недеља, 22.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Надградња „теорије релативитета” у српском банкарском систему

По тој теорији држава би требало да се одрекне „златне коке” у банкарском сектору и то по цени од неколико годишњих профита које сада остварује Комерцијална банка
Аутор: Е. Р.субота, 16.12.2017. у 23:01
(Фото А. Васиљевић)

У протеклој расправи о буџету за 2018. годину у Скупштини Србије сазнали смо од министра финансија на који начин функционише ,,теорија релативитета“ у јавним финансијама. Наиме, посланицима је објашњено да у случају пензија, грађани који су током свог радног века редовно уплаћивали доприносе и који су испунили услове за пензију, имају право на ту принадлежност али „релативно”, јер право на пензију не подразумева и право на износ пензије.

Министарство финансија овако тумачену ,,теорију релативитета“ преноси и на банкарски сектор, тамо где има могућност да утиче – у банкама у којима држава има своје власништво. Тако је у случају Комерцијалне банке (која је у овој години остварила највећу добит од свог оснивања – више од 60 милиона евра и која је ојачала своју позицију како у Србији, тако и у региону) „релативно”, како ће се министарство финансија као титулар државног власништва у тој банци односити према том власништву.

Тако је ,,релативно” што је Комерцијална банка сада веома профитабилна банка, са јасном перспективом развоја, јер је према мишљењу заступника „теорије релативитета” из Министарства финансија баш сада најбоље да се она прода, што пре, то боље. Вероватно по цени која би се могла надокнадити за неколико година оваквог прихода Комерцијалне банке, а онда би неки нови власник имао бесплатно на располагању финансијску институцију која покрива 12 одсто тржишта Србије, која има стабилне супсидијаре у Републици Српској и Црној Гори. Лидер је по висини девизне штедње са депозитима од 1,6 милијарди евра и има пословну мрежу од преко 200 експозитура.

По тој „теорији релативитета”, држава би требало да се одрекне „златне коке”, у банкарском сектору и то по цени од неколико годишњих профита, које сада остварује Комерцијална банка, а коју су заинтересоване стране банке сада спремне да плате за Комерцијалну.

Знамо да на српском банкарском тржишту већ дужи низ година доминирају стране банке, које су, наравно и саме „релативно”, заинтересоване за државни интерес, а суштински само за профит.

На тај начин, без Комерцијалне банке, држава би по схватању заступника овакве „теорије релативитета” могла да остварује државни интерес, а суштински би изгубила кључни инструмент преко којег би реално могла да остварује неки утицај на српском банкарском тржишту (не рачунајући механизам Народне банке као регулатора тржишта), где доминирају стране банке.

Или, некога није брига за национални интерес на домаћем банкарском тржишту али и у региону, који не мора бити заснован само на максимизирању профита по сваку цену. У томе једино нема ничег „релативног”. Друге државе имају другачији поглед на свој банкарски систем. На пример, Словенија је веома оштро бранила свој банкарски систем од уплива страних банака. И то ради и сада, и поред притиска из ЕУ. И Русија и Кина веома озбиљно прате и подржавају своје банке – како на домаћем тако и на међународном тржишту. И Америка је, на пример на почетку велике економске кризе 2008. године, државном

интервенцијом суштински спречила пропаст великих инвестиционих банака попут Лиман Брадерса, или Мерил Линча, успостављајући правило „Too Big To Fail“ (Превелики да би пропали). Али, код њих не постоји српска „теорија релативитета” у финансијама.

Да би приватизација банке била успешна, мора се изабрати прави тржишни тренутак за продају, како би се постигла најбоља могућа цена, када банка достигне свој дугорочни пословни врхунац, а не када тек почиње свој циклус развоја. Такође, модел приватизације мора одговарати интересима акционара, а у случају Комерцијалне банке, пре свега интересу највећег акционара – државе Србије. Исто тако, банка се мора и у организационом смислу у потпуности припремити за приватизацију, како би се дошло до најбољег могућег новог стратешког партнера, или новог акционара. До озбиљне банке или респектабилне финансијске институције, а не до неког неозбиљног „но-нејм” инвестиционог фонда.  

У случају Комерцијалне банке, стратешки циљеви државе могли би бити „релативни”, или релативизирани у корист циљева појединаца или других центара моћи, домаћих али и страних. Такав приступ држава не би смела да допусти, поготово имајући у виду све оно што је влада у претходних неколико година учинила на стабилизацији српских финансија и економије у целини. Комерцијална банка је, један од последњих „драгуља”, који је преостао међу економским „породичним накитом” државе Србије који може да се прода, али и да се чува и да доноси приход. Јер, лако је вредно продати, тешко је нешто сачувати, поготово када од њега имамо вишеструку корист. Управо у томе лежи кључ за решење успешне будућности и приватизације Комерцијалне банке.   

И не треба заборавити – „није увек све релативно”.


Коментари14
27310
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrović
Da bi analiza bila kompletna treba napisati šta je država do sada radila sa bankama u njenom vlasništvu (npr. Agrobanka, Metals banka...) i ko je odgovarao za te krađe. Onda će biti potpuno jasno šta se radi u Komercijalnoj i zašto morate pisati da je ne treba prodavati. Brat gospođe Brnabić dobija milione evra od ove banke jer joj prodaje svoj softver, a to nije ni vrh ledenog brega. Budite na strani naroda, dragi novinari i pišite o lopovlucima političara, umesto što ste im saučesnici.
marko
Будимо конкретни погледајмо шта се дешава у том сектору. Имамо случај Колета који купује АИК a и Горењску. АИК актива око 1,5 милијарди еура и профита око 25 милиона еура, а Горењска актива око 1,5 милијарди еура и профита око 8 милиона еура, и обе плаћа исто. При томе запослених обе банке око 450 а плате у АИК око 10 милиона еура, а у Горењској око 25 милиона еура. Закључак нек извуче свако за себе. Актива Комерцијалне је око 4 милијарде еура, дакле 2,5 пута веће од ове две, што значи да може да се добије за њу до неких 400 милиона еура. Али наша држава је дозволила да Коле купи по свега неких 4 годишња профита па странци оће то исто, дакле нуде верујем тих 250 милиона еура. при томе странци кажу тај ваш профит је сумњив, тако да и 200 је пуна капа. И кад погледаш реално тако и јесте, али то нема везе са странцима него са ншима овде. Тако да кад се упореде продаје АИК и Горењске, и однос државе, све је јасно као дан.
Deka Zvonce
Обожавам економисте самоуправљаче - пуни су будалаштина!
Ранко Родић
У тржишним економијама резултати пословања обично се исказују преко профита пре опорезивања а понекад и профитом после опорезивања. Ако је добит од 60 милиона евра уствари профит пре опорезивања онда је потребно да Комбанка двадесетак година има добре пословне резултате и да практично нема профита после опорезивања па да држава буде обештећена за штету недавно направљену у другим ДРЖАВНИМ банкама које су славно пропале а држава исплатила већину депонената. Додатно, у власништву државе Србије је око 40 процената акција Комбанке. Остали власници су, збирно, у већини и њихови пословни планови имају тежину за поштовање.
dr Slobodan Devic
Sve je relativno, sem teorije relativiteta koja je absolutna u svojoj relativnosti ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља