понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07
ИНТЕРВЈУ: Лидија Пилипенко, примабалерина и кореограф

Пушкин је моја велика слабост

Целовечерњи балет „Оњегин“, инспирисан бисером руске књижевности, на музику Чајковског, први пут код нас у Народном позоришту у Београду
Аутор: Биљана Лијескићнедеља, 17.12.2017. у 22:00
Лидија Пилипенко на проби у балетској сали (Фото Миша Мустапић)

Први пут на домаћој сцени заблистаће целовечерњи балет, инспирисан бисером руске књижевности Пушкиновим делом „Евгеније Оњегин“, на музику Чајковског, 23. децембра у 19.30 часова у престоничком Народном позоришту. У борбу са овим великанима пера и музике упустила се без страха Лидија Пилипенко, некадашња сјајна примабалерина и сада успешан кореограф, доказујући да уметник и у каснијим годинама има срце и енергију да ствара поново. Лидија Пилипенко је својом великом каријером писала историју београдског балета низом улога из гвозденог репертоара, али и савременим остварењима. Низ упечатљивих кореографија поставила је по делима домаћих композитора, попут „Јелисавете“и „Бановић Страхиње“ Зорана Ерића, „Даринкиног дара“ Зорана Христића, „Вечитог младожење” и „Избирачице” Зорана Мулића... 

То су само нека од остварења у њеној личној карти. Наша саговорница никада не заборавља да подсети на чувеног кореографа Димитрија Парлића који ју је и пре завршетка средње школе ангажовао у Народном позоришту и пратио њен напредак. Са „Чудесним мандарином“ је премијеру имала у Токију, играла је у Кјоту, Венецији и у многим другим светским градовима. Захваљујући диригенту Оскару Данону београдски балет је тада обишао свет и био наш понос. У Лондону се усавршавала код Нинет де Валоа. На питање како јој се догодио „Оњегин“ одговара да је све почело са позивом директора балета Константина Костјукова.

– Од тада сам почела да размишљам о Оњегину. Пушкин је моја велика слабост. У „Оњегину” је имао једноставну мисао, а то је да људи заиста могу да живе на много различитих начина. Лик Оњегина као да поручује публици: „ Слободан сам, срећан, уживам, у мени стоји животно расположење, добро ми је... али ме не занима како су други око мене.“ Ленски је частан човек, одговоран, храбар, има осећање правде. Они су различити карактери, могу бити пријатељи, али никада не знамо докле ће то трајати. Татјана је бисер људске чистоте, у средишту су њена љубав и трагично давање себе саме. Њено чувено писмо на које се сви враћају било ми је инспирација да озбиљно размишљам о врлинама људског бића. Имамо и Олгу, Татјанину сестру, пуну живота, среће, која воли Ленског. Мој „Оњегин” говори о љубави и каква она може бити. У животу постоје правила, неко их следи, а неко не. Настојим да разумем и прихватим Оњегина. У неким светским поставкама он је површније приказан, као сурова и бахата личност. Ипак, ја сам пронашла у себи љубав за сваки од ових ликова и без осуде их доносим на сцену.

Како се актери у вашој балетској причи могу изборити са патњом услед сукоба различитих карактера? Како почиње, а како се завршава ваш балет?

Мој Оњегин на почетку сања шта га чека. Његов први сусрет са Татјаном одаје радост и лакоћу живљења, али то му досади. Ипак, он у једном моменту схвата да је Татјана незаменљива. Смрт Ленског у двобоју, његовог пријатеља, утиче да се Оњегин пробуди и почне да размишља, мада на крају не може да побегне од свог карактера. Балет се завршава тако што се Татјана после њихове пропале љубави удаје и налази свој мир и особу која јој припада и која ће јој све дати. Када се ипак на крају сретну Татјана и Оњегин, он очекује да је она и даље његова. Највећа трагедија је у томе што она заиста и даље јесте његова, у дубини свог бића. Оњегин на крају одлази и без обзира на то шта му се догодило може да настави даље....

Много је било ваших успешних улога, али и кореографија, како их се сећате?

Прво што сам одиграла био је мали соло у балету „Силфиде“ који сам добила захваљујући Димитрију Парлићу. После су се низале роле у класичним и савременим балетима. „Бановић Страхиња“ је био први мој балет и тада сам још играла активно. Тако је све кренуло. Други је „Јелисавета“, „Даринкин дар”, па мјузикл „Прича о коњу“ који је доживео велики успех. Потом сам веома волела „Самсона и Далилу“, Малерову „Другу симфонију”, ту су и  „Шехерезада”, „Вечити младожења”, „Кавез”, „Песник Чајковски”, „Нечиста крв”, „Дама са камелијама”...

Да ли сте стрепели од постављања „Оњегина” по Пушкиновом вишезначном делу и како сте бирали музику?

Као особа која је импозантно време провела у театру нисам осећала страх, поготову од Чајковског који је чудо од уметника. Уместо страха код мене је присутно поштовање. Делове великих композиција Чајковског проналазили смо и одабирали заједно диригент Ђорђе Павловић и ја.

Какво је ваше мишљење о данашњој балетској уметности са свим њеним облицима?

У балету тело је богатство, а школа је неопозиво неопходна као и огроман рад и таленат. У моје време београдски балет је много гостовао широм света. Уметност уопште, сликарство, музика, драма... то су бисери једне нације и треба их чувати. Нови приступ балету апсолутно подржавам. Ипак, мислим да не треба Рембранта склањати, зарад модерног.
 

Уметнички састав у „Оњегину“

По либрету, у кореографији и режији Лидије Пилипенко „Оњегина“ ће дочарати између осталих Јован Веселиновић/ Дејан Коларов (Оњегин), Бојана Жегарац Кнежевић/ Татјана Татић (Татјана), Игор Пастор/ Никола Бјанко (Ленски), Теодора Спасић/ Ада Распор (Олга)... Оркестром ће дириговати маестро Ђорђе Павловић. Сценографију ће креирати Борис Максимовић, а костиме Катарина Грчић Николић.


Коментари4
ea32d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihailo
J. Cranko je još 1965 postavio svog Onjegina, balet u 3 čina na muziku Čajkovskog. Aranžman je Kurt -Heinz Stolze. Ovaj balet J. Cranka je jedan od najboljih baleta XX veka i mnoge poznate baletske trupe širom sveta ga i danas izvode. Autorska prava za ovaj balet idu u kompletu sa scenografijom i kostimima. Od L. Pilipenko nismo čuli ni reč ko je aranžirao originalnu muziku Čajkovskog za njenog Onjegina. Ni reč koliko se distancirala od koreografije J. Cranka. Koji stilski jezik igre je uzela i zašto? Da li je eksperimentisala sa stilom i koliko je imala inspiracije u igračima koji tumače određene uloge, več samo njena razmišljanja o Puškinu.. Ovde je reč o baletu a ne o drami. U značajnim baletskim trupama postoji tradicija predpremijernog susreta publike sa autorima predstave kad se govori o predstavi i demonstrira u vidu probe u baletskoj sali pa čak i sa korekcijama igrača pred publikom... Zašto toga nema u Beogradu ?
Raca Milosavljevic
... o velikim i vecitim Ruskim klasicima ne treba nista reci ... dovoljno i za uvek govore ... hvala za lep tekst i lepu pricu za ponos Beograda ...
Stevo
Posle ruskih klasika, koji su celim bicem i energijom radili na uspostavljanju drustvene pravde i licnim primerom pomagali svet oko sebe, a sebe dovodili na granicu neimanja, tesko je videti opipljiv rezultat te borbe i zrtvovanja. Ljudski egoizam i pohlepu ne moze da unisti nikakva umetnost, nazalost.
Resavska
Bravo za ovaj divan tekst i balet u pripremi. Pa kome ne bi Puskin onakav lik bio slabost. Onjegin je prica za sva vremena. Bice to jedna divna predstava u nasem gradu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља