај део Београда напустиће најкасније почетком 2019. Превоз опасних материја око Калемегдана ће већ половином 2018. постати прошлост, а упоредо с тим почеће изградња станичне зграде на „Прокопу” и модернизација Техничко-путничке станице у Земуну (ТПС), што су предуслови да све шине буду уклоњене с десне савске обале.
Да ова динамика није амбициозна уверена је Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али под условом да сви који учествују у том послу поштују договор и ураде што је у њиховој надлежности.
– У овако великим пројектима увек треба оставити простор за неколико месеци одступања јер су могуће непредвиђене околности на терену. Уосталом, неколико месеци је незнатно чекање у односу на четири деценије колико се чека уређење модерног Београдског железничког чвора. Без тога не можемо да причамо о модернизацији железнице у Србији – истиче Михајловићева.
Станица „Београд центар” познатија као „Прокоп” постала је главна за домаће возове, али недостаје јој станична зграда. Када ће је добити?
Следеће године, најкасније у априлу, почиње изградња и за тај посао треба годину дана. ЦИП је урадио пројекат за станичну зграду. У исто време преговарамо с кувајтским фондом који је финансирао прву фазу „Прокопа”. Ускоро очекујемо да потпишемо уговоре за другу фазу. Реч је о око 35 милиона евра. Али има неких других ствари које још треба да се ураде.
Да, перонски део није комплетиран.
То ћемо радити средствима из кувајтског фонда. Почетак радова планиран је за другу половину 2018, а завршетак крајем 2019. Није раније почело јер смо преговарали, а то није једноставно иако имамо стабилан буџет. Знали смо да ће се наставак радова финансирати из кувајтског фонда, али ипак не можемо да потпишемо све што нам се понуди.
За ТПС Земун с ЕБРД-ом је потписан уговор о зајму. Када радови почињу?
„Инфраструктура железнице Србије” с ЕБРД-ом, с којим смо шест месеци утврђивали услове, требало би да распише тендер до краја ове године, евентуално почетком јануара. Спремна је комплетна документација и чим буде изабран извођач крећу радови. Модернизација ове станице би морала да буде готова до краја 2018.
Укидање пруге око Калемегдана преко које се превозе опасне материје најављено је за 2018. Као привремено решење спомињала се варијанта преко Панчева и Војводине?
Тражили смо од „Инфраструктуре” да нам понуди решења и они су рекли да ће до краја ове године дати две варијанте. Али пруга око Калемегдана мора да буде укинута до маја 2018.
Због превоза тих материја је важна и железничка обилазница с мостом преко Дунава код Винче? Да ли се одустало од тог скупог пројекта?
Одложен је због финансија. Не можемо све одједном. Оно што мора хитно, као што је „Прокоп”, и иде хитно.
Обнавља се пруга од „Београд центра” до Старе Пазове у оквиру модернизације пруге од Београда до Будимпеште, коју радимо с Кином и Мађарском. Шта за нас значи то што је пројекат под лупом ЕУ?
Већ годинама, где год да се појаве кинеске инвестиције, ЕУ има питања о њима. Али ми немамо никакав проблем с тим, поготову не као кандидат за чланство. Нисмо имали никакве забране, нарочито када говоримо о инфраструктурним пројектима и инвестицијама које долазе из Кине. Одавно смо се обавезали, чак и да нас ЕУ не пита, да све што се ради у инфраструктури мора да буде у складу с европским стандардима, јер ће ова пруга бити део европске мреже. Изабрано је и нотификационо тело. Тај посао добила је компанија из Лондона која ће бити задужена да проверава све од почетка до краја тог уговора – од опреме која се уграђује до начина на који се ради.
Упоредо се ради на најтежој деоници ове пруге – од Старе Пазове до Новог Сада са тунелом код Чортановаца. Зашто је обнова отворене пруге више пута одлагана?
Ми смо у односу на Мађарску желели да модернизацију ове пруге почнемо раније. Испоставило се да смо много раније потписали руски кредит из ког се финансирају радови. Није било једноставно преговарати, јер је једно кредит, а друго су преговори о томе колики ће бити удео наших компанија, које ће бити цене. Тај пројекат се и преправљао јер је првобитна пројектована брзина била 160 километара на сат, а када смо кренули да радимо пругу Београд – Будимпешта на 200 километара на сат морало је да се мења. Чека нас деоница од Новог Сада до границе са Мађарском за коју још нисмо потписали комерцијални уговор.
У чему је проблем?
Опет преговори. Реч је о скупом уговору, а деоница није мала. Нисмо желели да на брзину потпишемо комерцијални уговор.
Значи цене су биле превисоке?
Да. Процењено је да би ти радови вредели 950 милиона евра, а кинеска страна је говорила о вишем износу. Нисмо могли да дозволимо да се нешто потпише, а да знамо да је могућа нижа цена. Планирамо да на пролеће имамо и комерцијални и уговор о финансирању. Радове на тој деоници не можемо да очекујемо пре касног лета.
Али, та деоница је свакако једноставнија од оне од Старе Пазове до Новог Сада?
Много једноставнија. Друга је најтежа и на њој Руси би требало да почну да раде најкасније у јануару. Овом динамиком можемо да имамо комплетно модернизовану пругу до границе најкасније за три године.
И, када ће коначно возови из Београда до Новог Сада моћи да стижу за четрдесетак минута?
Реч је о веома тешкој деоници за извођење, што су потврдили стручњаци и сигурно су потребне две године.
На пролеће се очекује и крај радова на прузи Раковица – Ресник када ће бити успостављена линија БГ воза до Ресника. Али, он не може да замени метро. Које препоне треба још прескочити до прве метро линије?
Од динамике Београда највише зависи. Инвеститор, припрема документације, преговори – ту је пре свега Београд водиља, а ми смо подршка. Али, не бих да прогнозирам када би могли да почну радови. Да сачекамо да се заврши документација.
Новоустановљена прва линија метроа изазвала је критике да се уместо грађанима прилагођава „Београду на води”. Замерке су и да се због тог пројекта наврат, нанос сели железница из Савског амфитеатра?
Није наврат, нанос. На томе радимо три године, али се о томе не говори много. И линије се не одређују напамет него на основу анализе кретања путника, протока, дестинација које су примарне.
Као и модеран железнички чвор и обилазница око Београда је на дугом штапу. Прошле године потписан је комерцијални уговор за деоницу од Остружничког моста до Бубањ потока. Кад ће радови?
Издати су локацијски услови и грађевинска дозвола, а терен се припрема. Ту деоницу ради конзорцијум који чини азербејџански „Азвирт” и кинески „Синехидро”. „Азвирт” је већ на терену, чекамо да Ексим банка њихом борду потврди кредит да бисмо видели и кинеску компанију на терену. Крај радова требало би да буде до 2020.
Каква је судбина деонице од Бубањ потока до Панчева, која се све ређе помиње?
Од летос водимо разговоре с Кинезима око комерцијалног уговора. Следеће године очекујемо уговор о финансирању, а на јесен 2018. и да почну радови који су могући зими. Али, хоћемо пре тога са Ексим банком да завршимо причу о финансирању за деоницу коју смо мало пре помињали. Мора да се раде фазно, јер је у оваквим пројектима реч о милионима и милијардама евра.
На територији Београда граде се и деонице Коридора 11 од Сурчина до Обреновца и од Обреновца до Уба. За прву је рок 2019, а од Обреновца до Љига је већ требало да прођу аутомобили.
Деоница од Сурчина до Обреновца се ради тачно у дан! Надам се да ће тако и остати. За деонице од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига које касне, а које ради кинески „Шандонг”, кашњења немају оправдања. Било је проблема с насипима који су после оцене надзора морали поново да се раде. Други проблем је било ангажовање подизвођача који су онда ангажовали друге подизвођаче и тако смо добили стотинак компанија за које не знамо шта раде. Видећемо како ћемо у будућности то решавати.
Када се може очекивати завршетак радова?
Требало би све да буде готово до пролећа јер је већ на обе деонице завршено око 80 одсто посла и поред проблема који смо имали са тунелом на деоници од Лајковца до Љига због лоше конфигурације. Али, и то је решено.
Али због изненадних проблема с деоницом од Уба до Лајковца и од Обреновца до Прељине неће моћи да се иде ауто-путем већ од пролећа.
Та деоница је пример како не треба радити. Ем што почиње и завршава се у њивама појавила су се и оштећења. На четири километра инспекција је урадила налазе. Тада је и утврђено да је стављана глина и тај пут пропада. То је срамота! Тражили смо да се ураде налази и за осталих 8,5 километара јер ако су ту ставили глину ко каже да нису и на остатку? Процене су да за само та четири километра из буџета треба издвојити 1.200.000.000 динара. Ако је и остатак урађен лоше, ко зна колико ће још коштати.
До када би могла да траје поправка?
У пролеће иде јавни позив. У најбољем случају извођача ћемо имати у мају или јуну, а крај радова у позну јесен.
Колико ће порески обвезници трпети због тога?
Трпећемо сви. Тај новац смо могли да искористимо за нешто друго. Бићемо у губитку и због немогућности да наплаћујемо путарину на новим деоницама.
Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, распикућом је назвао актуелну владу зато што се и из државног буџета издваја новац за београдску гондолу, а за златиборску је проблем и грађевинска дозвола.
Те гондоле нису упоредиве! Београдска је велики инфраструктурни пројекат који треба да нам омогући пре свега раст туризма. Показало се у претходне две године да расте број туриста у Београду за 30,35 одсто. Зашто онда не покренути овакав пројекат? О њој су почеле да причају и владе пре нас, ДС је сматрао да је то један од приоритета. А, гондола на Златибору је почела да се ради с краја. Стаматовић је прво набавио опрему која му стоји напољу, а није обезбедио ништа од документације. Када је то учинио добио је дозволу. Његово поступање је пример напада политике на струку.
Приближавају се београдски избори, али СНС и даље не излази с кандидатом. Ако би вас председник замолио да то будете баш ви, под којим условима бисте пристали?
Нема ту никаквог условљавања, али мислим да имам још доста да урадим овде у Влади, а и волим овај део посла. Нисам сигурна да бих тако добра била у граду. Али, свакако волела бих да на челу Београда буде нека жена.
Али функција градоначелника Београда једна је од најважнијих у земљи.
Бавим се инфраструктуром и чини ми се да сам ту најбоља и да има још тога да се уради. Што се тиче имена кандидата, па ми још не знамо ни ко ће да се појави из опозиције. Хоћемо ли имати Вука Јеремића и Сашу Јанковића или ће они побећи као с неких других локалних избора? Што се нас тиче мислим да град не може никад да води једна особа.
Је ли Драган Ђилас који се враћа у политику претња СНС-овом кандидату?
Не видим то тако. Нек се прво извини грађанима јер се добро сећам проблема које смо имали у београдском буџету када је СНС дошао да води Београд. Ко остави касу у минусу сутра не може да буде неко у кога имате поверења да поново води град. Али видим и да је Ђиласов улазак у трку много више направио проблем опозицији која не зна како да се носи с тим.
