недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20
ВЕЛИКЕ АДВОКАТСКЕ ОДБРАНЕ

Није то било лице убице

Окривљени има црне очи, деснорук је и висок 195 сантиметара. Убица има плаве очи, леворук је и за главу нижи
Аутор: Александра Петровићнедеља, 17.12.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

„Поштоване судије, да бисмо осудили Перу, убица би морао да порасте за 25 сантиметара, што је немогуће. Морали бисмо Пери да скратимо и раширимо палац. Морали бисмо Пери да офарбамо очи у плаво и да га телепортујемо из Црне Горе у Београд, што је такође немогуће. Дакле, апсолутно је немогуће осудити Перу за дело које није учинио.”

Овакву завршну реч држао је адвокат Вељко Делибашић, у децембру 2011. године, после десет година суђења Предрагу Ергићу, оптуженом да је у мају 1998. године у Новом Београду са два хица убио Александра Јевремовића и његовог пса хаскија Варгу.

Ергић је на почетку суђења рекао да је у време убиства био у Будви и да ће се бранити ћутањем.

– Те вечери неки момак са качкетом уперио је пиштољ у мене. У паници сам залупила врата јер ми је син рањен лежао у стану, али сам сигурна да је то био Ергић – рекла је пред судом мајка убијеног младића.

Адвокат Делибашић је без устезања казао да је покојни Јевремовић био нарко-дилер па да би многи људи могли да имају разлог за освету, али не и Ергић који никада није био у контакту са њим.

Недостатак мотива није био пресудан за коначну одлуку суда.

Очевици су сведочили да је убица био нижи од 180 сантиметара. У пријави полиције писало је да је висок око 170 сантиметара. Тако су рекли мајка и деда убијеног. Мајка је говорила да убица има плаве очи и плаву косу, увучене образе, бледо лице и да је био мршав.

– Сви знамо да је Пера Ергић као од брега одваљен, да је висок 195 сантиметара и да има црне очи да црње не могу бити. Он долази у овај суд пуних десет година и не мења физички изглед. Нити се гоји, нити мршави – рекао је адвокат.

Позвао је из публике младића који је висок 175 сантиметара да стане поред Ергића, како би судије уочиле очигледну разлику.

Навео је исказ мајке убијеног: „У левој руци је држао револвер и приметила сам да је његов палац био широк и кратак.”

– Окривљени је деснорук и има оба палца нормална, што су потврдили и вештаци – рекао је.

На улазним вратима зграде и гелендеру поред степеништа нису пронађени отисци прстију окривљеног. Петнаест сведока потврдило је његов алиби да је критичног дана био у Будви.

– Није мој посао да откривам правог убицу. То је посао полиције и тужилаштва – казао је адвокат.

Затим је упитао зашто би мајка убијеног лажно теретила Ергића.

– Жена је у делићу секунде видела убицу у екстремно афектном стању, када је свест сужена до максимума, када је могућност запажања и памћења готово искључена. Она има огромну жељу да препозна убицу и огромну одговорност да то мора да уради. Зато је веома подложна утицајима, а видели смо да је била изложена и утицајима полиције. Тако се догађа да она има потпуно погрешну представу и да у најбољој намери говори оно што није истина, јер јој прво говоре да је убица Предраг Ергић, затим јој објашњавају ко је он, како изгледа и на крају јој полиција у два наврата доноси фотографије и убеђује да је то убица – говорио је адвокат.

Догађа се да људи терете погрешног човека а да тога нису ни свесни, нагласио је адвокат и навео неколико примера.

Џемс Харнели из Енглеске оптужен је 1961. године због убиства физичара Мајкла Грекстона и осуђен на вешање. Једини сведок била је сапутница убијеног Валери Сторн, која је била тешко рањена. Она је упамтила да је убица имао плаве очи и тегет одело. Истрага није давала резултате и онда се појавило анонимно писмо које терети Џемса. Полиција је приредила „параду сумњивих”, а Валери је застала пред Џемсом и рекла: „То је он!” Тиме му је изрекла смртну пресуду. Нешто касније пронађен је прави убица.

У Суботици је 1920. године на смрт осуђен Ђорђе Гравала, због убиства Јована Кумара, из користољубља. Три године после извршене смртне казне, у Будимпешти је ухапшен разбојник Јосип Ковач, који је признао убиство Кумара.

– Ових дана новине су извештавале о случају невино притвореног за силовање. Жртва у граду „препознаје” силоватеља, позива полицију и човека хапсе. Он негира и објашњава да је критичног дана помагао жени да спрема колаче за Ускрс, али његовој жени, која му даје алиби, не верују, јер је то ипак само његова жена. Након скоро шест месеци проведених у притвору, ослобођен је јер је ДНК анализом утврђено да није извршилац. Нешто касније ухваћен је прави силоватељ – навео је три случаја адвокат Делибашић.

Предраг Ергић је правноснажном пресудом ослобођен оптужбе. Живи са породицом у Београду.

Одбранио свог кума

Др Вељко М. Делибашић рођен је 1967. године у Београду. Од 2001. године ради као адвокат и активан је у Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Бранио је велики број окривљених за најтежа кривична дела и организовани криминал, као и пред трибуналом у Хагу. Његов брањеник Предраг Пера Ергић је његов кум и зато је почео да га брани чим је постао адвокат. Целовита завршна реч објављена је у књизи „Велике адвокатске одбране” нишког адвоката Оливера Ињца.


Коментари0
7572b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља