среда, 17.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40
ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

Савезници и критичари

Списак светских престоница које Александар Вучић обилази – Париз, Хавана и Москва – сведочи о томе да Београд настоји да максимално прошири своју спољнополитичку агенду
Аутор: Јелена Церовинасубота, 16.12.2017. у 22:00

После прошлонедељног регионалног неспоразума, односно неуспешног покушаја да се са Сарајевом коначно договори о разграничењу, Београд је ове недеље кренуо у нову спољнополитичку офанзиву. Најпре је Александар Вучић био у Паризу, на самиту посвећеном климатским променама, као једини шеф државе у региону коме је француски председник Емануел Макрон упутио позив. Одмах затим, председник се запутио на Кубу, где му је домаћин био лидер ове земље Раул Кастро. Планетарна мини-турнеја биће настављена колико сутра: председник Србије одлази у Москву, где га очекује сусрет с Владимиром Путином и другим највишим руским званичницима.

Позив из Кремља долази после учесталих порука са Запада да Београд не може да седи на две столице. Такву врсту притиска да се определи између ЕУ и Москве, руски министар спољних послова Сергеј Лавров упоредио је с дешавањима у Украјини пред „Мајдан”. Већ сам списак светских престоница које Вучић обилази – Париз, Хавана и Москва – сведочи о томе да Београд настоји да максимално прошири своју спољнополитичку агенду.

Куба заузима посебно место, као један од традиционалних пријатеља Србије у Латинској Америци. Хавана је за Београд од великог значаја због утицаја који та земља, која се противи косовској независности, има на остале латиноамеричке земље. Вучић је током боравка у овој земљи више пута наглашавао значај таквог односа Кубе према Косову. Да ће Куба остати доследна овом ставу потврдио је и председник Кастро. „Куба је увек према Србији исказивала изразито пријатељски став када је то било најтеже, као што је и Србија увек гласала за подршку Куби и против блокаде те земље. Две државе ће наставити тако да се понашају”, поручио је Вучић из Хаване.

Пут у Париз је за Београд био значајан и због присуства српског шефа државе на тако великом скупу светских лидера, али још више због сусрета с француским председником Макроном. Поруке које су се тада могле чути, а Макрон је Вучића назвао „мој пријатељ Александар”, сведоче да постоји простор за побољшање дипломатске климе и да је с председником Француске успостављен добар контакт – кључан за европски пут Србије и њен економски опоравак. Описујући Макрона као „једног од две најважније политичке фигуре у Европи и утицајног у свету”, српски лидер је поручио да је „важно да се вежемо за Француску, као што је случај с Немачком, и онда нећемо имати никакве бојазни у будућности”. Како је посебно нагласио, важно је да „Србија чврсто држи своје савезнике”.

Вучић је такође оценио да би Француска могла да има утицај у очувању мира у региону. „Стабилност и мир би било много лакше очувати уколико бисмо имали подршку данас снажне, угледне Француске која има све већи утицај у Европи и свету”, оценио је и позвао Макрона да што пре посети Србију. Домаћин из Париза је на то узвратио – и пре лета следеће године!

Француска и Немачка су, међутим, уз Велику Британију, Шведску и Хрватску, биле међу оним земљама које су блокирале отварање поглавља 33 о финансијским и буџетским питањима, са чиме су повезани деловање правне државе, независност правосуђа и сузбијање корупције. Тако је Србија на међувладиној конференцији у седишту ЕУ добила зелено светло за отварање два поглавља (6 – право привредних друштава, и поглавље 30 – економски односи с иностранством), уместо очекиваних три. Свен Миксер, шеф дипломатије Естоније, која председава ЕУ, поручио је да Србији „надохват руке” стоји отварање још три поглавља, међу којима и 33.

Српски званичници, пре свих министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, нису крили изненађење оваквим расплетом. Она је признала да је Влада у поглављима 23 и 24 „можда била преамбициозна у постављеним циљевима”, али и закључила да „није грех бити амбициозан, напротив”.

Из дипломатских извора могло се сазнати да пет држава нису задовољне напретком који је Србија остварила у области владавине права, односно у испуњавању Акционог плана за поглавље 23 које се односи на правосуђе и основна права. Извештај о напретку у поглављима 23 и 24 прошлог месеца поднела је Европска комисија. На одлуку је утицао и извештај Европске службе за спољне послове, о напретку у процесу нормализације односа Београда и Приштине. Јоханес Хан, европски комесар за суседство и преговоре о проширењу, поручио је да Србија и у будућности мора да се усредсреди на област владавине права и нормализацију односа са Косовом. Србија је те две ствари радила, „али још има изазова”, констатовао је Хан.

Ови политички услови били су повод да председник Србије, уз захвалност за отварање и тих поглавља, каже да би, „када би Србија сутра увела санкције Русији и признала независно Косово, била шампион у одбрани права националних мањина и цветало би ефикасно и независно правосуђе”. Како је рекао, мораће да погледа део који се тиче националних мањина, да из Брисела укажу на који модел из региона и које чланице ЕУ желе да се Србија угледа: „А око правосуђа сасвим су у праву, ту немам никаквих илузија и ту ћемо морати много да радимо, да то што смо наследили, и политички утицај на правосуђе и што смо наследили неефикасно правосуђе, у потпуности мењамо.”

Крај радне седмице дочекан је с усвојеним буџетом за 2018. годину. Међутим, ову вест из Скупштине Србије засенили су протести опозиције због великог броја амандмана посланика владајућег блока на предлог буџета (око 300), који су затим сви листом повучени. Такав потез власти опозиција је назвала крађом времена. Како су рекли, о буџету практично нису успели ни да дискутују, пошто је све време предвиђено за расправу потрошила власт.


Коментари0
14e72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља