понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Држава не зна шта има, а када ће знати – не зна се

Рок за упис јавне својине продужен је до 2020. године. То је учињено изменама Закона о јавној својини, које су посланици усвојили пре неколико дана
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 19.12.2017. у 18:00
Рок за при­ја­ву имо­ви­не био је 31. де­цем­бар ове го­ди­не, али је про­ду­жен – већ ше­сти пут: панорама Београда (Фо­то Н. Марјановић)

Путеви, мостови, пруге, шуме, реке, извори лековите воде, рудници, пашњаци, зграде, станови, пословни простор, болнице, школе, факултети, уметничка дела, аутомобили, новац и хартије од вредности – све то држава Србија поседује. Али колико тачно тога има и колико све то вреди, нико поуздано не зна. И неће се знати бар још три године.

Рок за упис јавне својине продужен је до 2020. године. То је учињено изменама Закона о јавној својини, које је Скупштина Србије усвојила пре неколико дана. Првобитно, рок за пријаву имовине био је 31. децембар ове године, али је продужен – већ шести пут.

За одговорне у општинама, јавним предузећима и институцијама, који дуже од 20 година нису пријавили да користе државне ресурсе, под условом да то не ураде ни у наредне три године, следе новчане казне од 50.000 до 200.000 динара. То је новина у односу на претходне прописе.

У Регистру јединствене евиденције непокретности у јавној својини евидентирано је око 133.935 јединица непокретности. Толико их је до средине октобра пријављено Републичкој дирекцији за имовину, која је задужена да брине о државној својини.

Насупрот њој, Републички геодетски завод, који је такође задужен за вођење евиденције о имовини, има базу у којој се на јучерашњи дан налазило 24,6 милиона јединица непокретности, од којих је знатан део у јавној, односно државној својини.

Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, каже да је, управо зато што Србија има овако неуједначену евиденцију и нема пописану имовину, мало фалило да преговарачко поглавље 32 о приступању ЕУ не буде отворено. Јер, када се не зна ко шта поседује, ниједан завршни рачун јавних предузећа не може да буде тачан.

– Обе базе података, и дирекције и катастра, непотпуне су и као такве непоуздане. Захваљујући реституцији, држава је у појединим ситуацијама дошла до спознаје шта све има – каже Антић.

Он наводи да је на Копаонику, враћајући једну њиву, која је пре 12 година проглашена за грађевинско земљиште, откривено 700 хектара које је незаконито присвојила једна задруга. И то је, захваљујући реституцији, враћено држави, а као власник уписана је република.

Свако ће се запитати како је дошло до тога да држава не зна где шта има. Лако, јер је све остављено на савест корисницима. Они су од 1995. године имали обавезу да пријаве шта користе, јер су општине, јавна предузећа и институције били само корисници, а држава једини власник.

Законом о средствима у својини републике била је прописана прекршајна одговорност за правно и одговорно лице ако не воде евиденцију сагласно закону или ако у прописаном року не достављају дирекцији податке о непокретностима које користе. На то се мало ко освртао, јер ниједним актом није било ближе уређено који ће орган покретати прекршајни поступак, односно подносити прекршајну пријаву. Дирекција за имовину није имала овлашћења за то.

Доношењем Закона о јавној својини 2011. пријављивање имовине је обесмишљено. Корисници више нису имали потребу да пријављују имовину, јер оно што су до тада користили прешло је у њихово власништво.

Државни ревизори утврдили су у једној од контрола да корисници државне имовине располажу непокретностима без сагласности дирекције и владе. Потом да не примењују тржишне цене приликом издавања, нити су претерано ажурни при наплати дугова, као и да не обавештавају никога о слободном простору. Другим речима – ради ко шта хоће.

Самим тим нико поуздано није могао ни да каже колико сва та имовина вреди. Додуше, Јован Воркапић, директор Дирекције за имовину, пре годину дана је изашао у јавност са проценом да по књиговодственој вредности државна имовина вреди око седам милијарди евра, али да он верује да по тржишној вредности вреди и више од 14 милијарди евра.

Према његовим речима, приходи дирекције у 2015. износили су 1,2 милијарде динара, односно нешто више од 10 милиона евра, од чега је око 6,5 милиона евра добијено од закупа.

Ове бројке вероватно би биле импозантније да су се сви корисници односили према државној имовини бар приближно марљиво као што се односе према својој личној имовини.


Коментари21
ae129
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Nastavak ''skladisne'' versus ''tokovne'' velicine. Kompleksna pravna situacija u Srbiji se ne moze obraditi u jednom prilogu. Kao popis kod bilo koje radnje i drzava moze da nabroji svoje ''skladisne'' velicine u navedenom smislu. Za njeno imovinsko stanje su potrebne dodatne informacije o tokovnim velicinama. To rade institucije za prognoziranje drzavnih totalnih prihoda minus nacionalni i internacionalni dugovi (''domaci i strani dugovi''). Kao kod svih ''prognoza'' to je u stvari vrednovanje bazirano na proslim godinama. Dakle statisticke ocene ili vrednovanje. Primer Grcke moze da posluzi kao ''mentalna slika'' fakticnog stanja stvari posto stecaj drzava nije zakonom uredjen. Za Grcku svi ekonomi tvrde da ona nije niti ce ikad biti u stanju da vrati 400 milijardi evra uzajmljenih uglavnom od evro grupe. Cak je i placanje godisnjih kamata problem koji se ''resava'' dodatnim zaduzivanjem. Grci mogu da sanjaju i nagadjaju o drzavoj svojini i imovini ali ce ipak sami da plate ceh .
Леон Давидович
Колико је имовине само до сада отуђено? Државну администрацију првенствено занима плата, а за имовину баш их брига. Главна је брига убрати порез и онда распоредити потрошњу тог скупљеног новца. Све остало баш некога брига ?
Dejan.R.Tošić
Isključiv razlog zašto se ne zna tačan popis Javne svojine i njena vrednost je prikrivanje državne imovine.Imovine svih građana Srbije.Na žalost i imovine države Srbije na Kosovu i Metohiji.Zašto se to radi ? Odgovor je jednostavan.Iz istog razloga se već 17 godina a ni prethodnih godina do 2000.god. ne daje završni račun potrošnje budžeta Srbije u iznosu od 11 milijardi evra pred narodne poslanike. Zašto ? Iz istog razloga je donet zakon o privrednim subjektima gde se štite poslodavci čiji je račun u blokadi više od 5 godina a nisu se otvorili stečaji,jer se sva imovina preduzeća rasprodala,a bivši poslodavci propalih preduzeća su ostavili poreske dugove koji su ne naplatljivi a počinioci su postali uspešni privrednici novootvorenih preduzeča pomoću zločina bez kazne. Kada će prestati sa takvim zakonodavstvom u privredi Srbije? Odgovor nije jednostavan. Pol.elit. ne žele da donosu Zakon o poreklu imovine, a građani egzistencijalno opterećeni i ne traže takav Zakon od pol. elita.
nikola andric
''Skladisne'' i ''tokovne '' velicine. Gradjani su po pravilu zavisni od svog dohodovnog toka kome se nadaju svakog meseca. Skladiste se najlakse zamislja ''podrumom punim namirnicama''. Takozvana ''proizvodna sredstva'' su kod nas zamiljena kao ''skladisna velicina'' ciji su vlasnici bili kapitalisti pre a posle njih ''drustvo'' (alijas ''drustvena svojina''). Kad se pak ''podrum isprazni'' sta cemo onda? Za, recimo, opstine koje izdaju zemljiste u zakup postoje dve vrste dohodovnog toka. Porez na nekretinine te zakup koji se placa mesecno ili godisnje. Zakup naravno pretpostavlja ugovor o zakupu dok su mesecni dohotci gradjana bazirani na ugovoru o radu. Dakle za razliku od ''stvari'' i ''svojine'' iz stvarnog prava ovde imamo ''obligacione relacije'' pretpostavljene u svakom ugovoru. Svako potrazivanje pretpostavlja drugu stranu ugovora koja se radi jednostavnosti naziva ''duznik''. Dakle na jednoj strani se koreliraju stvari i lica (stvarno pravo) a na drugoj lica (obligacije).
zoran mazić
Nepopisana imovina predstavlja leglo za netransparentno raspolaganje državnom svojinom i izvor velike korupcije od strane delova dražvnih struktura. Još jednom se pokazalo da je restitucija oduzete imovine najpravičniji oblik tranzicije i privatizacije državne imovine, tokom kojeg postupka su otkrivene brojne zloupotrebe. Napadi na proces restitucije dolazi upravo iz onih delova države koji učestvuju u masivnoj zloupotrebi te imovine u sprezi sa privilegovanim korisnicima-u ministarstvu poljoprivrede i državnom pravobranilaštvu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља