среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.12.2017. у 22:00 Славица Ступарушић

Мини хидроелектране заустављају воду и – пастрмке

Краљице наших планинских потока и река угрожавају турбине које представљају опасност и за заштићена природна подручја
Мала постројења за производњу струје могу да буду велики еколошки изазов (Фото архива "Политике")

За изградњу малих хидроелектрана (МХЕ) само на Старој планини поднето је више од 60 захтева. Уколико буду одобрени, ова планинска лепотица на истоку Србије ће изгубити атрибуте парка природе и заштићеног природног добра првог реда. У сливу Топлодолске реке подизањем само њих шест било би уништено 42 километра водених токова.

Мале хидроелектране представљају посебну опасност за хидропотенцијал заштићених природних подручја. Један од примера је специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац” којим управља Шумарски факултет Универзитета у Београду и користи га као наставну базу од 1956. године. 

Практично, све што су радили више од 60 година, по речима професора др Ратка Ристића, декана Шумарског факултета, имало је за циљ очување природних вредности тог подручја. Управо због тога, а и суочени са негативним еколошким ефектима МХЕ, одбили су све захтеве приватних компанија које су желеле да праве такве објекте у заштићеном подручју на Гвоздачкој реци. Међутим, Влада Републике Србије је донела један закључак којим је овластила Републичку дирекцију за имовину да прода привредном друштву МХЕ „Караула” 162 квадратна метра земљишта у СРП „Гоч-Гвоздац”. Управљач, то јест Шумарски факултет, о томе није обавештен због чега су решили да се обрате влади са молбом да се ревидирају неке одлуке.

Питање је и зашто се концесије углавном додељују приватним лицима. У свету има примера да њима управља и локална заједница и тако производи струју за своје потребе.

У бистрим, чистим и брзим водама Србије живе поточне пастрмке, краљице наших планинских потока и река које су погодне и за МХЕ.

– Ти мали водотоци су наше генетско благо на које треба посебно обратити пажњу и чувати га – истиче професор др Предраг Симоновић са Биолошког факултета у Београду и додаје да Србија има 11 варијетета који не живе нигде више, тако да заштита биолошке разноврсности даје законски основ да се реке заштите и спречи градња.

Примећујемо да су законом предвиђене „рибље стазе” које треба да обезбеде рибама да несметано пливају узводно и низводно од преградног места.

– Пастрмке туда не иду. Оне су територијална а не миграторна врста – напомиње професор Симоновић уз опаску да ни на једној од стаза које постоје није видео рибу која мигрира. Рибље стазе су засуте наносом, или у њима нема воде или су каскаде толико велике да наш рибљи свет то не може да савлада. То су дакле објекти потпуно нефункционални, направљени да испуне форму.

Србија је најсиромашнија земља на Балкану када су у питању домицилне, површинске воде. Оне чине само осам одсто, остало су транзитне. То је још један од разлога да се далеко одговорније и брижније односимо према том основном ресурсу.

– Наше брдско-планинске реке у којима могу да живе пастрмке нису дуже од 10 до 15 километара. На тако малом току се постави по неколико турбина, што збирно јако негативно утиче на живи свет. Ово је проблем који мучи све од Словеније до Грчке јер је у плану 2.800 брана од којих би 37 одсто било у заштићеним зонама природе, како је недавно писао британски „Гардијан” – упозорава проф. др Симоновић.

Уз све речено треба додати и то да наша држава стимулише произвођаче обновљивих извора енергије, то јест ЕПС, у року од 12 година од тренутка када се пусти турбина МХЕ у рад, откупљује електричну енергију по већој цени. Разлику између регуларне и повлашћене цене плаћају грађани. Та надокнада износи 0,093 динара по киловат-часу. Што значи, по речима Душана Митића, дипл. инж. електротехнике и одборника у Скупштини града Пирота, да они који троше 500 киловат-часова додатно издвоје 46,5 динара. Цена је прорачуната тако да стимулише инвеститоре како би они своје инвестиције исплатили.

– Форсирање концепта МХЕ није одраз јавног интереса, а то значи већине становништва Србије, него искључиво појединаца и интересних група. Увек када приватни интерес почне да доминира над јавним то је један од индикатора могуће корупције – закључио је на крају разговора декан Шумарског факултета.

Коментари11
2d29a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Smiljkovic
Stvarno je tuzno i zalosno. Kada se jednom unisti zivi svet u vodi onda se cela priroda menja. Posle se cudimo klimatskim promenama. Negde se potajno nadam da ce prevladati razum.
Alisa
Lokalne energetske zajednice su dobra ideja, struja se koristi na licu mesta i trose je stanovnici tog podrucja, ostalo ako su obnovljivi izvori dobijaju uvecanu cenu elektricne energije. clanovi energetskih zajednica mogu da budu i opstine a ne samo pojedinci, tako da se profit ulozi u samu opstinu. na EU nivou energetske zajednice regulisu detaljnije predlozi za izmenu direktiva pod nazivom Zimski paket. Inace takve zajednice postoje godinama u nekim zemljama kao na primer Nemacka, dok se u ostalima sada uvode.
Rodoljub
Konacno da i Politika napise nesto sto tajkuni i vlast rade protiv naroda i protiv rodjene zemlje.Ocito je da se ovde radi o velikom lopovliku cije su posledice nesagledive! P.S.Posle ovog teksta i dalje cu kupovati Politiku!
Ендру
Буните се преко новина, друштвених мрежа...чему то? Никакав коментар, као ни коментари стручних лица неће одвратити ни једног "инвеститора" нити "државу" да промени своје одлуке. Профит ће им бити изнад свега, профит и власт, што доказују сви редом, и пре Милошевића и пре демократа и пре напредњака. Кад будете схватили да од приче, на овим просторима, нема вајде и решите да засучете рукаве, онда можда и буде неке промене. До тад, ћутите док нестајемо.
Dejan P
U opstini Despotovac izmedju Stenjevca i Vodne postavljena cev skalamerija u duzini od nekoliko kilometara kako bi preusmerila vodu ka buducoj hidro minielektrani a dalekovodi tek treba da se grade (otprilike kao kada prvo pravite krov pa onda temelj) .Podmazano je dobro lokalno pa navise .Ako ne podmazu onda brzo zardja projekat

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља