субота, 20.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:18

Европски пут између регате и пакета

Аутор: Биљана Баковићнедеља, 17.12.2017. у 22:00
(Фотомонтажа З. Милутиновић)

Тек што се помислило да је у размишљањима о стратегији проширења на западни Балкан превладао принцип „регате”, активиран је и „пакет”. Због тога је шеф српске дипломатије Ивица Дачић морао прошле недеље у Бриселу да подвуче да за Србију није прихватљива идеја да цео регион треба „у једном пакету” да приступи ЕУ, него да свако треба да напредује брзином коју заслужује, тј. брзином која говори који су критеријуми испуњени.

Шефица европске дипломатије Федерика Могерини окупиће вечерас лидере западнобалканске шесторке на неформалној радној вечери у Бриселу, па то може бити прилика и да једни пред другима изложе своја мишљења и жеље о томе како би требало да се напише нова стратегија проширења Европске уније. Од када је почетком месеца у јавност региона процурио садржај радне верзије ове стратегије, у којој се само уз Србију и Црну Гору везује 2025. као могућа година њиховог приступања ЕУ, чини се да је почела грозничава борба за утицај на завршни текст који ће бити представљен у фебруару.

Како је у петак речено агенцији Бета у дипломатским изворима у Бриселу, поред српске премијерке Ане Брнабић, на вечеру код Могеринијеве позвани су и премијери Албаније, БиХ, Црне Горе, Косова и Македоније. Они ће сигурно имати шта да кажу о том документу, али прилично је очигледно да кандидатима који су даље одмакли на путу ка ЕУ одговара да Балкан иде у више брзина, док они на зачељу шансу за брже чланство виде ако буду третирани у блоку са успешнијим комшијама.

Постоји, наводно, и модел 2+2+2, по којем прву групу за пријем чине Србија и Црна Гора, другу Македонија и Албанија, а трећу БиХ и делимично признато Косово. Потпредседница Клуба заступника Прогресивног савеза социјалиста и демократа у Европском парламенту Тања Фајон, у изјави за ТВ1, које су пренеле сарајевске „Вијести”, међутим, каже да је њој познато да се спомињу два сценарија. „Један према коме би свака држава на основу властитих резултата напредовала, тзв. регата приступ, и други према којем би се државе западног Балкана истовремено придружиле ЕУ”, рекла је она прошле недеље.

Председник Европског покрета у Србији Михаило Црнобрња уверен је да, када се говори о пакету за пријем у ЕУ, мисли се и на Турску. Због тога, никако не би требало пристајати на ту опцију. „Уплитање Турске у пакет одговара онима који не желе проширење у овом моменту. У ЕУ има таквих, и они ту идеју маскирају тиме што кажу: ’Нећемо једног по једног, шта значи примити земљу од 660.000 становника?’ Мисле, наравно, на Црну Гору која је најдаље одмакла на европском путу”, објашњава Црнобрња.

Према наводима бриселског портала „Политико”, управо због своје тренутне позиције, Црној Гори не одговара да је стављају у исти кош са Србијом. „Ми смо у процесу много дуже и скоро завршавамо преговоре које они (Србија) тек почињу”, рекао је амбасадор Црне Горе у ЕУ Бојан Шаркић, како преноси овај портал, додајући да црногорским званичницима смета чак и то што је, у редоследу помињања фаворита, Србија на првом месту. Вероватно се мисли и на то да Србија има Косово о врату и Русију на леђима (или иза леђа, зависно од угла гледања), као највеће политичке препреке за напредак у евроинтеграцијама.

Црнобрња истиче да струја у ЕУ, која је против проширења, заговара стратегију од пре петнаестак година – „велики прасак” из 2004, када је у ЕУ примљено 10 земаља. „Мислим да ће се ипак одлучити за регату – кад развијемо сва једра да прођемо кроз циљ. То ипак не значи да ће тако и бити”, опрезан је Црнобрња, који наводи да се за стратегију „пакета” залаже добар број бивших комунистичких земаља, које се прибојавају да ће изгубити неку врсту повлашћеног положаја у ЕУ који су имали као „неприлагођени, из комунизма”, у случају да им се сад прикључе неки још неприлагођенији. Без обзира на то што неки од њих званично страсно подржавају европску перспективу западног Балкана, треба имати у виду шта су њихови прави интереси. А ако се има у виду и исламофобија, онда се број земаља које нагињу одлагању проширења (што у суштини значи опредељивање за принцип „пакета”) повећава.

Одлагање би, опет, и тога су многи у ЕУ свесни, могло да има последице по регион западног Балкана, на коме се са доста тешкоћа одржавала „европска ватра” од када је Жан-Клод Јункер рекао да у мандату његове Европске комисије неће бити проширења. То је било на њеном почетку, 2014. године, а онда је регион овог септембра некако живнуо, пошто је Јункер помало неочекивано најавио да би Србија и Црна Гора могле у чланство ЕУ до 2025. године. Први пут је тако јасно наведен неки датум у нашим евроинтеграцијама. Можда је од утицаја био и захтев председника Србије Александра Вучића да „мета” више не буде у магли, то јест да се да одређени датум за улазак у ЕУ, али сигурно је да су на нови поглед на западни Балкан утицали и мигрантска криза, брегзит, буђење сепаратистичких покрета у Европи, продор на Балкан других сила, пре свега Русије, али и Турске и Кине.

Ситуација се преокренула за само годину дана. Уз подсећање да ниједна држава није поднела захтев и постала чланица за мање од пет година (Финска држи рекорд), а да је за државе чланице бившег Варшавског пакта и СФРЈ тај процес у просеку трајао од 10 до 15 година, „Политико” је у децембру прошле године писао да је златно доба проширења ЕУ прошлост, а да су шансе за чланство Србије 80 одсто – али не пре 2027. године. Према тадашњем писању овог листа, први кандидат за чланство могла би да буде Албанија – 2025. године.

На питање може ли нова ЕК (овој истиче мандат у октобру 2019. године) опет да промени причу, без обзира на нову стратегију, Црнобрња каже да може – али минимално. Подсећа да је ипак сва власт у вези са овим питањима у Европском савету, који чине један председник и шефови влада држава чланица ЕУ. Дакле, држати се Меркелове и Макрона.

„Пролазно време” у процесу приступања

Албанија

Април 2010 – Предала одговоре на Упитник ЕК

Јун 2014 – Добила статус кандидата

Новембар 2016 – ЕК предлаже почетак преговора

Босна и Херцеговина

Фебруар 2016 – БиХ поднела захтев за чланство у ЕУ

Децембар 2016 – БиХ добила Упитник ЕК, на који још није одговорила

Црна Гора

Децембар 2010 – Добила статус кандидата

Јун 2012 – Покретање преговора о приступању ЕУ

Децембар 2017 – Отворена два нова поглавља, што чини укупно 30 отворених поглавља у преговорима Црне Горе с ЕУ, а три су привремено затворена

Македонија

2005 – Добила статус кандидата

2017 – Европски савет још није донео одлуку о покретању приступних преговора. Грчка је блокира због спора око имена

Србија

Март 2012 – Добила статус кандидата

Децембар 2015 – Отворена прва два од укупно 35 преговарачких поглавља

Децембар 2017 – Отворена два нова поглавља, што чини укупно 12 отворених поглавља у преговорима Србије са ЕУ. Два су привремено затворена

Турска

1999 – Добила статус кандидата

2005 – Одлука о почетку преговора о приступању

2015 – Шефови држава или влада ЕУ одржали су састанак с Турском и договорили ревитализацију турског процеса приступања ЕУ

2016 – Отворено једно поглавље, што чини укупно 16 отворених, од којих је једно привремено затворено

Косово*

2016 – Почела примена Споразума о стабилизацији и придруживању


Коментари16
d8a7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радомир Милуновић
Srbija, u Evropsku uniju poslednja bi pristupila ako se uzme u obzir napredovanje po otvorenim poglavljima EU. Posebno poglavlje 23. Srbija nije pravna država. Oduzela je imovinu naslednicima u Pančevačkom ritu koju su njihovi očevi i dedovi dobili kao dobrovoljci u Prvom svetskom ratu.Pored toga viši sudovi Srbije rehabilituju kvislinge iz Drugog svetskog rata, a neke golootočke kažnjenike odbili su da rehabilituju pod uticajem nekih političara iz Vlade Srbije
dr Slobodan Devic
Drzavna politika je vestina moguceg. Problem je sto danas vise drzave ne postoje vec multinacionalne kompanije i centri moci koji su preuzeli kontrolu nad nacijama uz pomoc medija koje kontrolisu ...
sergije miletic
Najveci neprijatelj brzem ukljucivanju Srbije u EU je nasa politicka elita,ista ona koja je nastala na ratnoj proslosti i koja danas slavi Putina.Staviti u ruke drzavu Srbiju,njene institucije,buducnost nase dece,pomirenje sa Albancima,Hrvatima i Bosnjacima,evropsku buducnost, istim onima ljudima koji su mrznju prema nesrbima i etnicko ciscenje pretvorili i institucionalizovali u patriotizam,isto je kao ceo narod naterati da se odrekne svoje buducnosti.
Leo Karlić i ...prava istina!
Na Balkanu postoje četiri izvorišta problema i za balkanske narode, ali koji su i latentna i realna prijetnja i za svjetski mir. Na dužu stazu to su: veliko srpski, veliko hrvatski i veliko albanski "apetiti" i ambicije, a od devedesetih godina imamo i "funkcionalnu" Izetbegovićevu doktrinu pokušaja stvaranja (čiste) muslimanske države. Ni jedno od tih izvorišta problema nije u potpunosti "sanirano" i sva četiri pritajeno, podmuklo i "dubinski" djeluju i danas! Normalizacija i "relaksacija" odnosa sukobljenih "doktrina" moguća je samo primanjem svih balkanskih država u EU, a to opet ne može iči u paketu jer sve države nisu na istom nivou ni razvoja ni prilagodbe uvjetima i pravilima koja vrijede u EU. Osobno mislim da će stabilizacija Balkana biti mukotrpan, dugotrajan i postepen proces koji će potrajati bar 40 - 50 godina. Za početak bi bilo bitno primanje Srbije i CG i u EU (ali i u NATO) i onda bi tenzije popustile i otvorio bi se prostor civilizacijskog napretka.
Dejan.R.Tošić
G-din Dačić i deo Srpska pol.elit. i dalje ne može da shvate globalno funkcionisanje E.U. Razlog za "PAKET" ulazak jeste što je neophodan koncenzus svih članica za pristup nove članice.Pribavljanje koncenzusa od strane svih članica može trajati i više godina,a može se staviti i veto,poput Francuske koja je stavila veto na pristup U.K. zato se ide na "paket" pristup kao egzaktan način pristupanja novih članica koji ima za cilj pol,ravnotežu različitih interesa koje sadašnje članice imaju prema budućim članovima E.U. Zato g-din Dačić ne treba puno da razmišlja o načinu pristupa, njegovo je samo da peva.
Momir
Naravno. Vrlo pametan komentar. Pogotovu sto je Brisel potpuno svestan da se njihov 'paket' nikada nece sam sa sobom dogovoriti o bilo cemu u vezi pristupanja EZ, ... i, eto genijalnog izgovora da integracije tog 'paketa', potraju jos 250 godina?!
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља