недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30

Школа о којој се говори, а о чијем се имању ћути

У Краљеву је обележен јубилеј 135 година средње пољопривредне школе у знаку оснивача др Ђорђа Радића, али је посебно наглашена својеврсна порука „да ће трајати дело великана”
Аутор: Мирољуб Дугалићуторак, 19.12.2017. у 22:00
Зграда пољопривредне школе у Краљеву (Фото С. Вуловић)

Краљево –  Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић” у Краљеву обележава 135 година од оснивања. Најстарија је то „ратарица” на овим просторима, рад је прекидала само у време ратова, па је из ње до сада изашло 120 генерација. Основана је указом српског краља Милана Обреновића 1882. године, а њен први управник био је др Ђорђе Радић, чије име ова школа од 1990. године носи.

Зато је уз јубилеј школе обележен и век и по откада је Ђорђе Радић постао први доктор пољопривредних наука у Србији. И баш у садашњој згради краљевачког музеја, у којој је првобитно Школа за ратарство отворена и ту радила више од четири деценије, о животу и делу њеног оснивача и управника говорила је Мирјана Савић, виши кустос.

Мало је новинског простора како бисмо пренели изречене заслуге овог великана за српску пољопривреду, који је као младић из родног Бечкерека отишао је у свет и у Бечу успео да постане први српски доктор пољопривредних наука. Силно је желео да постане велики добротвор свог народа, сиромашног и непросвећеног. Зато је, како је истакла историчарка Мирјана Савић, отварао школе, просвећивао младе и старије пољопривреднике, објављивао стручну и популарну пољопривредну литературу. Након доктората и бројних стручних путовања, окреће се модернизацији српских пољопривредно заосталих села, чему је посветио читав живот.

Др Ђор­ђе Ра­дић основао је прву пољопривредну школу у Србији, 
а ни гроба му више нема

Као управитељ школе у Краљеву бавио се научним радом. Укрштао је расе зарад побољшања расног састав стоке, први се бавио хибридизацијом кукуруза, новим сортама јагода, памука... Отворио је у Краљеву фабрику савремене пољопривредне механизације. Објавио је више од 50 научних књига и 560 научних радова, а био је члан 117 струковних удружења и добитник је 12 ордена српских и страних владара. У оквиру програма „Траје дело великана до данашњих дана”, Мирјана Савић је још напоменула да се Радић истицао племенитошћу и међу Краљевчанима уживао велики углед. Био је председник општине и редован члан Српског ученог друштва, као и почасни члан Краљевске српске академије.

Радић је умро у Краљеву, августа 1922. године. Сахрањен је на старом краљевачком гробљу до хумке свог сина Звездана, а где је њихов гроб то се данас не зна. Гробно место представници школе обишли су последњи пут 1983. године, али га касније више није било. Гробари су на том местима сахранили друге и, како дознајемо, данашња локална власт планира да за следећи јубилеј подигне неко постхумно обележје човеку који је задужио српску пољопривреду.

Можда су зато данашњи ђаци у свом програму поводом јубилеја и поручили да његово дело, упркос свему, неће и не сме пасти у заборав. Зато су поносно саопштили „да ни задужбина др Ђорђа Радића није пропала, већ и сад, 135 година након оснивања, блиста на обронцима Ратарског имања, поносито носећи име свог оснивача”.

А данас ова школа има 730 ђака. Поседује 80 хектара имања „у кругу” недалеко од града. Ту су поред њива, ливада и повртњака и стаје. Тако ученици поред теоријског стичу и практична знања, како директорка Светлана Младеновић рече, „уче од сетве до жетве, од садње до бербе”.

Но, њихово имање је годинама на мети локалних власти и урбаниста које су заговарале планове у којима „њиве не могу бити у центру града”. Тако је још 1982. године донет урбанистички план за Ратарско имање и пројекат где би се уместо поменутих њива и ливада подигло ново стамбено насеље. Но, тај план није реализован, али је социјалистичка власт, деведесетих година „штрбнула” десетак хектара и почела градњу три зграде, станова за младе брачне парове, полицајце и војна лица... Али су дошли избори и после двехиљадите године школа је покренула судски спор па су одлуком суда темељи тих зграда затрпани и опет је ту школска ливада. Затим је недавно, верујемо на предлог локалне власти, Влада Србије променила тек пре три године донету одлуку о утврђивању комплекса пољопривредне школе у Краљеву за просторно историјску целину. Уз ту промену одлуке брзо се прочуло да је омогућена намера да се од школског имања изузме око 13 хектара како би то земљиште било уступљено потенцијалном иностраном инвеститору а то школи надокнађено на другом месту. Не спорећи да је овом граду пропале индустрије таква инвестиција преко потребна, опет ће посебно због одабране локације за фабрику бити велике полемике, па је то, верујемо, и разлог што за сада представници локалне власти о томе још нерадо говоре.


Коментари5
b8c39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... e bas lepa prica o skoli i manje lepa o vrednoj Milici ...i to iz Kraljeva,grada koji nosi tako lepo ime ... skoro smo citali da je zicara na Gocu demontirana zbog dugova ... ista je na stotine hiljada dece i skijasa prevezla,mnogoj deci je ta planina bila prva zimska radost ... da ne pominjemo gigante koji su tu jednostavno nestali ... bese li jedna dama iz Kraljeva,javno rekla da se uclanila u vladajucu stranku i tako dobila posao ...to je Srbija ...
Profesor Kraljevo
Milica Simić,koja se pominje u mom komentaru je učenica četvrte godine Poljoprivredne škole ,,dr Đorđe Radić" u Kraljevu i otuda ta povezanost sa tekstom gospodina Dugalića u Politici.
Profesor Kraljevo
Nekoliko dana pre blistavog jubileja Poljoprivredne škole u Kraljevu na RTS objavljena je odlična dirljiva priča kraljevačkog dopisnika Milanka Danilovića o Milici Simić,najboljoj učenici ili jednoj od najboljih ,koja živoi sa samohranom majkom u petnaestak kvadrata nedovršene kućice pored Žičkog jezera,bez vode,posebne sobe,kupatila,računara i bez stalbih primanja.Nadniče i majka i kćerka Milica kad joj školske obaveze dozvole,naročito i proleće i leto kad kod seoskih domaćina najviše posla ima. Evo sad i ovaj odličan tekst Politikinog dopisnika oz Kraljeva gospodina Dugalića.Vidim-čitam bila svečanost u Muzeju a niko od nadležnih iz vlasti ne zna ni gde je grob znamenitog doktora Đorđa Radića kao što niko u Kraljevu ,mislim na nadležne,ne i odgovorne,nije znao u kakvim uslovima im živi jedna od najboljih učenica u gradu.Maturant je i pitanje je da li će moći da nastavi školovanje kao što je veliko pitanje da li će se neko setiti dr Radića do sledećeg jubileja.Dokle smo stigli!
Jovan N
uzima se zemlja da simovic premesti fabriku iz sela u grad
Vladija Sarac
Nemam digitalno izdanje, pa se pitam je li to ona skola opevana u pesmi "kod ratarske puste skole/poskakase u rovove/po stajama krv se proli/ borise se ko sokoli"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља