уторак, 18.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:39

Ново одело Дома Мике Аласа

Захваљујући архивским фотографијама до којих је са сарадницима дошао архитекта Раде Мрљеш, фасада куће познатог српског математичара за десетак дана ће добити изглед најсличнији оном из 1910. године, када је подигнута
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 16.12.2017. у 22:00
Фотографија куће Михаила Петровића Аласа настала тридесетих година прошлог века (Фото Музеј града Београда)

Косанчићев венац око поднева. Пролазника нема под оловним небом. Чује се једино рески звук брусног папира. Допире из правца куће на броју 22, у којој је живео академик Михаило Петровић Алас, чувени српски математичар, путописац, музичар, риболовац и још штошта.

Иза платненог застора који прекрива здање подигнуто 1910. неколико радника наткривених скелама марљиво шмирглају. Одевени у тамне комбинезоне, приводе крају рестаурацију фасаде Дома Мике Аласа.

Када за десетак дана заврше посао започет с пролећа, овај споменик културе ће добити ново одело, и то на прагу 2018. – године у којој се навршава век и по од Аласовог рођења. 

Биће то уједно прво „пресвлачење” овог здања од 1968. али ће фасада сада бити најприближнија првобитном изгледу захваљујући архивским фотографијама које су у међувремену постале доступне истраживачима. Открио их је са својим сарадницима Раде Мрљеш, архитекта конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Математичар, академик, проналазач...
Михаило Петровић Алас (1868–1943), једно од најзначајнијих имена српске науке, био је математичар, универзитетски професор, академик, проналазач, путописац, а посебна страст му је било рибарство. У досијеу Завода наводи се да је после Прве београдске гимназије и Природно-математичког одсека Филозофског факултета у Београду студије наставио у Паризу. Пошто је докторирао је на Сорбони 1894. вратио се у Београд и постао професор за математичку групу предмета. Са само 31 годином постаје редовни члан Српске краљевске академије. Био је и члан академија наука у Прагу, Букурешту, Варшави и Кракову. За патент хидроинтегратора освојио је медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године. Написао је око 300 научних радова, обишао Северни и Јужни пол, аутор је више путописа и чланака о рибама и рибарству које му је било пасија. Свирао је виолину и био оснивач свирачког друштва „Суз”. Умро је у свом дому на Косанчићевом венцу.

„Претходну рестаурацију је 1968, на стогодишњицу Аласовог рођења, радила архитекта Бранка Бремец, следећи архивски цртеж пројектанта Петра Бајаловића, као и једине две до тада постојеће фотографије куће, обе из 1921. године. Настале су у тренутку кад је Сунце било у зениту и због сенке која је пала доста тога се није видело на фасади”, наводи Мрљеш.

Док с екипом „Политике” стоји испред градилишта, овај тридесетчетворогодишњи стручњак прилаже пожутели снимак из 1921. на којем сенка прекрива декорацију испод балкона (подглед) и део орнаментике изнад балконских врата. Зато Бремец, чије дело данас с дужним пијететом баштини и допуњује наш саговорник, није могла да стекне целовит увид. А онда су Мрљеш и његови сарадници ове године открили три архивске фотографије Дома Мике Аласа из фонда пуковника Јеремије Станојевића, настале тридесетих година 20. века, а публиковане четири деценије касније.

Ови снимци, које је Заводу уступио Музеј града Београда, показали су да је сенка из 1921. скрила орнаменте у облику трске, водених трава и бамбуса, смештене изнад женске главе и црвено-белог кружног шаховског поља. Ти детаљи при реконструкцији из 1968. нису се више налазили на фасади. Такође, подглед није био, као што се мислило, испупчен већ – удубљен. Због тога је комплетно реконструисан, а академски вајари Милош Комад и Станислав Антонић су недавно излили недостајуће орнаменте који су такође враћени. Још један „засенчени” детаљ је поново на фасади – гуњаста обрада изнад два прозора.

„Допринос Мике Аласа обликовању фасаде и ентеријера куће је неминован. Сви флорални елементи на здању су инспирисани воденим светом – локвањи, рибе, трска... Због тога се овај тип сецесије сматра раритетним у Београду. Кућа је за споменик културе превасходно утврђена због историјског значаја, али је јасно да има и изванредне стилске вредности”, наводи Мрљеш, док показује двокрилна улазна врата на којима су у дрвету изрезбарена два шарана. Осмишљени такође по замисли великог научника, они указују на његову пасију према рибарству због које је и стекао надимак.

Шта је иза тих врата, остаће нажалост недоступно погледима знатижељника јер, како каже Мрљеш, аутентични ентеријер куће – која је иначе у приватном власништву – није сачуван док давно започети радови на обимној реконструкцији унутрашњости још нису завршени.

Насупрот томе, споља радници вредно шмирглају удубљења на фасади. Пергаше нутне, како се каже у жаргону струке. С друге стране калдрме Косанчићевог венца, одакле пуца поглед на београдске реке, наслагане су дрвене палете и грађевински материјал. Недалеко одатле је и биста Мике Аласа, испред које се испречила радничка барака. Кад се радови заврше, очи научника овековеченог у бронзи ће уместо лименог зида гледати на обновљену фасаду његовог дома.


Коментари2
88955
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Petrovic
Taj Ali sada je to sasvim uobicajeno Ne smeta
Gilda
Jel to taj Alask sto je ziveo sa princom Gjordje K- Gorgem

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља