четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.12.2017. у 22:00 Бранислав Радивојша

Рат убија и љубав и брак

Оружани сукоби деведесетих година разорили су многе вишенационалне породице у бившој Југославији. – Двоструко више етнички мешовитих развода
(Фотодокументација „Политике”)

Прошло је више од две деценије од завршетка ратних сукоба на просторима бивше СФРЈ, а о њима се у јавности и даље највише говори кроз призму хашких оптужница и казни. Мало је истраживања о томе какве су све промене и несреће ови сукоби донели становништву. Једна од тих невоља су разводи мешовитих, такозваних вишенационалних бракова. Утисак је да их је, под утицајем укупне друштвене климе и индуковане међунационалне мржње, било више него што је уобичајено и то је једна од тужних последица ратних сукоба: непријатељства међу нацијама раздвајала су не само дојучерашње „братске” републике, пријатеље и кумове, већ и брачне партнере.

Да ли је развода вишенационалних бракова током ратних година заиста било више? Тешко је тако нешто са сигурношћу рећи, мада су судије који су деведесетих година разводиле бракове, и једнонационалне и вишенационалне, о томе понешто знале. Утиске о томе вероватно су имали и службеници амбасада неких западних земаља, који су тих ратних година били суочени с порастом броја захтева за усељеничке визе, и то баш вишенационалних породица.

Ми смо, међутим, покушали да уз помоћ статистике утврдимо да ли је на простору бивше заједничке државе у ратним деведесетим заиста било више етнички мешовитих развода него што је то уобичајено и дошли смо до закључка – да их је било. Додуше, тај закључак износимо с резервом, јер располажемо само парцијалним подацима који то потврђују. То је и разумљиво, јер у ратним годинама није било прецизних евиденција, што се пре свега односи на Босну и Херцеговину, чији статистички заводи данас имају податке о разводима по етничкој припадности мужа и жене до 1990. и после 1997/8, али не и током ратног периода. Игром случаја, ни Србија нема податке, али за период пре 1990. (део документације тренутно је недоступан), па је показатеље о разводима бракова после 1990. немогуће упоређивати с годинама пре тога.

Једино Државни статистички завод Хрватске располаже серијом података од 1977. године, мада и за ову републику подаци од 1991. до 1997. нису са целог подручја. Међутим, и оскудни налази до којих смо дошли захваљујући истраживању др Сњежане Мрђен, професорке Свеучилишта у Задру, показују да је рат на простору бивше заједничке државе разарао вишенационалне бракове, и то је, ако се изузму страдања невиних људи и уништавање њихове имовине, једна од најтежих последица ових оружаних сукоба: породице су се раздвајале, деца су остајала далеко од једног од родитеља и цео њихов живот попримио је нови, нежељени смер.

Професорка Мрђен каже да из демографске и социолошке литературе произлази да су бракови супружника исте националности готово увек стабилнији од бракова супружника различите националности. То показује и статистика за бивши југословенски простор. У периоду од 1990. до 2015, у Србији, Хрватској, Федерацији БиХ и Републици Српској, у сваком периоду било је процентуално више развода етнички мешовитих бракова него оних једнонационалних.

А тих ратних етнички мешовитих развода почетком деведесетих година било је двоструко више у односу на једнонационалне, што указује на њихову изразиту нестабилност за време ратних прилика. То нарочито долази до изражаја у Хрватској, у којој је било 38 одсто вишенационалних, наспрам 17 одсто једнонационалних развода.

Да ли је сличног раста броја вишенационалних развода у истом периоду било и у другим републикама? Србија у првој половини деведесетих, као и Хрватска, бележи већи удео вишенационалних развода (око 23 одсто) него у другој половини деведесетих. Тако је у 1991. години забележено највише хетерогамних развода, 35 одсто, што опет ствара утисак да су тадашње друштвене околности, иако Србија формално није била у рату, допринеле порасту броја прекида вишенационалних брачних веза. Овде би поново требало имати у виду напомену да Србија тренутно не располаже подацима о разводима током осамдесетих година, како би се добио бољи увид у ситуацију пре 1990.

Коментари20
31169
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samir
Zanimljiva tema za razmisljanje...moje licno iskustvo je da dijeca iz mjesovitih brakova imaju razvijeniji intelekt i cesto govore vise jezika i imaju flexibilne stavove o mnogin zivotnim pitanjima. Naravno da pistoje i opterecenja poput krize identiteta i sl. Dodao bih da su manje vise sve aristokratske porodice u Evropi visenacionalnog porijekla i da to manje vise predstavlja evropsku tradiciju. 21 vijek ce u svakom slucaju pojacati hibridnost i medju prosjecnim ljudima u Evropi...mozda ne kao pravilo vec experimentizam kome su mladi ljudi sve skloniji. Love without limits
deda dušan
Stara izreka:"Svaka ptica svome jatu leti" ili "Lanac puca tamo gde je najslabiji".Nakradna i sebična politika je dugo vremena pripremala na svim nivojima kako da život običnih ljudi učini skoro nemogućim.U firmama su otpuštali sa posla radnike ako je bio druge nacionalnosti .To posebno važi za BiH, HR i Sloveniju.U školi su takva deca bila šikanirana i provocirana da se izjasne,ako su iz mešanog nacionalnog braka, šta su po nacionalnosti. U HR je bila važna i vera , jer je bio verouk , da mora da veruje u njihovog Boga . U Sloveniji su izbrisali iz spiska građana 25.000 lica. Među njima su izbrisana i deca koja su po postojećim zakonima rođena u Sloveniji , samim tim stekla pravo na državljsnstvo.Kakav zakon ? Važi zakon jačeg .Održali su se mešani brakovi koji su bili jaki , verujući , da će sve to proći i savladati samo ako su složni . Koliko je mešanih brakova raspalo niko nezna. Cenu su platila deca ,i danas plaćaju.Tek će se o tome pisati .
Stevan
Mesovit brak za Pravoslavca je nemoguc osim naravno ako supruznik koji nije Pravoslavne vere predje u Veru Pravoslavnu
Srdjan
E moj Stevane, covek se ne zaljubi u naciju, vec u osobu. Zbog takvih kao i ti i postoji rasulo na ovim prostorima.
Stevan
Marija Rimo-Katolik se nemoze ni pricestiti u Pravoslavnoj crkvi a kamoli vencati
Прикажи још одговора
MilosNS
Ovaj tekst je besmislen. Ima dobru ideju,ali ne vodi nikud.Mislim, ako je samo postojanje mešovitih brakova prikaz blagostanja i dobrih međuljudskih odnosa u sfrj, onda je to redu,ali je nepotpuna slika.Znam, javiće se jugofobi i reći da je ta zemlja tamnica srpskog naroda, i to je u redu jer donekle i jeste bilo tako.Takođe, danas samo jugofili živi u prošlosti bez sposobnosti da prihvate da je danas drukčija realnost. Nema Juge više.Plus,danas se ljudi kao ne žene i ne razvode?Što bi to bio slučaj samo sa Jugom?Moja lična razmišljanja su da je ljubav danas precenjena i ako već,da je najbolje naći nekog iz svog naroda jer mi pripadamo njemu.I da ljudi treba da traže nekog svog bliskog.Nažalost,niko od nas ne zna s kime će na kraju završiti.Možda ja baš završim s nekom Hrvaticom.Možda baš izrodimo i odgajamo decu i razvedemo se. Možda. I na kraju, upotrebio bi parolu hipi pokreta "vodite ljubav, a ne rat". S tim što bi je ja izmenio u "ne morate voditi ljubav, ali nikako nemojte rat"
Milan M. Mišković, sociolog
Teza o povećanom broju razvoda tzv.višenacionalnih brakova u vreme raspada jugoslovenskog društva, je osnovana i može se dokazati na osnovu različitih izvora iskustvene evidencije. Ono što predstavlja problem jeste često brkanje privida i biti stvari u objašnjenju te pojave. U SFRJ je izvršena etnifikacija politike. Glavni oblici društvenih konflikata postali su sukobi kolektivnih identiteta (država, nacija). Identiteti koji su prozilacili iz etniciteta bili su jači, nego građanski identiteti. U svakodnevni život ljudi dublje je ušao kodeks etniciteta nego kodeks građanstva. Vidljivo je postalo razilaženje etniciteta i principa građanstva. Politički značajni delovi stanovništva (npr. Srbi u Hrvatskoj) smatrali su da država ne zastupa njihove interese usled čega se ona doživljavala kao tuđa. U tom slučaju etnička povezanost, koja je jača, podrivala je princip građanstva, usled čega je došlo do marginalizacije etničkih manjina. Sve to reflektovao se na institucije braka i porodice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља