среда, 17.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40

Републички буџет пун, општинске касе празне

Касе општина и градова суочиће се, следеће године, са два фискална удара који ће их коштати 10 милијарди динара
Аутор: Аница Телесковићнедеља, 17.12.2017. у 11:55
Крагујевац је почео са консолидацијом јавних финансија, па ће нове фискалне мере додатно отежати балансирање градског буџета (Фото Д. Јевремовић)

Ако је републички буџет најлепши одраз економске политике ове власти, онда се у локалним касама сасвим сигурно види најружнија слика српских јавних финансија. Док је централна благајна у суфициту, буџети општина и градова су неодрживи, а комунална предузећа послују неуспешно.

Како показује једна анализа Фискалног савета, заједно са својим предузећима, градови и општине имају дуг од готово милијарду евра, а уз то, касне у плаћању доспелих обавеза према добављачима у износу већем од 300 милиона евра.

На све то локалне касе ће се догодине суочити са два фискална удара. Према рачуници Фискалног савета они ће буџете општина и градова у збиру коштати 10 милијарди динара.

Планирано повећање неопорезивог дела зараде обрадовало је привреднике, али не и општинаре, чији буџети се највећим делом финансирају од овог намета. Само по том основу локалне касе ће, следеће године, имати пет милијарди динара мање приливе, показује рачуница Фискалног савета. То чини три одсто локалних прихода.

Истовремено, расходи општина и градова биће већи пет милијарди јер су зараде предшколским установама, које се исплаћују из локалних каса, повећане 10, а плате запосленима у локалној администрацији биће веће пет одсто.

– При том, неће све локалне самоуправе бити једнако погођене, већ ће губитак прихода бити несистематски распоређен у зависности од запослености и висине зарада у локалним самоуправама, што ће само додатно продубити хоризонталне неравнотеже које су већ сада изражене – наводи се у извештају Фискалног савета.

Локални буџети се већ сада суочавају са проблемима: имају велике доцње, мале инвестиције и лошу комуналну инфраструктуру, велике субвенције за локална јавна предузећа…

Павле Петровић, председник Фискалног савета, истакао је пре неколико дана да ће у незавидној ситуацији бити Крагујевац и Ниш, који су почели да примењују програме консолидације јавних финансија, а ове две мере ће им додатно отежати да избалансирају буџет.

Саша Пауновић, председник Општине Параћин (Демократска странка) каже да локал већ пет година има смањене приходе, а да ће од следеће године бити суочен и са већим расходима. Плате на локалу су смањене у јануару 2015. године по Закону о привременом умањењу зарада. Међутим, то што су расходи за зараде били мањи 10 одсто није смањило трошкове локалним самоуправама, јер је локал, по закону у обавези, да разлику уплаћује у републички буџет.

– Очекивали смо да ће Закон о привременом умањењу бити укинут и да ће на тај начин зараде на локалу бити повећане, што за нас не би био трошак. Овако закон остаје на снази, а плате су локалној администрацији увећане пет, а запосленима у предшколским установама 10 одсто. И док за локалне буџете та мера значи повећање расхода, републиком буџету она доноси веће приходе, јер ће суме, које по основу привременог умањења локал уплаћује у централну касу, сада бити веће – објашњава Пауновић и додаје да ће други удар бити повећање пореског цензуса.

Раст неопорезивог дела плате смањиће приходе локала, јер је порез на зараде највећи извор локалних прихода, додаје наш саговорник.

Са друге стране, Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац (Српска напредна странка) каже да ће са растом плата бити истовремено и повећани приходи од пореза на зараде.

– Све локалне самоуправе ће, такође, морати догодине да пораде на већем обухвату пореза на имовину – каже Радовић и додаје да ће и то бити мера која ће повећати локалне приходе.

Радовић рачуна и да ће повећање неопорезивог дела зараде повећати приливе у аранђеловачки буџет.

– Свако пореско растерећење привреде за резултат има веће запошљавање и прелазак једног дела привреде из нелегалних у легалне токове – каже Радовић.

На констатацију да се врло ретко догађа да повећање расхода има фискално неутралан ефекат на буџет, односно да не повећава минус у каси, Радовић одговара да је искуство Аранђеловца другачије.

– Наши приходи су ове године били знатно већи него што смо првобитно очекивали – закључује Радовић.


Коментари6
22bfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Опет иста прича, централизација, београдизација, итд тралалаала. Прво и основно треба да знате да је по Млађи Закон о локалним самоуправама нешто што је општинама пало као секира у мед. и ту је у суштини и настао проблем јер су се неспосбни полакомили и позапошљавали страначке припаднике и рођаке и пропадоше локални буџети. По анализи свега три општине нема вишак запослених, а остале просечно око 150 вишка. узмите само колико кошта једно радно место дође се до цифре да само за то одлази неких 2 милиона еура. И кад се узму у обзир дилови и сл, дођемо до цифре од сигурна 4 милиона. Ако се узме у обзир и то да је и тај број запослених већи него у западним земљама дођемо да по општини испари просечно по једно 5 милиона еура. И каве то везе има са Београдом? Једино што држава може да уради то је да министарства распореди по држави. А не може држава натерати страну фирму да пребаци седиште у рецимо Ниш.
Mina
Vlast misli da su gradjani ludi!!!! Kragujevac je na dnu dna , kao grad je totalno pukao. Zato sto se sve sliva u Beograd naravno. Beogradizacija, pojam star milion godina. Sta reci uopste a ne zaplakati.
Dejan.R.Tošić
Centralistički odnos Republičkog budžeta prema 180 lokanih samuprava proizveo je efekat finans.feuda. ako se zna težak položaj 800.000 poljoprivrednih gazdinstva na celokupnoj teritoriji Srbije i sam podatak da Beograd ima 2/3 poljoprivrednog zemljišta na svojih 18 opština dovoljno govori o sadašnjoj pol.eliti i njihovoj političkoj dezorjentisanosti bez shvatanja realnosti oko sebe jer Srpsko društvo trenutno opstaje i dalje iz razloga što građani imaju šta da jedu i imaju struju zahvaljujući kopovima uglja i poljoprivredi , o praznim budžetima lokalnih samouprava koje su bez novca pol.el.ne brinu,one slepo vode društvo ka padu nataliteta,padu standarda,padu socijalne i zdravstvene zaštite. Zbog čijih interesa ? Za vreme Miloševića, bilo je više takta ka poljoprivredi, restrikcija struje je bilo,ali je Elekto privreda bila u državnom vlasništvu,a ovako se čeka samo prodaja i Elekto privrede zbog prezaduženosti i Telekoma radi vraćanja Javnog duga i smanjenja deficita R.Budžetu.
Бојан
Локалне власти су,по правилу, врло неодговорне групе људи,често на тим позицијама дуги низ година ( кад затреба само промене страначки дрес ). Задовољавају личне потребе кроз општинску касу, оптужују Београд за све проблеме а увек се закаче за најјаче странке да би опстали. Држава треба такве да склони, мада то није лако јер би била оптужена за диктатуру. Нека. Једном се морају склонити ти локални каубоји.
Драган Ранковић
ДР Консолидација државног буџета је очигледна, локалне управе грцају. По локалним плановима и потребама се углавном не ради ништа. Ово што се ради у земљи финансира држава. Све ми личи на тешку централизацију. То је нама наша борба дала.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља