уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32
ОБНОВА МЕХМЕД-ПАШИНЕ ЧЕСМЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ

Челик и дрво „уздрмали” камен

Ограда од кортена и дрвена стаза које воде до везирове задужбине на Београдској тврђави отвориле полемику на друштвеним мрежама, па се ни месец дана од њиховог постављања бура не смирује. -У Заводу за заштиту споменика кажу да нови елементи треба да прикажу савремене идеје и да свака генерација представља своје време
Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 17.12.2017. у 12:02
При­ме­ње­ни су стро­ги прин­ци­пи и све од­лу­ке до­не­те су по­сле про­у­ча­ва­ња ли­те­ра­ту­ре, аутен­тич­ног из­гле­да че­сме и свих прет­ход­них ин­тер­вен­ци­ја (Фотографије Анђелко Васиљевић)
Кор­тен се до­ста ко­ри­сти у свет­ској ар­хи­тек­тон­ској и кон­зер­ва­тор­ској прак­си – при­ме­њен је у Му­зе­ју ар­хе­о­ло­ги­је у Ли­са­бо­ну, од ње­га су на­чи­ње­ни ви­ди­ко­вац и по­зор­ни­ца у ре­не­сан­сној па­ла­ти у Пе­чу­ју у Ма­ђар­ској, на­ла­зи се на Рим­ској по­греб­ној ста­зи у Бар­се­ло­ни… (Фо­то Завод за заштиту споменика културе Београда)

Огра­да од спе­ци­јал­не вр­сте че­ли­ка и др­ве­на ста­за ко­ја во­ди ка тек об­но­вље­ној Мех­мед-па­ши­ној че­сми на Бе­о­град­ској твр­ђа­ви уз­бур­ка­ле су ов­да­шњу јав­ност, по­себ­но на дру­штве­ним мре­жа­ма. Тви­те­ра­ши и феј­сбу­ков­ци би­ли су из­не­на­ђе­ни од­лу­ком да се до је­дин­стве­не ка­ме­не че­сме ста­ре ви­ше од че­ти­ри ве­ка на­пра­ве ста­зи­ца и огра­да од ма­те­ри­ја­ла ко­ји од­у­да­ра­ју од це­ло­куп­ног ам­би­јен­та. Ни по­сле ви­ше од ме­сец да­на та бу­ра се не сми­ру­је. Ко­мен­та­ри су раз­ли­чи­ти, од оних да по­ста­вље­ни еле­мен­ти пот­пу­но не од­го­ва­ра­ју из­гле­ду по­сто­је­ћег објек­та до оних да се Мех­мед-па­ша по­сле ове ин­тер­вен­ци­је на ње­го­вој за­ду­жби­ни „пре­вр­ће у гро­бу”.

За раз­ли­ку од де­ла јав­но­сти струч­ња­ци За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бе­о­гра­да сма­тра­ју да је овог пу­та стру­ка и те ка­ко би­ла у пра­ву.

– У про­те­кле две го­ди­не ми смо ра­ди­ли про­је­кат ре­кон­струк­ци­је и ре­ста­у­ра­ци­је че­сме Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа на Бе­о­град­ској твр­ђа­ви. Из­ра­ду про­јек­та и ње­го­ву ре­а­ли­за­ци­ју фи­нан­си­ра ТИ­КА, тур­ска аген­ци­ја за ко­ор­ди­на­ци­ју и раз­вој, а про­је­кат је ра­ђен у са­рад­њи са тур­ском про­јек­тант­ском фир­мом „Екол Ми­мар­лик” и број­ним екс­пер­ти­ма за ото­ман­ску исто­ри­ју и ар­хи­тек­ту­ру. При­ме­ње­ни су стро­ги прин­ци­пи и све од­лу­ке до­не­те су по­сле про­у­ча­ва­ња ли­те­ра­ту­ре, аутен­тич­ног из­гле­да че­сме и свих прет­ход­них ин­тер­вен­ци­ја – ка­жу у За­во­ду и ис­ти­чу да су но­ви еле­мен­ти ура­ђе­ни упо­тре­бом са­вре­ме­них ма­те­ри­ја­ла уоби­ча­је­них у свет­ској кон­зер­ва­тор­ској прак­си. 

– Ови ма­те­ри­ја­ли сва­ком по­се­ти­о­цу ја­сно по­ка­зу­ју да то ни­су де­ло­ви фор­ти­фи­ка­ци­о­них струк­ту­ра, чи­ме се из­бе­га­ва до­во­ђе­ње по­се­ти­ла­ца у за­блу­ду. Ап­сурд што нас ве­ћи део јав­но­сти до­во­ди у ве­зу са пре­ви­ше кон­зер­ва­тив­ним и ан­ти­про­гре­сив­ним ста­во­ви­ма, а у овој си­ту­а­ци­ји се оно што је ура­ђе­но на зи­ду и ста­зи до­жи­вља­ва као пре­ви­ше аван­гард­но. У овом слу­ча­ју по­треб­но је раз­ли­ко­ва­ти два пој­ма: ствар уку­са и ква­ли­тет. Док је укус су­бјек­ти­ван, ква­ли­тет је мер­љив, а но­ви еле­мен­ти из­ра­ђе­ни су од ви­со­ко­ква­ли­тет­них ма­те­ри­ја­ла, кор­тен че­ли­ка и др­ве­та – ка­жу у За­во­ду. 

По­сто­је при­ста­ли­це ми­шље­ња да је за но­ви­не у окви­ру за­шти­ће­них зо­на по­треб­но ко­ри­сти­ти исте ма­те­ри­ја­ле од ко­јих су објек­ти зи­да­ни (ка­мен, ци­глу) и да тре­ба ко­пи­ра­ти по­сто­је­ће сти­ло­ве. 

– На­ше гле­ди­ште је да сва­ка ге­не­ра­ци­ја пред­ста­вља сво­је вре­ме. Но­ви сло­је­ви тре­ба­ло би да при­ка­жу са­вре­ме­не иде­је, тех­но­ло­ги­ју, ма­те­ри­ја­ле и ар­хи­тек­тон­ски је­зик. За­да­так кон­зер­ва­то­ра је да оси­гу­ра да се сви но­ви еле­мен­ти у не­ком тре­нут­ку мо­гу укло­ни­ти без оште­ће­ња струк­ту­ра ко­је се чу­ва­ју. То је овим про­јек­том на тај на­чин и ура­ђе­но. Ода­бран је кор­тен ко­ји ок­си­ди­ше и не зах­те­ва до­дат­не пре­ма­зе и одр­жа­ва­ње. Има нео­би­чан из­глед и пр­ва ствар на ко­је не­ке љу­де асо­ци­ра је не­до­вр­ше­ност, а чар је баш у то­ме, да се он ме­ња и на кра­ју раз­ви­ја бо­га­ту цр­вен­ка­сту па­ти­ну – ка­жу у За­во­ду.

Кор­тен се до­ста ко­ри­сти у свет­ској ар­хи­тек­тон­ској и кон­зер­ва­тор­ској прак­си – при­ме­њен је у Му­зе­ју ар­хе­о­ло­ги­је у Ли­са­бо­ну, од ње­га су на­чи­ње­ни ви­ди­ко­вац и по­зор­ни­ца у ре­не­сан­сној па­ла­ти у Пе­чу­ју у Ма­ђар­ској, на­ла­зи се на Рим­ској по­греб­ној ста­зи у Бар­се­ло­ни…

При­ли­ком об­но­ве че­сме обез­бе­ђен је ка­мен истих ка­рак­те­ри­сти­ка као онај од ко­га је из­гра­ђе­на, а сви ра­до­ви на кон­зер­ва­ци­ји и ре­ста­у­ра­ци­ји из­ве­де­ни су без упо­тре­бе це­мен­та што је ве­ли­ки по­мак у кон­зер­ва­тор­ској прак­си у на­шој зе­мљи. 

– Ка­ко би се ви­де­ла ори­ги­нал­на, до са­да за­ко­па­на се­ве­ро­за­пад­на фа­са­да тре­ба­ло је пре­ва­зи­ћи де­ни­ве­ла­ци­ју од че­ти­ри и по ме­тра ви­си­не, раз­ли­ку из­ме­ђу ори­ги­нал­ног пла­тоа ис­пред че­сме и са­да­шњег ни­воа те­ре­на Гор­њег гра­да. А да би то сви­ма би­ло до­ступ­но про­јек­то­ва­на је ко­са рам­па ко­ја омо­гу­ћа­ва си­ла­зак по­се­ти­о­ци­ма укљу­чу­ју­ћи и осо­бе са ин­ва­ли­ди­те­том, ста­ри­је сла­бо по­крет­не, као и ро­ди­те­ље са де­цом. Зид рам­пе ујед­но је ис­ко­ри­шћен као пот­пор­ни зид ко­ји ста­тич­ки обез­бе­ђу­је зе­мља­ни на­сип – ка­жу у За­во­ду.

У то­ку из­во­ђе­ња ра­до­ва от­кри­вен је део рим­ског бе­де­ма, нај­ве­ро­ват­ни­је из тре­ћег ве­ка, и до­не­се­на од­лу­ка да се он кон­зер­ви­ра. 

– Са­да ће на овом про­сто­ру по­се­ти­о­ци­ма би­ти омо­гу­ће­но да на ре­ла­тив­но ма­лом сег­мен­ту твр­ђа­ве са­гле­да­ју ње­но бо­гат­ство у ви­ду број­них сло­је­ва из ра­зних пе­ри­о­да (део рим­ског бе­де­ма, тур­ску че­сму, де­ло­ве аустриј­ских фор­ти­фи­ка­ци­ја) – ис­ти­чу у За­во­ду.

Нај­ве­ћи део ра­до­ва на че­сми је за­вр­шен, па се ње­но све­ча­но отва­ра­ње оче­ку­је у то­ку 2018. го­ди­не.

Ве­зи­ро­ва за­ду­жби­на 

Че­сма Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа по­диг­ну­та је 1576/7. го­ди­не и пред­ста­вља је­ди­ну за­ду­жби­ну ко­ја је оста­ла иза овог зна­ме­ни­тог тур­ског ве­зи­ра у Бе­о­гра­ду. Сме­ште­на је не­по­сред­но уз остат­ке уну­тра­шњег утвр­ђе­ња по­ред кал­др­ми­са­не ста­зе ко­ја во­ди кроз ка­пи­ју ка До­њем гра­ду. Би­ла је за­тр­па­на до 1938. го­ди­не ка­да су на њој из­ве­де­ни пр­ви кон­зер­ва­тор­ски ра­до­ви. При­ли­ком ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња оба­вље­них 1979. го­ди­не от­кри­ве­на је фа­са­да на ко­јој су у пот­пу­но­сти са­чу­ва­не укра­сне ка­ме­не пло­че и ка­ме­но ко­ри­то за во­ду. Ме­ђу­тим, тре­ћа стра­на че­сме ни­је пре­зен­то­ва­на, већ је по­но­во за­тр­па­на. Де­таљ­ни ис­тра­жи­вач­ки ра­до­ви оба­вље­ни су у ок­то­бру 2015. го­ди­не. 


Коментари5
f804d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша
Није реч само о материјалу, већ и о величини доградње (стаза и ограда) која је прогутала стари објекат до којег води. Чесма се више не види из одређених углова. Ограда је морала да буде нижа у првој половини. Стаза је дрвена, ко ће да је чува од вандала који ће скакати по њој? Лепо је што су поставили таблу с објашњење, али морате да је у глави окрећете наопако због места где је постављена, јер римски зид и остало немају никакву ознаку. Врата од кованог гвожђа опточена опеком с оградом од кортена иза које је травњак - све та мешавина изгледа ужасно. Конзерваторски радови су у реду.
Бранко
Нема ту никакве идеје или неког савременог размишљања. То је само да се за некога опере прљави новац, а у томе ће учестовати сиромашна научна заједница, која у овим условима већ поприма обрисе квазинаучне заједнице. Жалосно је шта су допустили, али можда их требамо разумети, није ни њима лако. Нимало.
Deka Zvonce
Увек ће се наћи критичари међу онима који су неспособни да ураде било шта!
Mirko Dumanovic
Neko je nekom namestio posao....mnogo prosto...Da su u pitanju plocice, znalo bi se da je keramicar umesao prste...ovako....
Mikajlo
Bez veze je sada pisati o projektu kada su radovi zavrseni. Trebalo je o projektu pisati i insistirati na kritici i debati u fazi kada se moglo uticati. Generalno osmanska i orijentalna arhitektura i ostri celicni oblici meni licno ne idu. Sa rimskom arhitekturom se mogu donekle uskladiti, kao sto se vidi i na slici iz Pecuja gde mi se taj sklop donekle i svideo. Staklo mi je mnogo prihvatljivije, jer ne oblikuje tj. ne forsira, vec prati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља