петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Разведен сваки пети српско- хрватски брак

Посебно је било тешко паровима у Хрватској када је муж био Србин, а жена Хрватица. Таквих развода је од 1992. до 1996. било двоструко више у односу на закључене бракове а максимум је досегнут 1993.
Аутор: Бранислав Радивојшапонедељак, 18.12.2017. у 22:00
Љубав је трајала док није почео рат (Фото Пиксабеј)

Подаци који се односе на Федерацију БиХ и Републику Српску реч, после 1997/8. године говоре да је тамо било у исто време знатно мање развода него у Србији и Хрватској. Међутим, и овде се уочава да су вишенационални разводи били чешћи крајем деведестих него у деценији после тога, мада су све бивше југословенске републике (и ентитети БиХ) после 2000. у мањој или већој мери остале једнонационалне, што значи да је у њима објективно било и мање услова за нове вишенационалне разводе.

У Босни и Херцеговини је иначе од осамдесетих година све до 1990. удео вишенационалних развода чак опадао, са око 11 на осам одсто од укупног броја закључених бракова. Професорка Сњежана Мрђен са Свеучилишта у Задру каже да се, кад је реч о Хрватској, укупан број развода кретао у просеку око пет хиљада годишње, с тим да су најниже вредности биле деведесетих година. То је једино раздобље у оквиру готово четрдесет година (1977-2015) када је број развода био мањи од 5.000 годишње.

– У ратним годинама од 1991. до 1995. године у Хрватској је поприлично порасла стопа развода вишенационалних бракова – више од 30 развода на 100 закључених вишенационалних бракова, а максимум у том погледу достигнут је 1993. године: чак 64 развода на 100 закључених хетерогамних бракова! И док су се супружници различитих националности разилазили истих година уочава се смањење развода једнонационалних бракова, чак најнижи у целом тридесетосмогодишњем раздобљу. Указује то на чињеницу да су у време рата једнонационални бракови били стабилнији не само од вишенационалних, него и у односу на раздобље пре и после рата – констатује професорка Мрђен.

Што се тиче српско-хрватских развода (кад је муж Србин а жена Хрватица или муж Хрват а жена Српкиња), ако се изузму деведесете године, евидентирано око 20 развода на 100 закључених бракова. Међутим, у деведесетим ови бракови посебно почињу да се љуљају и то нарочито тамо где где је муж Србин, а жена Хрватица. Таквих развода је од 1992. до 1996. било двоструко више у односу на исте закључене бракове. Максимум је досегнут 1993. године када је било 250 развода бракова Србина и Хрватице на 100 таквих закључених бракова.

Такође је био повећан број развода бракова Хрвата ожењених Српкињом, али знатно мање. Подаци из Хрватске показују да је пре рата, 1989. године, од свих разведених бракова жена Хрватица само 5,6 одсто било оних у којима је муж био Србин. Али три године касније, ратне 1992, таквих српско-хрватских развода било је 11,5, а 1993. године чак 12,7 процената! Или, исказано у апсолутним бројкама, 1989. у Хрватској су се 204 Хрватице развеле од својих мужева Срба, да би 1992. таквих развода било 352, а 1993. чак 494 или скоро 300 више него 1989.

Коментаришући ове податке, социолог др Мирјана Бобић, професорка Филозофског факултета у Београду, каже да су етнички мешовити бракови били релевантна научно истраживачка тема и пре распада земље. Њоме се бавила професорка Ружа Петровић, која је још крајем осамдесетих прошлог века утврдила њихову нешто мању заступљеност у општој популацији у СФРЈ и тенденцију да се бракови склапају унутар исте етничке групе, односно доминирала је брачна хомогамија по етничком принципу.

– Етнички мешовити бракови су сигурно били први на удару у време дезинтеграције државе и крвавих етнонационалних сукоба на просторима Хрватске и БиХ. Највећа жртва у оваквим породицама су свакако била деца, али и партнери који су у условима недовољно изграђеног демократског грађанског друштва били мета друштвене осуде, стигматизације и оружје националне мобилизације која се одвијала на свим зараћеним странама. Мислим да је ситуација са супружницима српске националности у Хрватској била веома тешка због нациоаналистичке еуфорије дела већинског становништва, социјалне ексклузије Срба, укидања основних људских права и присиле да напусте домове, радна места или да се асимилују у већински национални корпус – подсећа професорка Бобић.

– У таквим општим околностима заједнице пуцају, људи се окрећу индивидуалним стратегијама преживљавања и сналажења. Уколико један партнер жели да се одсели, а други не, распад је неминован. Поново треба нагласити да цео овај простор припада тзв. медитеранском типу социјалне солидарности који подразумева велико ослањање и утицај ширих, породичних мрежа подршке, што има своје како позитивне, али и негативне предзнаке – додаје наша саговорница.


Коментари23
ea9a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora Dipl ing
interesantni sü komentari raznih stavova Ali za nasu predratnu generaciju (mislim na II S.R)! Ljubav a ne nacionalizam vazi kao kriterijum! Mi smo es upoznali Sa mojom zenom u Zgb" u Madjarcu na cagi" gde Sam svirao bez da Sam pojma imao kojom narodu pripada? je iz Zgb i to je to! Kasnije se ispostali da je rodjena Ljubljancanka ali ziviela od svoje prve godine zivota u Zagrebu! Ove godine smo napunili 52 godine zajednickog zivota ona Zagrebcana/ Slovenka ja Magyar iz Vojvodine zivimo u SRNJ, imamo dvije krasne Cure zetove Njemaca i tri Unke! rec "rastava" ne poznajemo?! mom bratu pak zena Srbkinja imaju dvoje kceri zetovi jedan je Magyar drugi je Srbin i cetiri unuke! Zive u Vojvodini odn,u Bgd-u! ocito je da izmedju HR i Srb. Ziteljima nesto ne stima!?
Vladija Sarac
Povrsna studija. 1) U Srbiji se 20-25 % brakova razvede. Grafik u tekstu kazuje da se zadnjih godina preko 20 % jednonacionalnih brakova u Kroaciji razvede. Zakljucak: mesoviti srpsko-hrvatski brakovi su odlicni (samo 20% razvoda, upkos ratu!)? 2) Sta znaci 250 % procenata razvoda oko 1993? Te godine se 2.5 vise mesovitih brakova (sklopljenih ranijih godina i decenija) razvelo nego sto je sklopljeno samo 1993 godine. Zbog rata, mesovitih brakova bilo je malo 1993, pa tih 250 % mozda ne znaci nista (mozda su bila dva mesovita braka te godine, i pet razvoda??) ... Pored %, treba koristiti i brojeve brakova da bi se stekla puna slika. 3) Zakljucak: Srbi i Hrvati se dobro slazu u jednom krevetu, ali rdjavo u jednoj drzavi?
Hrvoje Hrvojić
Evo moje priče... Hrvat i Srbin koji su se zaljubili na prvi pogled, a naša osebujna ljubav i veza (gotovo zabranjena u mentalitetima naših naroda) traje vise od sedam godina ... Na žalost, u našem slučaju, većina Hrvata i Srba bi se zajedno dogovorila da nas izbatinaju, ali ljubav nema granica, i pravu ljubav ništa ne može ugasiti ... Zar je voljeti grijeh ?
Hrvoje Hrvojić
Draga Anka, puno hvala na lijepim željama. Jako mi je drago da sam Vam svojom životnom pričom uljepšao dan ... Zaista jedna lijepa životna priča što traje, i svakim danom biva sve zanimljivija, a ja sam čak i bivši hrvatski branitelj... a on je Srbiju branio od NATO-a :) Često raspravljamo sa zeljom da se naši narodi, Hrvati i Srbi opamete, i već jednom počnu živjeti kao jako dobri susjedi ...
Препоручујем 8
Анка
О каква лијепа прича.... Уљепшали сте ми дан Хрвоје. Хвала вам! Сву срећу овог свијета вам желим!!!
Препоручујем 14
Марко Латиновић
Људи се жене и удају из различитих разлога. При томе неки сматрају да их различита национална припадност не умара и не оптерећује, док други ипак нагињу да се жене/удају унутар своје националне групе. Некако им је лакше. Било како било мјешовити бракови су једнако природни као и они склопљени унутар исте националне заједнице. Наравно да су мјешовити бракови чешће у разним искушењима али ако су међусобна љубав и поштовање непатворени, прави, онда такви бракови итекако ваљају. То што су деведесетих година у Хрватској мјешовити бракови пуцали, нарочито они у којима су жене биле Хрватице а мужеви Срби, дјелом је последица изразито великог утицаја Католичке цркве на женски дио хрватске популације. Таква је ситуација и данас.
Nikša
Dijete sam iz mješovitog braka od oca (Srbina)Crnogorca i mame Hrvatice,i ne vidim ništa u ovome spektakularno,niti je moja majka pod prisilom udata niti je moj otac moju mamu smatrao za ratni plijen zato što je Hrvatica...I kad makneš nacionalnost i vjeru,u biti mu dodje jedan te isti narod sa vrlo malim jezičkim i kulturološkim neznatnim razlikama,tako da je bolje da vodimo ljubav nego da se svadjamo i ratujemo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља